Srpska nezavisnost

— 137 —

који може рђаве последнце донети но Аустрију. Аустрпја ће изазватп катастрофу своју, п она ће је збрисати из хивих европских држава. а народи словенскп онда ће славити свој васкрс. (И хоће ако 1>ог а и сви ћс припомоћп свом снагом да то што пре буде). в. стрпттт^Међу гласовима страних новина о прогласу српске краљевнне доста су занимљиви и маџарскн нарочито незавнсии под насловоч — „Србија краљевина" доноси Е°;уе^г1е8, орган маџарских радикалаца, уводни чланак, у коме се искрено радује том догађају но зашто ? Зато игго ће се Србија тим ослободитп ла навск од — руског уплпва и што се тнме сузбијају велике хрватске тежњс. Искреност своје радости доказује „Ећетиртшн 1 * тиме што „само освојачка држава има узрока негодовати ако јој се суседне државе ојачају/ а Маџарска вели нпје освајачка држава. Дражајшп маџарски радикалац као да је у своме заносу са свим заборавпо, да 'је Маџарска у служби освајачке државе. Аустрије и да баш у овом часу врши ту нсславну службу протпв слободе једнога народа кога у нстп час уверава о својнм братским оссћајнма у пстом броју у коме се љегов извештач грли и љубп са М. Љуб«братићем! ВЕСТИ ИЗ НДРОДА. 11з среза Грочанског јављају нам како је иознати п виделовац~ ноп Н. Крунежернћ долазио о избору посланнка тамо и мутио п агптнрао за Светозара Гарашког. Он се том приликом хвалио на све стране, како ћс чнм се свршн скупштина постатн начелнпк у миннстарству просвете за црквене послове. Наравно да је то чннио у цел»и да застраши свештенство. Али мп не с.умњамб да нои Крупежевић и желп да заиста постане начелником у минцстарству просвете. А како у мраку >вцделовачком- бивају свака чуда н покори то можемо лако доживетп да нам једног лепог јутра осване и поп Крупежевпћ као начелннк минпстарства просвете. Садашњнм мпннстру просвете Новаковићу и требају такови л»уди такова- правила вере~ такови _стубовп - и »утврђења~ црквена јер он је са својим предлогом закона о црквеннм властима, тврдо наумно да ноништи православље те да од цркве начинн слушкињу »впделовачких и партијских цел>и н намера, а од слугу светог божијег олтара да произведе гомилу механичких аугура — жречева који ће „виделовцима- служити као просто оруђе. Ми знамо колнкн јепијетет садашњег министра просветс нрема прађедовској вери нашој: њега он не само да нема. но шта внше сваким својим кораком доказује да мрзи православље. Но ннје нп чудо што је он тако рђаво расположен према нравославној нашој вери и цркви! Вера се усисава са млеком мајчпним а њежна и племенита клица њена напредује п развија се до врлине само под топлом негом српских родитеља. којп сматрају веру своју као највећи аманет и труде се да је за рана усаде у срце и душу свога подмладка. Таким начином очувала се наша света вера у народу српском. те је постала извор животворан. из кога је народ наш црпео своју снагу кроз векове своје патње. беде и невоље н сачувао се као целнна. као народ српски. Али тога свега канда нема код садашњег министра просвете! Бар то се мора све веровати. јер тако општи глас јавног мнења говори, а он до сада није то „крштсницом" својом онровргао. Међут»:м „виделовци* су отпочели у велико гонење противу свију ваљаних свештеника а нодржавају Петронијевиће, Крупежевиће и њима подобне који не могу нн су чим служнтц на част цркви српекој и свештеничком чину. У кратко рећи,„виделовци" су наумили да и свету веру нашу поруше и цркву униште, бар то јасно сведочи сав њихов рад, а нредлог закона о црквеним властима прави је и отворен атентат на светињу народну, на аманет српскн — на нрадедовску нашу веру. Кад би тај закон ступио у живот онда наравно да би био Крупежевић за начелника за цркве-

