Srpska nezavisnost

— 162 —

Русија ће војевати, она ћс евојоммоћи поерамити све своје врагове а уздигнути сдаву. част. слободу и независиост своје потлачене браће на истоку...." По . Руским Вјед.~ Генерал Скобељев имао је аудпенцију код цара која је вшне но два часа трајала. Цар гајеврлољубазно прпмно и одобрио му све његове поступке. После ове аудијснцнје држалп су руски оФицнри банкет у иочаст Скобељеву, п том је приликом Скобељев изговорио у здравнци да цар оно нсто мислн што и он па и сваки ирави Рус, али не треба тражити да он говори. /Л оста је да ми говоримо, н да ногађамо нашим говором његове мисли и жеље; цар ће нроговоритн делом . славним и узвишеним. н ми ћемо га животом и крвљу нашом потпомагатн. да он изврши то дело на славу нама и на страх и поругу наших непријатеља Отворено писхло, X. Киперту. 1оса.одине. Ваше су мапе амо на Балканском Подуострову, нарочито у Српству најраснрострањеннје, како по школама, тако и код приватнпх лнца, — што нам је нрпјатно толнко, колико и вама. Али, норед све добре нримљености ваше мапе -Балканско Полуострово.- једна врло осетљива и неправилна жица, у националном духу српскога народа са свим неправнлно н неприродно за уво српско звони. а та је, поштовани господине. изопачење српскпх назива. а натуривање туђих ! На прилику: где ви нађосте ксторијскпх дата, да сс рсна Морава, која извире из окрајка Шарпни — Црне планине у околини нзмеђу Скопља. Прнзрена п Прнштине. центрума српекпхземаља, — а протиче такође кроз средине српскога елемента. а на име: поред Гплана, Врање. Лесковца. Ниша. Алексинца. Сталаћа, Иупрпје и т. д. и у Дунаво се слива између Пожаревца и Смедерева , до испод самог старог града Кулпча, за време рпмске посаде г Маг§шпа а , — да се од Дунава до Алексинца називље .Ви^агзка Могата,- а одавде до извора њеног „Во^апбсћ Мога\ а и ?! Мп бн н најмањи доказ прпмили, само кад би тај извирао с природне — мештанске — стране, илн кад би се тај датирао на историјскиј основицн из старина и незапамћених времена. Алп кад се позптпвно зна. да су мештани још у тамннје доба звали ову реку »Маг^иб", на за тим Грци и Римљанп , — ови поеледњн назваше и с-воје градове „Маг^шн" и „Соп*га Маг^ипг, по називу исте реке а при самом утоку ове у Дунав. („Ратнпк- за Јануар 1882 г. у Београду). И кад је то пстина, коју нико нобитп не може. да парод српски. који око и дуж реке Мораве живи . не зове је друкчује никако. већ само г Морава-. онда нам се ово питање са свим само намеће, да вас ушггамо господине, те да нам ову загонетку објасните, нли иам наведете иозитивне доказе, од куд вам та дата. која вређају српско уво. а за своје рођене паре ?! Ми смо тачпо и свестрано поузданп и убеђени, да пам ви, баш и кад би хтели, никаква права дата не можете датн, не ћемо да кажемо о вашем некоректном поступку у израђивању мапе -Балканско Полуострово", већ само као из прикрајка нечијом иницијативом (?) уплећете, замршујете појмове и намећете нам туђа имена/ У овоме би се господине, једино могли ослонити , али без икаквог псторпјског значаја , на наше извесне назови књижевнике, који ни сада немају појима. нити су се наоружали чврстом и сталном моћи. нити очи своје извежбали, да могу распознати, шта је црно , шта ли бело! Ннје толико чудо , што пок. Вук Ст. Караџић није познавао српске нределе у оно доба (његов Речник стр. 368.). где меша називе. место ваља да, акојехтео, да каже западна Морава, а он велп: Јужна се Морава састаје испод Караиовца

