Srpska nezavisnost

БРОЈ 58. УТОРАК, 13 АПРИЛА 1882 ГОД. ГОДИНА II

-Е22 ЗА СРБ2Ј7I на годину 24 днн., на по године 12 дин., на четврт год . 6 днн. ЗА ССТ1ЛЕ 32ШЛ.2 НА Б1ЈК1НСКС^ ПОЛГОТСКГ. на годннт 30 +ранаеа, на по годннк 15 «р. на четврт год. 8 «р. ЗД Д7СТР0-7Г1РСК7: ■ 4 годнну 16 •<)?. У банк.. на по год. 8 ♦. на четврт год. 4 ♦. 31 СВЕ 2СТАЛЕ 1РЖАВЕ : на годнш- 36 •ран., на по годннб 18 фр., на чвтврт год. 10 *р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШРНИНОК, 4Е11РТК01, СУБОТОИ к НЕДЕЉОМ ЦВЛОМ ГРЕДНИНТТВО ЈЕ ■ АДМПНИСТРАЦНЈА У КУ1.И г. ТОМЕ АНДРЕЈЕВИЋА вБИЛИИЕВ ВКНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РКДА, А НОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРППОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу св урвдништву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ ЕВ31В2СНССТ Н". рукописи не нрат.ају се. неилаћкна писма пе примају се.

Полгтика пркоса. и Тим што је до сад речено није исцрпена област полптике пркоса у унутрашњеи државном жнвоту, то су само главне станице, па нп те нису све. Најглавније ипсмо ни споменулл, нпсмо споменули — Бонтуа. Нпсмо Вонтуа обишли само зато. што је о томе несретнику већ толико говорено н ппсано п у Србији и осим Србије. а све иогледом на Србпју, да бн српска штета због њега бпла давно већ иснлаћена, кад бн се свака реч претворпла у динар. Нисмо га само зато нзоставили. него највише, што је тешко веровати. да је Ппроћанчева влада у случају са Бонтуом радила са.чо илп бар ио<.К1#ито пз пркоса. Ту су биле побуде јамачно много — 1оре, ннже. гадније. Допуштамо, да је код неких безазленијпх напредљачких првака п у тој стварн главнн повод бпо пркос. „Либерали су," умгвали су онн у себи. ..расписалн стечај за железницу. То ие вал.а, то несме вал>атн, што се нигде у свету не чини! јер су — либералп тако раднлн; зато ми морамо иоћи протнвиим иутем те издати железннцу без икаквог расниса, без могућностп јавне контроле, да ли се могла јеФтпнцје нздати. Јер како бнсмо иначе напркоснлн нашим преходпнцима ?" Тако су од прилике мислнлп напредњачкп безазлеинци, којих је број н у почетку био врло мален. а сад се сасвим изгубио у великој барп свесних капредњака. Подметати свима осталпм. небезазленим напредњачким првацима у заузимању њиховом за Бонтуа пркос као душевни покретач, то би бпо ефемнзам, уленшавање, то би било идејалисање правог повода; а. по впделовачком начину мишљења и радње, то би била увреда, јер то би значило да она господа нису пмала практичнијег, пздашнпјег повода, у тако замашном случају, од пустог пркоса. Не, тако нх нећемо врећати. Они су јамачно имали важније побуде својој радњп са Бонтуом од пркоса. То значп да је пркос још најузвишенији, најплемевитнјн покретач радње впделовачке владе, да је то звезда преходннца. за којом њихова политпка мора тећп од почетка до краја, од истока до занада. То значи, да треба да се чувају других повода јер чим их други узрок покрене на какав посао, тај узрок може бити само — још гори, још нпжи, још одвратнији, срамнији од иркоса. Да видпмо сад како је п у колико је нркос покретач и основ спољне