не послове, јер ниједан нрави српски свештеник неби се тога посла хтсо примити. Али надати се да ће скупштина стати на нут те неће моћн ^виделовачки^ осудни јуриш на иравоелавље у Србији уродити илодом. На и поп Крупежевић ће своју топлу и необуздану жсљу поиетиу гроб. А језуитски »шкрљак-. кога |е метнуо на главу, да би своју „иерсону- довео у склад са својим „мнслима" и доказао и спол>нс да је способан да буде Новаковићев начелнпк за црквене нослове. служиће дуго н д)то потомству а особито свештеницима као знак који ће их нотсећати да се добро чувају онога иута којим иде Крупежевић и њему. нодобнн. Из Ваљева јављају нам; да је нредседник окр\ткног суда Нера 'Гомић дочекао у Лукавцу »дринског јунака с са истим оним каруцама, с којнма јс начелннк Мата изишао на сусрет чувеном разбојнику Ђурђевпћу и са њнме сс у варош у њпма довезао. Чудна варјација у сликама и у прилнкама, војвода Томићу седи с десна а разбојник опет Матп Радовићу. Овде се пружа лен .матсријал за студију. Али народ је бистар па често њсговн закључци бољс исиадају но ма каково умовање највећег нсихолога н Физиолога Човек се мора задивитн. како народ својнм шаљивим досеткама погађа слпке н прнлике и окива пх верно снпмљене у оквир вечитог предања. које јсдва да зуб времена може изгладитн. Трсбало би по мнењу народа овс каруце очувати као неку антику да ее видн какове су разне елементе оне у разннм нрнликама возиле и каковим су тријумФима служиле. — Из среза моравеког у окр. пожаревачком пишу нам како нолиццја гони и ханси људе, којн само помоле бела зуба противу садашње владе и њене амннашке екупштинеке већине. Опозицијони листови никако се не шиљу у народ већ нх власти задржавају код себе и уништавају. Само се г Впдело ц растурује и силом намеће народу, да оно црни мрак расипље по народу н да му трује чисту и здраву крв. Неки свештеници којнма дође до руку који опозициони лист, те га оин нрочитају, одмах се узимају на одговор и осуђују се на 30 дана затвора. Силеџилук „виделовачки- превазилази сваку меру ! и СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СеАница ол 2 Мсц/та Председнпк А. Ђ. Поповнћ отвара саетанак у 9 % саса пре подне. За мннистарским столом: Пироћанац. Новаковић. Гарашанин и Радовпћ. Ћ. НеиииК чита свој мотивиран предлог да се уговор с Бонтуом раскине и влада упути да ноднесе Формалан предлог за оенивање народне банке и грађење железнице народном снагом. М. МиловановиК прнхваћа свнм срцем 1 предлог Нешићев жали што се овакав предлог није лане из већине поднео те би земља остала поштеђена од несрећнпх поеледица услед пада пропалице Бонтуа. Предлаже да се нрогласи за хитан. (онште одобравање). Ник. Пашиб тражи реч. Предсееник му не да. Жагор. Пашпћ се позива на устав и пословник но председник не нопушта: вели скупштина пристаје да се предлог прогласи за хитан нема места да говорите. Не дам вам реч. Диже се ларма. Иашић почнње да говори. Председник звони и прекида седницу на */ 4 часа. После прекида Н. ПагииК предлаже да се иреко предлога Нешићевог пређе на дневни ред I што ннје према пословнику подносен. После говора поп Марка Петровића, Вељка Јаковљевића и поп Мил. Ђурића и пошто је председник објаснио да је Пашићев предлог уместан. — арелази скуиштина ареко НешиКевог аред.гога на дневни -ред. Председник јавља да се Мак. Милутиновиб вратио с одсуства и да Риста /

