Srpska nezavisnost

— 192 —

догледним опасннм иоследидама, значило бн отворпти врата самовом појединаца илн пзвесне гомиле па штету ошшткх интереса. Кад је паша иартија дала Србија уст;ш н другс даконе, онасеноПрннула да је сачува од т€ самовоље оирсделивии у члану 82 устава иотребан бр»ј :;а нуноважио решавање у скупштннн. ВидИлн смо, напред. да то уставно наре!;еље ннје измнш.ћено реченнм члановнми : 5 и 6 пословника скупштинског при решавању о уиражњеним иосланичким местима. Оно ннје измењено нп иначе ма каквпм другим законом. То нризнаје и само „Видело". јер ево како ве.ти: „взлазак посланика из скупштнне у намерн да осујете рад скупштннскн ни устав, ни закони уставни не ире.Двиђају ." (55. број Видела). По томе дакле н по закону н но самим речнма „Видела" на нзлазак педесет и неколико носланика из наше скуиштнне не .чоже се ариленити ни другн какав закон, нн пропнсн чланова : 5 и 6 пословника. па ма се ови разумевали и онако т;ако би ., Видело" хтело погрешно да тумачи. Да би се дакле, услед те оставке мањнне, могли наредити сами накнадни избори , нужно је или : 1. Пуноважно решење скунштине. којим би се уважнла оставка мањини. То садања скупштнна не би могла учинити. јер у њој нема за решавање потребног броја по члану 82 устава; пли 2. Да је донесена допуна закона, да би у том случају мог.га решавати и неаотауна скуаштина. А ни овога закона ми немамо, }ер познатн предлог иотпредседнпка. који је смерао на то, ннти је учињен по закону и уставу, нити је нрошао законске н уставне нутове, на потоме нити је постао, нити је могао постати законом. Ако хоће да се држи закона и устава, минпстарство не може радити Јпротивно овоме, наређивати само накнадне изборе посланика. Но најпосле. власт му је у рукама па може паредити н само накнадне изборе. као што наглашује његов полузванични орган. Али ако то у-

: ради, нека незаборавн мииистарство. да је и само у свом органу прнзнало : да за т о нема ос.гонца ј пи у законима, ни у уставу, да ће ! дакле ураднтн иешто мимо закоиа, мнмо уетава. Ми ћемо му прн том још додати, да оно може накнадне ј изборе наредити само са гажењем изборног закона, аос.говника скуи| ш тикског и устави : а ко то буде урадио, нека не мисли, да 1<е му народ, кад-тад, остати дужан за таково непошговање њсгоних права и светиња, наћи Ке он закона аута и шчина ,{а ве.шки злочинци, као што бити нарушиоци устава, не избегну ираведно зас-гужену казну. Ми ово не говоримо ни у намери каквог застрашења, ни у намери саветовања влади, као што нам неумесно „Видело" нребацује за наше пређашље разлагање о овој стварн. Напротив ми смо и нређе и сада о овом предмету иисали једино но својој журналнстичкој и патриотској дужности због његове одвећ велике важности. А влада је, разуме се, слободна своју власт, на своју одговорност, употребитн онако, како она хоће. Ми нити смо ВОЛ .НИ, нптн моћни, да је у томе снречимо другим начином сем путем нзношења свога савесног мишљења на основу закона и устава; а ми смо то учинпли , па што се глас закона неће да слуша о томе ће наравно влада нматн да даје рачуна у своје време. ППЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Из Париза нам стнжу прве вести о мистеријозној афери пропале Бонтуове Генералне Уније. По билансу који је склопл.ен од стране синдиката нзносе актива или примања друштвена 112,769.399, а пасива нли давања 247,600.000 динара. У ово нпсу урачунана евентуална примања и давања, која ће се показати из емисије нове банке „Инион Нувељ" као накнадна уплата на старе акције. Према томе износи дефиујит Бонтуове банкс чистих 134,830.601 дггнар. Код оваквог стања ствари тешко да ће Ппро-