полнтнке впделовачке владе. Тога радн ваља пре свега разабрати, шта је дало новода, да се ови л>удн позову на владу и зашто су се примили владе; вал>а нм загледати у срце и ј душу у онај час кад су нозвани на | владу. Познато је целоме свету, да су је,{чни повод оставцп пређашње владе претеранп захтеви Аустро-Угарске од Србије у трговачким н другнм мећународнпм преговорпма. Тн су захтевп бпли такн, да их ни један натриота не би с.нео примитн. Помпслите, шта би казали онозиционари у Румунији, кад би им Аустрија допма са таком понудом ? Кад би нм казала: „Ја ћу прптпснути на Браћијана захтевнма које он не може прнмитн, него ће моратп дати оставку. Вп ћете тим доб!,тп прнлику да дођете на владу. Кад срушпм Враћпјана н кад се ви доченате власти, ја ћу воднтн рачуиа н о вашем дал>ем кредпту у народу, па ћу нешто мадо понустнти од мојих захтева; ал зато ми морате учпнитн ово, ово и ово!" Сваки румунски патриота ма колнко иначе мрзно Браћијана, одбио би таку нонуду с огорчењем. шта впше, ако има нјоле мозга у главп. така бп му понуда била најочевиднијн доказ. да је Браћијано на правом путу. даје његов правац н рад најспасоноснпји ; по Румунију, те би од отога часа од опозиционара постао, бар.у спољној полптици, најревнпји приеталнца Браћпјанов. Ако би пак нмао какве протнвности у унутрашњој полптици. ту би борбу одгодио на време кад опасност споља буде престала. Но што спомнњемо опозипнју, што спомпњемо рођене румунске натриоте! Како бн се понашао у такоме случа! ју сам Крал> Карол, који није рођени Румун? Кад би аустрпјекп посланик дошао с онаким захтевима и замолио крал.а да прнми оставку Враћпјанову н потражи друте, који ће се примпти да оне захтеве изврше. крал> Карол би му јамачно казао: _Ја сам уверен. посланиче , да нем '4 нп једнога Румуна, који би се у томе смеру хтео и смео нримпти владе. Зато ја не могу прнмитн оставке моје владе; него гледајте вн те удесите ваше захтеве онако, како их Румунија без опасности по своју незавпсност и по привредну будућност свога народа може примити." Да би се Румунпја тако нонашала види се но томе, што је однста тако и учинила у дунавском нптању. А да тај пут и начпн поступања према претераним захтевима аустриј| ским не само што ннје онасан п

ризичан, него је унраво једипи спасоносни, једпни коректпи, једини патрнотски пут и начпн, то показује успех. Само је тако могла Румунија победити Аустрпју, само је тако могла стећи пријател>е у остадих великпх сила, који су је номогли, да претеране захтеве аустрпјске на • доњем Дунаву с успехом сузбије. Ал да оставимо суседну Румунију, која је у многом па и у том погледу сретнија од нас, па да видимо, нма лп још које државе на јевропском пстоку, где би такав случај попуштања страпе силе, која п према својпм рођеним државл>анима српске народности маћпјски поступа, био могућан. У Бугарској? Тамо влада рускп уплив, а има н рашта, Руси су п створилп Бугар1 ску. У Грчкој ? И ако је Грчка горе подерана партајеком борбом од Србије, инак би се оно1а часа, кад би каква велика сила прптисла па земљу онакпм захтевима, каквпм је Аустрија навадила на Србију, све иартије удружиле у једнодушном отпору протпв туђинске навале, тако да ::рад>у не би пало ни на ум да игате од своје владе оставку. пли да иозива друге, ако бп му је она сама због те навале подносила. И ако би нозвао друге, то бп морао 1 позвати још јаче отнорнпке, жешће противвике силе навалице. — А у Црној Гори? У малој, кршној, потребитој, сиромашкој, голој Црној Горп ? Никада таково што не би било могуће у Црној Гори, н ако је Црна Гора у многом. па и у уставном. унраво неуставном погледу у незгодннјем положају од Србије за обрану од навале таке врсте. Онде владалац не може казати .. Ја бих, ал неће дати скупштпна." Владалац у Црној Гори није загатићен позивом на глас народа, као што је у уставној земљн ; па ппак плн можда зато баш. мора да води рачуна о жељп свога народа. ако хоће да народ води рачуна о његовој жељи, ако хоће да га сав народ заштитп у свакој невољп јуначкој. Само се у Србнји могао догоднти тако стидан догаћај. Само се у Србији могло наћи људи ппсменпх, л>уди к">ижевних, људп већином од српске крвп и порекла, од српског оца и од српске мајке, који су на првп миг одушевљено скочили да скину врљике око једва влатале српске њиве — испред комшијске \ туђннске стоке !