ПоаовиЛ користећи се решсњем скунштинским да ће се нова одсуства одобравати само кад се појсдини носланици врате са одсуства. моли одсуство на месец даиа. — Одобрава се. Нел ЋуриКу који је на одсуству одобрава ее због смртног случаја у ночоднци такође одсуство до краја сеспје. Арси Дреновцу одобрава се због болести у Фамилији такође још 30 даиа. Риста ПоиовиКа п "та зашто сскретари иеуредно воде скунштинске нротоколе. Предсадник нризнаје да има рестанције и обећава да ће се с секретарима епоразумети. Прелази се на дневни ред Председник моли екуиштнну да одобри да се нрво измене енглеско-сриског трговачког уговора ставе на иретрес, јер је погрешно означио као први предмет уговор о нловндби на Дунаву. — Одобрава се. Нзвестшгац Мита Ракнћ чнта декларацију закључену цзмеђу Србије иЕпглеске, којом се пзмењују неке тачке трговачког уговора. Ник. ПашиК. Садашња влада осудила је најжешће трговачки уговор са Енглеском закључен на ншикој скушнтини. а сад нам подноси много"горе и по земљу штетније нзмене. Изнашањем овог предлога дока:<ала је да је протнв ен^леског уговора опонирала не из интереса земаљских но само због личних, нартијских. Овај је уговор последица уговора са Аустро-Угарском закљученог. којн је много н много неповољнији и штетппји. Ако тим путем влада пође, жртвоваће све користи нашс земље страним државама. Он га не може нрнмнти јер је штетан- ПироКанац. министар аредседник. Није поеледица уговора са Аустро-Угарском, ннти може бити. Наводи да нн трговачки уговор закључен са Аустро-Угарском није штетан. доказ је у држању аустро-утарштампе. Сномнње узроке овнм изменама. Енглнска нам признала ираво на трошарину, ми смо њој попустили односно стопе. Мпсли де ће бити врло задовољни што је влада успела да то измени. Раша Милошевиб. Још при адреској дебаги ималн смо довољно основа да сумњамо да ће влада штнтитн земаљске иитересе. То се све више доказује. Нема сумње да је енглески уговор много новољнији за наше економно стање. 8°/ 0 увек је боље него б%. Прошла влада имала је у Ншну у внду да ће Енглеска остати највећма повлашћена држава, но доцннје је Аустро-Угарска добила много веће новластице. Сад Енглеска неће да штети своју трговину и с тога то исто захтева. За трошарину вели да је можемо наилаћивати, но само толико колко и од Аустрпје. Он видн назадак оддобитака стечених на нишкој скупштини. Нов. МилошевиК. Факт је да је то последица аустро-угарског утовора. Факт је да ми при томе губимо. Како посланици, како народ морају мислити о владикоја овако радн. Сваким новнм уговором све се више крње народна нрава. Подсећа владу како је у Виделу писала протнв енглеског уговора и вели то је био будак којим сте копали нут да дођете на министарске столице. Таку вашу радњу треба и народ да разуме. Ви сте говорили да се можемо ноФалитн са утовором закљученим са Аустро - Угарском: међутим Ха;"мерлу су сви аустријанцн одали признање, што је увукао Србију у сФеру аустријских интереса Оијепротнв предлога. Мил. ЋуриК. Овим се очито и јасно казује да држава губи од добитака уговора енглеског и^в^услед уговора аустро-угарског. Људи што су сада на влади осућивали су најјаче енглески уговор, и мн смо нм се придружили верујући у њихов патриотизам. Но ево шта сад урадише. У место 8 од сто они закључују 5 од сто. То је губитак на свима тачкама, оштетиће се земља најмање с милион дннара. Оваком владнном малодушношћу и попуштањем, овакнм непромишљеним уговорима доћнће време да нећемо моћи одговарати на нашим државним потребама, То јс врло штстна

