Srpska nezavisnost

— 157 -

- Но клкј је с иоуздале стране дознао ли је Милинко још концем декембра прошле године умр'о у затвору . то поеова ш<та миннстра: Ко га јс нзвестио дч ее над Мидинком чинн нсдеђењс ; и зна дн мин::стар да је Мидинко умр'о у аисн сарајевској, кога даиа и мессца? Напосаетку: ко1»е дн о овоме датн тачпа одговора н прноаннтм задовол>ења н накнад>- за децу покојника, који су изгубидн ранител>а и ица, којн је ни крив нн дужав тамнујући годину дана, посде боја н мучења у аису скончао. (Жагор). Ово питањо доставиће се миннстру председнику. Поа Милан ЂуриЛ ставл>а ову интсрпедацију на министра унутрашњих посдова: Дознао сам поуздано, да је београдска подицнја по иадогу г. мннистра унутрашњих посдова, а по захтсву аустро-угарске вдаде издада ова днца: Стев. Браткоиића из Херцеговине, Нвана ПеновиКа ил Котора и Н. Јарјовића нз Херцеговипе. Ови л»уди живели су више година у Србији — постали грађапи Србије. На како је Херцеговина земл>а султанова, а сви Срби који из Босне, Херцеговине и старе Србије пређу у Србију постају одмах поданици српскн по законима наше зсмл>е, а овн су прешлн још ■ре но што је Аустрија окупирал? Босну и Херцеговину, за то питам мпнистра унутрашњнх иоелова да мн одговори: како је могао гореименоване грађапе Србије издати Аустро-Угарској, кпдјсто противно законима наше зсмље. ^а лн је он то урадио из пријатељства сппоћу суседне Аустро-Угарске и је ли то па■метна народна политика напредњачке владе ? — И ова интерпелација доставиће се дотичном министру. ПреАседник чита одговор мвннстра председника, у име владе, на јучерашњи захтев Ник. Иашића. Влада сматра да Пашићев захтев садржи у себн претњу, и да она нод таким притиском падази да је испод њеног достојанства да одговара у одређеном року; гата више да ни у ком року, који би опозиција ставила, у таким приликама неће одговарати. Но и ако ово чини у интересу свога угледа, она води рачуна од своје речн, и према већ датој ранијој изјавн , одговориће у своје времс па обе иптерпелацпје. (Већина одобрава. (Опозицнја протестује. Жагор и Ларма). Ник. ПашиК. Није мислио претити кад је јуче ставно питање председништву; напротив, водећи са својнм друговнма рачупа о озбиљности ситуацнја гоја је усл>ед Бонтуовог банкротства настала, он је просто захтевао да се једном каже: шта је и како стоји ова ствар. Наводн да влада не може оправдати што је одуговлачила с одговором, јер оно о чему је опозицнја питала, могло се знати а да се и не чека на резудтат истраге у Паризу* Ми смо питади: је ли влада овла-

стнда Мнјатовнћа да може пренети угопоо желсзннчки. Ми смо пнтали: колнко је обвезннца дато Бонту-у п колнко је од њега примл.сно. То су ннтања, на која се могло одмах одговорити. Па како илада и на таква пнтања неће да одговара, то закл>учује да влада нма нске скривене намере и да неће искрепо да нас обавести. С тога се не задовољава одговором н изјављује, да ће опозиција чиннти своју дужност. (Живо одобравање. У всћнни жагор и чикање. Чују се гласовн: Нрошло је 24 часа, зашто не нзндазите). Пре.хази сс на доевни ред. На дневном реду молбс и жалбс. Иреко неких молаба, као Мнл. Јорговнћа, Алексе Стојковића и т. д. нрелази се на дневни ред. Молба Агатона Мутавџића , да му се дозводи пето венчање, упућује се миннстру на оцену. На реду је жадба Ђ. Тодоровића из Лозница, што је миннстар унутрашњих послова збацио тамошњег главног кмета. Ве.%. КунАовиК тражн да се прочитају сва акта. После дуже дебате V којој су говорили Милија Миловановнћ. ЈБуба Дидић и Риста Поновић , потпомажућн Кундовића. даје предссдник */* часа одмора. После одмора ношто се посланици рај зиђоше, ннје се могла држатн седница. Д Н Е В н И К Страни Овнх дана изгорсло је у Петербургу једно од мањих позоришта „Зимња Ливадија." Ватра се изродила .за време представе. Жртава ннје било. — У Алжнру је такође изгорело тамошње народно позорнште. Срећом и ту није ннко од живих иогинуо.

ДОМАЋЕ 8ЕСТИ Његово Величанство крал> уважпо је оставку г. Јефр. ГудоеиК а досадашњег миппстра грађевпна. Као што се чује, г. Гудовић нступиоје пз мпннстарства због тога, што нпје хтео пристати да се жел>езнички уговор са Бонтуом иренесе на друго друштво без знања н одобрења народне скупштнне, већ је је заступао мигаљење, да држава узме грађење железнице у своје руке.