АУСТРИЈА И СРПСТВО (у ОЧИ ОКУПАЦИЈК БОСВЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ)* (НАСТАВАК) I Алн ево на жалост лукави Турчин ствараше тешкоће закључку конвенције, која би имала грофу пут поравнити. Порта је могла лако увидети да, био двор бечки искрен у својим изјавама или не био. Аустрија кад већ једном добије у своје руке Босну и Херцеговину неће се од њих више драговољно раставити. Привремено-окупацијона теорија била је очевидно шупл»а претензија. а потоме зашто би се као султанови саветници излагали горкоме сукобу са мусломанским Фанатизмом? — Какав би рачун они имали у томе гато ће задовољити аустријску сујету једним дипломатским успехом? Но осим тога Порта је врло добро зпала. да јој није ни могуће контролисати вол.у босанског становништва. У осталом сва разлика између политике војничке партије и опе гроФа Андрашија била је управо та: што је гроФ Андраши озбиља желио да ствар по Турке повољно пснадне. и он је мислио да ће моћи употребитп Босну као полугу за нов дипломатскн уплив у Стамболу. док мсћутим ђенералима и Фслдмаршалима аустријским није било до Турака колико до лањског свега. Што су они хтели то је да опробају своју нову резервну организацију, да ућаре једну провинцију а — може бити — п да даду прилике да се направи какав лом. Још једном дакле војничка партија одржа победу, али овога пута у — крви. Очајни отпор босапских мусломана изазва велпкн а у начелу и драматски преображај аустријске политике. Јер премда је аустријски ђенерални а консул у Сарајеву Васић. постојано опомињао своју владу да ће до боја доћи. нико се на њ освртао није. Јединн пут да се избегне крвопролиће у опште, био је баш онај по коме би се на Босну толика сила дићи имала, да н најфанатичинјн бег види у „швапској" 4 навали прст неодољивог „ксмета. и Али је бечки кабинет волио изложптн се и опасности снажнијег отпора но призпати великим размерпма своје спреме. да је Босна непомирљиво противна својим „мироносцима-. Ђен. Фнлнповнћ кажу, тражио је 15.000 војске, али му је дато нешто мало више од половине. Нри свем том и у самом главном стану — као што могу лнчно посведочити — у опште се мислило а у шали и говорило да ће то битн једна „војничка шетња". Дакле Сава се пређе. п први дан неоста знаменит ничим незгоднијим до застанком интендакгуре. једном олујом н потопом. Ласкаве депутације турских званичника добнше аудијенцпју код главно-командајућег. Дописници. мећу које морам уврстнти и себе. што се тада у главном стану десише имадоше довољно прилнке , утуве званичну теорију окупације како је постојала до оногтренутка. Ова прилика у осталом давата им је драговољно и бесплатно и то тиме пгго је у главном стану присуствовао један агент аустријског званнчног пресбироа. који је послат бпо нз Беча с наредбом да допнснике снабдева искључиво г аутентичннм извешћима." и да поправља телеграме њихове, ако би се т. ј. садржај њихов случајно разликоваоод званичних аустријских доставака. Овај господин (кога сам ја, узгред буди речено, вазда сматрао као највиши нродукт ^аустријске- цивилизације) беше у том тренутку занет распростирањем неколиких најпохвалнпјих Формула о «званичној турској. - Ми чусмо тада од њега врло мало о урођеницима босанским. а највишс о турским мутесарнфима. кајмакамнма и мудирнма. који ће „за иримерно владање њихово задржати своја звања под егидом његовог апостолског Величанства.- Томе господину очевидно

Ј,