нолитика ио интересе 8емаљске, влада је у јасној противности са оним штоје као онозиција говорила. Ав. ОверовиК бранп у подужем говору са свога гледишта дскларац»уу ипреноручује је на нримање. Пои. Ђ. МилетиК. Очсвидно је да је ово иоследпца уговора аустро-угарског, с тога је противан. Вел. ЈаковљевиК. Енглеска није ништа вишс добила од нас, јер је поиустилау трошарини. Слагодари влади енглеске краљуце што је дала могућности да се на основу равнонравностн ове измене закључе. Вм. КундовнК Налази да је свака дебата о овоме бескорисна. Изван сваке сумње је да је то носледица уговора са Аустро угарском. Влада може противно тврдити колко хоће, најбољи је доказ дебата у енглеском парламенту. Кад је Аустрији признато веће право. Гнглеска има ирава тражити то и за себе. Иредлаже да се ирими но да се изрази сажалење што влада крњи стечене тековине. Ћ. НешиК налази, и ако је стопа од 8°/ 0 сиуштена на б% Д а см ® Финанцијски и економно ипак у добитку. Не признаје да јс то носледица аустро-угарског уговора. Љуб. ДидиК Који је читао Видело поводом нишке скпштине, сећа се пуних стубаца против енглеског уговора. Онда је бно штетан. Сад ти који су против њега највећма викали крње стечено право друге владе и друге скупштине. Чисто гледа енглеску владу како нас сажаљева што губимо тековине народне. Он сажаљева и срце га боли кад се данас губи што се јуче добило. Ако тако и даље пођемо, неће нама ништа остати. То је очевидно кад од 8% снадамо на о% Ко је могао на Нишкој скупштини при вотирању тога уговора знати да ће с Бонтуом доћн напаст н беда за земљу. Протестује што се овако ради против интереса земље. То ће цела земља осетити. (М. Ракић упада му у реч) Кад ме нзазивате г. Ракићу хоћу да вам кажем. Цела земља ће осетнти, Мнта Ракић може се само користити. Одговара Озеровнћу на неке ваводе и завршује да је противан. Риста ПоаовиИ. Нема сумље да је ово последица ујовора Аустро-Угарског и да је на нашу пггету. То нико не може споритн. Влада правда наиуштање стеченог права нанлаћпвањем трошар.ше. Кад се узму какви артикли долазе нз Енглеске, и да се на памук и гвожђарнје не наплаћује трошарина , онда је тај разлог са свим Фалншан. Полемише са Озеровићем. Не може глаеати за декларацију. Дим. КатиК. Све вшне смо за исмевање кад хоћемо да докажемо да ово није на нашу штету и да није последица Аустро-Угареког уговора. Ма ко то тврдио и хтео да докаже, он му не верује. Пратио је дебдту у енглеском парламенту, па је на чисто. С тога је противан. Ник. КруиежевиИ је за декларацију јер је боља ио уговор пређашње владе. Љуба ДидиК тражи реч . но предссдку не дозвољава. — Жагор. Љуба иигге да се објасни. Већина виче, не може говорити. Потпредседиик молп екупштину да му дозволи. Поп Марко Петровић виче: Није овде воља већине но закон. Најзад Днднћ добија реч и одговара на неке приметбе Крупежевићеве. Рака КукиК. И ако се овим уговором најочевндније крње паша права, ипак се мора примити , јер Енглеска има нрава да то од нас тражи кад смо Аустро-Угарској већ нопустили. Он сажаљева што данашња влада, која је као онозиција нападала на енглескн уговор, данас овако ради. Вели да је неистинито тврђење да више добијамо ово.м декларацијом, јер иоиуштати и внше добнти то су две велике противности. Желео бн да политичке партије не пишу за инат, већ да назе шта раде и кад су у опозицпји, а не као садашња влада. Васа СтошиК. Његовн другови осудили су поступак људи од 19 Октомбра. Кад се сети како су грозно нисали док се нису дочепали владс.... (Нотпредсед-