ћанчева влада икад доћн у ноложај да јавно ноложи рачун народној скушпгини. Ако је до сад и могло битн двоумља о „чистим" намерама владиним. сад је нестало сваке сумше. Већ овакав нретходаи резултат у погледу банкиног стања ноказуЈе да влади у онште није било стало до нолагања рачуна, но је цросто хтела да добије времена; јер кад је цео свет био уверец да ћсмо Вонтуовим надом иретрпети знатну штету, морала је за то и влада знати која је из нрве руке, од министра Мијатовића који је нарочито у тој цели отиутовао у Нариз, добијала тачне извештаје. На нпак влада је имала образа, да евет обмањује. Како се ово слаже са нрезидијалима мнннстра Гарашанина, како се слаже са оном нрвом Фамозном из! јавом коју је министар Новаковић у име кабинета ирочитао у народној скуиштини, како се најзад сла:ке са буновним инскарањем у органу владином који још једнако лаже свет да нема штете, — то остављамо јавном мњењу да оценп и нресуду нзрече. — Као „Впдело" на срнску онозицнју, тако и аустро-угарски ли] стови у највећој раздраженостн почињу да нападају на Русију. Да су н код тих лнстова исте побуде, ио; буде еамоодржања, какве поетоје ! код првака и вођа Виделовачких, о томе скоро не може бити сумње. Аустро-Угарска страхује од Русије, нарочито од како је генерал Скобе! л>ев нагласио могућност рата нзмеђу Русије и Немштине и од како се ; дознало, да се Русија Фактнчно спреј ма за велике догађаје. Међутим. по неким знацима. којн се појавл.ују у полузваннчној немачкој, Бизмарковој, преси као да је | н у Вил.емовом царству настала у' жасна наника због најновијих дога1 ђаја у Русији. Што већ у редкости ! снада, што је бнло мушо и замнслнти док је ујак у Берлнну а не| ћак у Петербургу царовао. то се данас под владавином деде и унука на очиглед целом свету догађа. Немачка штамна отпочелаје отворено рат протнв Русије, што је очевидно ј ирвн знак да се јавно мњење у 1 Немачкој дражн против Русије и

| снрема за све могуће евентуал ности. Такав безобзиран поступак мора да има дубл,их узрока. Ми I сумњамо, да је он нзазван једино Скобељевл.евим беседама н ако им прндајемо велику в ;1Жиост; на сваки начин морају у меродавним берлинским круговима много више знати о расположењу и о намерама руске владе . и то ће битн ирави узрок што нм задаје бригу и што их нриспљава да раскнну свезу традиционалног нријател.ства, која је досад постојала између дотичних дворова. Наравна ствар. да су вести што до нас из Русије допиру тако важне, тако озбпл.не и иуне симптома. да у истој мерн у којој ће за! радовати сваког Словена, морају у исто време заплашитн све нротив! нике еловенске идеје. Остављајући за сад на страну све вешто одпочете дипломатске прпнреме. о којима ј ће мало нзаћи на јавност, довољно | је да нашем свету прпопштимо Факат. да су на великп нетак 'Јкобе љев и Черњајев из Иетербурга заједно отпутовалн у Москву на са! станак са словенеким комнтетом, па да евнма иостане јасцо, да се зва ннчпа Русија решпла да иитање словенско узме у своје руке. Шта ће н како ће бити. то ће само време показати. На сваки начнн нећемо нн на то дуго чекати. јер је ствар сазрела. II. Лојду већ јавл.ају из Пегрограда: даје Черњајев поетављен за губернатора Туркестана. што бп бпо очевндан доказ, да правац. кога Черњајев нредставл.а. влада потнуно на двору цара Александра III. У осталом н опасност је зл словенску ствар, ако Русија још дуже буде трпела Аустро Угарску надмоћност на балканском полуострову, а то н у Нетербургу добро знају, па ће се н пожурнтн да стану на нут лажном културтрегерству на исток. н да са балканскнх народа и држава скину сињи камен. којим их је иритиснуо запад. -Виде. 1оее~ .1 ажи. Ми неможемо нрнчити на себе тај замашан терет да бележиио еве лажи. које доноси _Видело," јер оио елабо што друго пдоносидолажи. грде>е. клевете и проете псовке, које се ретко и по иеханама чују. Но како

МОДЕСТА МИЊОНОБА приповвтка X. Б алзака Превод с Францускога(НАСТАВАК) Можда читаоци неће жалити. што су се предходно позвалн са станом н обичним друштвом Модестиним; јер уњеним годипама имају људн и предмети толико уплива на буд\-ћност, колино и карактер, ако иначе каратгер не нрима какве упечатке, који се не даду збрисати. По начину, како су Латурнелови улазили у Шале. могао би странац лако погодити, да они тамо одлазе свако вече. — А ви сте већ ту?.. рече бедежник. кад у салону угледа млада банкара из Хавра, Гобенхајма, рођака ГабенхајмКелеру, шеФу велике куће парнске. Овај младнћ попијена лица. један од оних нлавша са црним очима, којимаукочени поглед има непгго врачарско у себи. трезвен у беседи као и у начину жнвота, у црну руху, мршав као да је јектичав. али страшно коштуњав, дола?ио је породици свога некадашњсга натрона и у кућу свога касира не толико