Уметност = (Брзојивне честитке ». А. Мандрови&у). „Народне Новнне" у Загребу доносе ову белешку.

Жплимо , што нам простор днста не допупгга, да саопћимо од ријечи до ријечи све брзојавне честитке, којс су нашсму нрвоме драматском умјетнику приспјелс иоводом његове 25-годишњицс, а надамо се, да ће се наши читаоци задовољити , ако бар наведемо, који су поздрави стигли н откуда. Са наролко-аолитичнога гледишта чине нам се нпакда су врнједне изузетка ове двије депеше из Биограда, које доносимо у цијелости: Виохрад. Честита вам слава ! У свим нашим храмовнма умјетности служисте службу: у Загребу сте управитељ, у Биограду бијасте саоснивач, у Новом Саду мили гост, у Дубровнику гост и подстрекач. Гајите умстност као и до сада и у другој чствртнни стољећа. Што већа нросвјста, тим су јасннје заслуге и усрдније признање цјелокуннога народа. — Јован Тјорћевић , Јован Бошковнћ , Лаза Костић. ПроФесорп велике школе: Панта Срећковић, Глиша Гергаић, Јован Т)"])оман , Светомир Ннколајевић , Светисдав Вуловнћ, Миханло Вујић. Архитгктс: Михаило Валтровић. Драгиша Мидутнновић, Светозар Ивачковић. Сликари: Стеван Тодоровић, Ђорђс Миловановић, Стојан Николић. Музичарп: Даворин Јенко, Јосиф Маринковић. Драматски писци : Матија Бан, Ђорђе Малетић. Генерал Белимарковић; пуковпик Драгашевнћ; капетан Пера Манојловпћ. Реадка: Милан Миловук, Андрија Книћанин, Момчндо Иванић. Богоеловија: Синђел Фирмилијан, Јеврем Илић. Учнтељска гакола: Војнслав Бакић. Димитрије Јоснћ. Гимназије: Јевта Ђорђевић. Владнслав Каћанскн. Гаврило Внтковић. Стеван Иурчић. уредник. Петар Димић. Нанта Бесарић, Јован Хаџи-Димитријев. Војин Ђорђевић, Корнсл Јовановић, Драгомнр Брзак, Алекса Сн\гаћ. Беохрад. Нека ти је срећна и благословена 25 годншња ирослава твога уметничкога рада. Дао Бог, те дочекао, да и 50 годишњицу ставим, кад си славе дос.тојан ! — Јоксић, краљевски секретар. Даље прпспели су по телеграфу ови поздрави: Бања Лука. Беч: Академијско књижевно друштво „Звонимир". Биоград: Управа народнога позоришта; глумцн народпога позоришта. Делнице: читаоница. Г.гина. Градаи^ Академијско друштво „Хрватска.~ Карловац: горње гимназисте; млади трговци: хрватско певачко друштво „Зора". Коаривница: народна чнтаоннца. Љубљана: ^Сокол"; словенеко драматичко друштво. Ментон. Нова Градишка : млади отаџбеници. Нови Сад : др. Лаза Станојевић, начслннк. Пакрац. Пожега: еародна читаоница ; добровол»ачко позоришно друштво. Праг: прашки Хрватн. Ријека Рума. Самобор: хрватско пјевачко друштво ,,Јека. и Сентомаш: дружина српског народног позоришта. Шид:

Срби Шиђани. Трст: Словенска читаоница. Вараждин: младе Хрватице : млада господа: хрватско читалачко друштво. Задар: народна читаопица Толико загребачке службене новине. Ми чујемо, даје сланл.еник не само ив престонице. него и из унутрагањости нагае младе краљевнне добио вигае телеграма. где има доста својих ноштовалаца и личних пријатсља. А ирво стављени телеграм из Београда учинио је толнку сензацију, као што причају очсвидци. да јс три пута на бапкету читан.

НОВИЈЕ

Л 2 С ? & К десети млрт: (СВРШЕТАБ) VII. г Случило се!" И т Осетгиго се и п Госнодо, кад падне 20 милиона дип. .... кад се од једаниут 20 милиона сруче у народ.... По томе, кад ми господо Сручимо 60 милиона од зајма. осетиће се та корист у земљи и Овим обилатим новцем посуо је један говорник путове, стазе и богазе, којим ће поћн они што ће рећи ^за" Бонтуа/ Овим пророчанством завршиоје страну седмо-дневну дебату о Бонтуу један човек који земљом управља. Овнм речима богато је окићен 10 март 1881 год. и 2522 страна стенографских бележака; а њих је изговорио — Милутин Илић ^Гарашаннн. И — погоди човек ! „Сручи се ц — све ово на народ наш! „Сручи се и — терет, који ваља сваљивати. „Сручи се сва празна каса банкротсва на нас.