са Ибром", а за праву и велику Мораву није ни знао, — већ је чудо и то неопростимо, што доцнији раденици у по:.ољнијнм приликама не открише мрачнп вео са мозгова својпх, но са трпчавнм чланцима н туђим иницнјативима, у облику ерпскога језика. попују свс наоначкс своме г тако љубљеном народу. с Не смедоше се велимо удалпти изван круга нзвесних нревода и читуља, којима су нас странци усрећавали н Заслепљавали. било својим незнањсм. било задњом цељи но српскп народ. II таквнм страним књнжевним атацима на уништење српске народности, и дап дањи нас ево у овоме обмањују н срљају у понор растројства! Ако вп господине мислпте, да свој поступак заклоните иза оваких ћоравих назора . и нза незнања и непојимања првих српских примнтивннх чиновника, који назваше један срез, још за онда пре 40 годнна у Крушевачком. а садауалексиначком округу, а на левој обали Мораве, од испод села Суповца, до Витковца 3 часа даљине. „бугар-морав. срез-, за разлику од толиких пре тога назватих срезова поред и око Мораве г моравски и , — а по скученом појпмању њпховом тада, да на источној н јужно-источиој страни од границе Србије — Шумадије живе Бугари ! то се онда госиодине страшно варате , јер је ову бесмисљицу и сама српска адмипнетрација званично још пре неколико година избрисала, и остао назив само „срез Моравски округ Алексиначки," — одмах иосле нашег тачног н јасног доказа у ..Истоку-. Ако дакле госнодине мислите. да нам натурите тај непрнродни назив само по горњој збрцп непојимања примитивних српских управника, — и по томе, ако ви мислнте . да неко може од своје воље радптп п изопачавати ствари, на овоме пољу, опда би и ваш рад био изван коментарисања. Кад је дакле сада јасна ствар .да река Морава у дужиии својој има скоро 100 часова, и кад се позитшшо зна, да је од извора до утока њеног Срби мештани — зову само „Морава-, а никако друкчије, онда је нравп апсурдназпвати је на сплу Бога друкчијим нменом, и то званично наметутпм неприродним надимком, а незнањем н непојимањем нитн географије. нитн етнограФнје. Ако вп господнне . после свега овога навода не мнслите ову ствар у идућим ваших издањпма исправитн, онда вам смело можемо рећн, да ће ваше мапе имати код Срба онакога истог века , као и оне неког Д&жардена, неког Бугарског и т. д., које нас обмањиваху и одрођиваху од наше једнокрвне браће Срба под Турцима. На послетку и сва разглаголствија. *а ово последњих 20 годпна неких иашнх књнжевннка. који непознавајућн нределе српских земаља. уплетоше се и збркаше као пилад у кучину. те реку Мораву, о којој је реч, назваше: „јужна". неки опст „источна- , а Моравицу од Ариља „западна", коју Вук у своме помињатом речнику правилно називље .,Моравица, и само греиш што је називље-јужна"; јер она са запада долазп. и код Стадаћа испод Крушевца слива се у Мораву. А народ не зове ове реке, нити г јужна-, нити „источна,- нити пак _занадна и , већ само : Морава и Моравица. Сада већ мештанп од сннора чачанског округа. па на ниже називљу Моравицу и Моравом. Ето тако ствар стоји о овоме, а ко сумња. нека се на лицу места увери, ако га се интересира, а ми му стојимо на бељези. Не замерите господипе овом отвореном писму, тим пре , што је оно на истини основано, и п1то нотиче за ностигнуће правог стања ствари. 1 Марта 1882 год. у Београду. Милојко Веселиновић.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА 11з Гроцке пишу нам, како је там. среска власт узимала на одговор кметове за то што је изишла у нашем лнсту потнца да су у Гроцкој изабрати у општинску управу свс самп лпберали. Ово је већ и сувише шта свс ради Гарашанинова полиција. Зар оно што се догоди јавно, да сс несме достављати у новине, и зар за то да буду одговорни кметови? Заиста нечувено схватање уставности и слободе штампе! Али другчијс није ни замислити нод в.тадом „чисте уставностп-. Гарашаннну је сигурно криво што уплив његове полиције није могао одржати победупрц избору општин. унравеу месту где је он толико година живео: А бпће да га н то боли. што ће ова појава у Гроцкој бацнти праву светлост на све оне нечувене притиске које су уиотребили при избору његова брата за посланика среза грочанског. Заиста чудно и јесте. нротурити силом свога брата за посланика. а не моћи у варошици свога толикогодишњег бављења нротурити за кметове и одборнике своје људе. Није дакле свест и воља народа изабрада његова брата за посланика но -буздован-, апсе и насиље његове полиције. Нека му је на част овакови избор . са њиме се само они могу поносити. а други нико! Ф ФШ0 Ф НОВИЈЕ По најновнјпм поузданим вестима пз Руспје. Игњатпјев ће за цело постатн руским државним канцеларом на место Горчакова. Цар га је пре некп дан нримпо у особнтој ауднјенцнји која је чптава два н по часа трајала. Цар је Игњатпјеву нагласно том нриликом да озбиљност садашње нолнтичке сптуацнје налаже да се сва руска спољна полнтпка налазн у чврстим п ноузданпм рукама, на за то мнсли да иовери њему вођење спољне политике. „Русија се у садашњим околностнма. несме удаљавати од оне струје која је овладала рускнм народом: заночето дело мога оца," рекао је цар, ..ја морам довршитн. Народ ће ме мој потпомоћи а ваша мудрост и осведочени патриотизам битп ће ми вазда на услузи, о томе сам потпуно уверен..." Дакле, кроз који час можемо поуздано очекиватн вест из Русије, да је Игњатнјев узео унраву снољне руске полптике у своје руке. Ова је појава од велике важности, она ће обрадовати све псточне народе иа и српски народ, н ми је из свег срца ноздравл.амо. ТЕЛЕГРАМИ Ваљево 1 3 марта (орпгивална депеша) На данашњем збору за бпраље једног члана општпнског еуда напредаачкн кандпдат нропаде; свесно грађанетво пзабра Мнлутнна Нпко.чића. КЊИЖЕВНИ ОГЛСИ В Л А Д А од 9. Октомбра 1880.) и њена закснодавна скупштина на велнкој осмннн, страна 91 штампарија код „Св. Саве" Београд. цена 50 иара дин. Може се добити у администрацији Српске Кн.ижевности"- 2—4