из наклоности, колико и.» рачуна: тамо су се картали два суса фиш . одело није морало бити одабрано, он је пио само шећерну воду, зато није морао у замену показивати особиту углађеност. Ова нривидна прнврженост Мињонина дала је повода мишљењу, да Габенхајм има срца. те тако он није морао да одлази у велики свет хаврски, да само троши на што ннје потребно и да нарушава штедл>нвост свога домаћега живота. Овај катихумен златнога телета легао је свако вече у десет и но сати. а устајао је у пет сати ујутру. Најзад, сигуран будући код Латурнела и 1>иче, да неће даље коме говорити, Гобенхајм је могао пред њима претресати тутаљиве послове, подносити их бсснлатноме савету бележниј кову, те сводити бурзанске каикане на нраву им вредност. Овај шегрт златокуп (Бичина досетка) спадао је у она вештаства, пгго их кимија назива унијајућима. Од како је наступила катастроФа куће Мињон, кад су га Келери одбили као од сисе, те да би се научио великој поморској трговини, нико у Шалету није га замолио, да ма што учини, не дадоше му ни најобичнији комисион; његов одговор всћ су напред знали. Ово момче посматрало је Модесту. као што би прегледало и какву литограФију од два суса.

— То је један од шмркова огромне справе. што се зове трговина, рекао би { зањ бедни Бича. који^ј би цоказивао своје оштроумље маленим досеткама, које би бојажљиво нзустио. Чстири Латурнела поздравише са највећим поштовањем стару једну госпођу ј у црној каднФи, која не устаде са столице. на којој је седила. јер су јој очн иокрнвене биле жутом мрежом од кататакта. Госпођу Мињон оиисаћемо са мало ргчн. Она је одмах нривлачнла на себе погледе узвпшеним лнцем оних матера, које својим непорочним животом пркосе ударима судбине, али које је ова узела :»а нишан својим стрелама, тс које снадају у мно.-обројни род Нијоба. Њене брижЂиво очешљане гиаве власи доликовале су њеном хладном лицу. као што је оно на Фалсовим нли Миревелтовим сликама градоначелничких жена. Она вевелика брижљивост у њеном оделу, ципеле од кадиФа. шмизла од чинака. лепо намештен шал, све то показиваше пажњу Модестину према матери. Кад у салону наступи онај часак ћутања, који је наговестио бележник, Модеста, која је седнла покрај своје матере и за њу плела једну мараму на врату, постаде за часак један предметом свачијих догледа. Ова л»убопитност, која се скривала иза свакидашњих питања, што

нх стављају људи једно другоме при по, ходпма. на н они, који се виде сваки ; дан. она би равнодушном гледаоцу нздала домаћу заверу. коју су удеснли против младе девојке: али Гобенхајм, више него равнодушан. нншта нс опазн. он припаљиваше свеће на каргаћем столу. Држање Димејево чањаше ову ситуаци! ју страшном за Бичу, за .1ат\-рнеле. а нарочито за госпођу Димејеву, која је знала. да је он био кадар пуцати наМодестина л>убавника. као на бесна пса. Иосле обеда отишао је био касиру шетњу са два дивна пса пиренејска, на које ! је сумњао, да ће га одати, зато их је ! оставио код нек дашњега економа господина Мињона, а онда, неколико тренугака ире но што ће Латурнели Ј-ћи, он је испод своје узглавнице извадио пипгго .Ђе и метуо их је на колиси, све кријући од Модесте. Млада девојка није уI зимала на ум ове прниреме. које су биле : барем необичне. Ако је и био мален, дежмек аст, богињав. тнхо говорећи. као да сам ссбе слуша. овај Бретом, некадашњи норучник у гарди, ноказује на свом лицу тако нзражену одважност н хладнокрвност, да кад је са двддесет година био у војсцн, нико се није усудио да збија с њиме шалу. , Његове мале очи, шнрно илаве, изгледају ! као два комада чслнка. Његов начин, из-