„Сручи се" — ћсФ једног берзанског коцкара, на оскудну државу нашу ! „Сручц се!" и — ево сад је равно година дана од овог пророштва, и како су се страгано н истинито испуниле речи лањскога уображења у глави једног мниистра. који иросипа милионе као жито у кога и као брагано у мучњак г ОсетиКе се та корист у зеиљи - — вели Гарагаанни у пророчној увиђавности И осети се. Само је тешко нама што осећамо, не осећа онај који је ово говорио ; само је не виде и неће да виде они који је нису хтеди ни лане да виде Они који су и одговорни за све ово. УШ. Закључак Ништа ти није лешпе, но кад је сваки човек паметан : а онај, који управља судбом једне земљс н дугаом и телом натриота, тих, мудар, обазрив и спор, у свом суду и својој речи, гато јс говори у име народа : Речи његовс доносе срећу и несрећу.... После се није вајда кајати ! или мислите ви — сад помаже коме кајање. кад опагае — „кајига". IX. Па куд сто пристали сад. Нек сваки сам себи даде на ово одговора. И ако га позову да га питају :

I он нека отвара очн и уши — ком даје нраво да решава о судби земље То иде — н то је на реду. У редовима оних, што решавају о судј би земљс не виднмо ни једног да је на силу нровално врата на скупштини и | сео у клупу Сви су ушди „с наро! дннм новерењем." И ти исти — хтели су да буде овако, н — сад је тако! ; Неки од њих одоше — други ће за њи: ма : Исчекујмо сад нове Ови до сад истина учинише шта учинише; али је и њина судба зла и опака! Тегако је бити данас и иа њпном месту где су седели а камо ли — гато нрости веле — у њиховој кожи ! X. А дотле? Дотле ваља гледати шта се ради надати се ком новом чуду молити се Богу | и викати : Да Бог сачува ! И ваистину, ово је горе но — а» Бо% гачува !

„ Одески вјесиик " јавл>а да се у одеском нрнстаиишту куни нсћи број ратних бродова, снабдевеннх свима потребама за рат. Бродови што пх је Руспја наручила у Амернци готовн су, и од н>их су неколико дошлн у одеско нристаннште. Ови новн руски бродовн могу се рачунати као иајсавршенији, којима равне једва да има која европска држава. По истом листу држе се ненрестано маневри на мору, морнари иоказују у сваком погледу савршепство, а одушевлеље њихово је велико. Некп енглески путнипи, који на сваки начин нрипадају морнарима, јер се види да потпуно разуму ратне операције иа мору, јако су похвалнлп руске морнаре иаводећи како они могу бити достојнп другови енглезима. Колико је ратно расиоложење ухватило маха у Русијп сведочи и овај случај кога ..Одески вјесник" доносп: „.... Архпјепискои одески Платон, којн је поставл>вн за митрополита кијевског. прилпком свога растанка рекао је одеским грађаннма, да му је жао што оставља овај град, те неће иматн прилике да благослови руске ратне бродове који ке скорим да нод светим руским заставама војују за велику и свету словепску ствар Алн он ће да благословп у Кијеву јуначке Козаке и храброг н славног Скобел.ева, који ће скорим проћи преко кијева да војује против мрског непријател>а православља и словенске идеје. — ,,Н. Времја" доноси врло интересантан разговор једног руског вншег официра козачког са једним немцем. Овај запита поругл>иво руског ОФпиира, шта мпслп он кад панђе на маџарску коњпцу? Овај му са презирањем одговопп: л Наши су козаци показали мацарпма још 1848 г. шта значи руска оловна камџија, а сада ће сву маџарску на и аустрпјску силу и обест разнетп и раздробити козачки коњи својим копитама. Шта је Аустрија? Ништа! Дволична моиархија није ништа друго до мртвачки костур, који ће се од топота нашпх коња сурвати, а све што ће из те гробнице да се појави, све ће то нас радсно дочекати, јер је све то наша крв, све су то рођена браћа словенп." На ово немац безобзирце остави руског козака. — У Русији свп добротворни комитети жпво раде да купе помоћ за нејач устаничку у Херцеговини Босни и Боци.

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Г. Мч.1ановац. — г, М. Ир. нанаотнр враћевшница дугује предшату од 1. Јан. ове год. за раннје вреие плаћено је. Влашки -Аол — г. М. И. Одуженн сте до 1 Јан. ове год., а о ономе што нас пмгате, ннјс нам нншта ноанато. Један и по диннр за оглас црквени прнипЈН смо. Ичањица. — Управн чнтаонице. Треба лн сте одма да нам јавите; а овако дугујете наи 4 днн. за вроима 2 несеца. Бачин. -- Чнтаонпци. 11онравнЈн сно адресу по вашој поруцн. Иа.шнка — г. С. Цв. За г Ироку наилатићемо амо од кога треОа 12 дин., а ва г Матнка нвводнтс иам посдатн поштански рецепнс.