Предилатни позив на једну ПЕСШРИЦУ као умножено дело ИЗ РАТОВАЊА РУСИЈЕ ЗА 0СЛ0Б0ЂЕЊЕ ХРИСТИЈАНА која ће изнети 10 штамнаних табака, а пмаће 20 песама. у духу српске народне просте појезије онако сневане, како их вессло српство уз ' гусала пева. Виће украшена са сликом Петра Великог цара руског. Цена јој је само 1 дипар. Повез мек. алп шивен; и пмена ће се претплатника штампати. Скупл>ачима се даје на % 20 у натури, а књпжарима се даје 30 на %• Поштарина моја. Рок је нретплате до ндућ. ускрса ове год. а по том се спискови имена претплатника заједно са новцима шал>у амо у Београд штамнарији I задруге штампарских радника, која ! уједно за послати јој новац јамчи. 10 Марта 1882 у Београду. Милош МилосављевиЂ ПЕНЗ. КАЗНАЧ. ОКР. ПОЖАРЕВ.

()гласи о 6 ј а в а Царско Отоманско посланство у Београду извештава поштовану ну; блику, да по новим правплпма која су ступпла у живот од 1 Марта ове год. наређено је, да сваки тур| скн агент у иностранству ставља марке од одговарајуће вредности на сваки докумеват којп се ииа оверитн — потврдитп. Онп пак документп на којима не буде нрилеп.Ђене марке не ће се прнмптп у иосао ннти ће се дотнчним лицпма вратитп. бр. 89 2—4 аДОЈ ВЕЛИКП ПЛАЦ ИСПОД позоришта, Добрачина улпца. према црвеном крсту на ћошку продајем из слободне руке. На овом плацу нма терета управе Фондова. За друге услове занитати г. Остоју Ннколнћа. ппсара суда окр. београдског. Бр. 87. р. алимпић 2 —3 Андреје Ј. Живадинови^а трговина КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА бр. 7 САД БАШ ДОБПЛА ЈЕ У ВЕликом избору иајмодерннјнх мушких, женскнх и дечпјнх обућа, шешира. свеобштег веша. сунцобрана, кишобрана п штапова , коФера и тораба путних. свнленпх марама око врата што најновпје, свакојаке сорте парфема. сануна, пудера, воде кољон н номада, четака за косу ал.ине н браду, чешљева. в још млого других ситннјих артикала . који овој радњн прииадају. За доброту есиапа, солидну цеиу и брзу иослугу . јамчи горња Фирма. Бр. 84 2—6 ЧАСОВЕ ИЗ ФРАНЦУСКОГ. НЕМАЧКОГ И РУСКОГ ЈЕЗИКА ДАЈЕ : Пера ТодоровиЂ КАСТРИОТОВА УЛИЦА БР. 35. Бр. 88 2—0 1ЕДАН ГИМНАЗИСТА ТРАЖИ 9 кондиције. — Исти се обвезује на прелаз евог ученнка у старнјн разред са врло јеФтином цепом, а добрнм трудом. За друге услове упптати у редакцпји овог листа. 2—2 иу-С Д ПРОСТРАНА II ЗА""Ј 11М се бна у улици „два бела голуба". под бр. 18., издаје се од "Бурћева-дне под кирију. Бр. 86 2—6

власвик „Дружина за потпомагање Српсне Књижевностч" штампано у пггампарији л коч Св. Саве" киез михаил. ул. вр. 4 одговорпи уредник Др. Лаза Ности^