Srpska nezavisnost

отпорну снагу босанских бегова. > колико се видетн даје. прва нензбсжна последнца тога биће: утеловљеље једва освојених провинција ханебуршкој нонархији. Али овакав корак на нрвом месту, уеловљава измене у уставу ЦарекеКраљевине. Питање одма настаје: Којој ћс поли припасти Босна? У колико се историјска нрава дозволит" могу. Босна је без гумње, стара кнежина круне Св. Стеванове, н ирема томе имала би отики угарској Краљевини. До самог ножаревачког мира 171^ хабсбуршки Краљеви Угарске једнако су нолагали титуларно право на Босну. Осим тога и у географском ногледу Босна ириродно припада оном делу монархнје који обухвата Славонију и Хрватску — дакле Угарској. Али онда оиет Далмација, која није ништа више до босанекохерцеговачко нриморје која отргнута гусарском грабљивошћу Млетака, паде у наслеђе Аустрији -- Далмаш»ја велим, имала би сс тада придружитн нозадннм провшшиј ама. (Нродужкће со ) П0/1ИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД Догађаји на југу Далмације, у Босни и Херцеговпнп нрннуднше Аустро-Угарску да свом снагом полицијскнх мера и срсстава стане на пут свему, што би могло штетити полвтичкп п војппчкц углед монархнје. Нашав се у небраном грожђу, аустро-угарски државници дођоше у голему неприлику због устанка у тим покрајинама, и с тога им, иоред савлађиваља самог устанка, беше један од главних задатака, да се право стање на бојишту, да се гола истпна, не износи на јавност. У том погледу чињен је највећн притпсак на све, који су били у положају да обавешћују јавно мншљење. Тако су се аустро-угарске пограничне властп служиле свпма дозвољеннм и недозвољеним срествима нротив свију домаћих п страних новинарских извештача, о којима се могло мислпти да ће објективно иисати своје извештаје. Многн су нротериванп, многи позатварани. Међу тнм пзвештачима ухансила је аустро-угарска власт и ставили под суд познатог дописнпка енглеских листова ц чувеног нублицисту г. А. Евонса, ког и наши читаоци са његових изврсних чланака о Босни и Херцеговини познају. Енглеска влада чим је дознала за затвор Евансов, одмах се обратила Аустро-У-

гарској са захтевом да Еванса ослободи. У енглеском парламенту беше министар сиољпих послова због тога интернелован. Пошто су преговорн између енглеске и аустро-угарске владе внше од месец дана трајали, за које се време о г. Евансу, са аустријске стране, најгадвнји гласови цроносилв у ваме} ри да снреме јавно мншљење за његову осуду, ево сс сад јавља из Логора, да /е г. Еванс 10 ов. м. услед наредбе министарства иуштен из затвора с тим, да још тога дана остави аустријско земљиште. Г. Еванс је дакле слободан, и ми му искрено чеетнтамо да се тако лако курталисао аустро - угарске ,, нравде". Сада ће г. Еване, но евој прилшш, у Дрну Гору, јер тамо му је из Котора најближе да у одређеном року окрене Аустро-УгарсI кој леђа. Ми се падамо да г. Евавс неће духом клонути због претрпљеннх невоља у аустријским казаматнма и да ће у будуће својим знањем и нером послужити нраведној ствари потиштеннх словенских племена на истоку. — У Француским н енглеским ј листовнма на дневном је реду нитање о судбинн Босне и Херцеговнне. Нарочнто се енглескн листови одликују безобзнрннм тоном према Аустро-Угарској. Тако „1)аИу пе«хнаглашава штетне иоследице које је окувација довела по аустро-угарске Финансије, и вели да је умножење деФицита са 3 милнона Фупата штерлпнга годишње за сиромашну н нрезадужеву земљу као што је Ауетро-Угарска здраво озбв.љна околност, због које би Аус| тро-Угарска требала сама да дигне руке са тих покрајина. То тпм више, што јој Босна и Херцеговина не нружају у замену ннкакве нолитичке добитн. но, паиротив, мораI ће монархија знатан део своје војске да остави у њима, те ће због тога, за случај рата, јако ослабити | своју војску. Ово је бар — искрен [ савет. — Из Петрограда јављају бечким листовпма, да је генерал Скобељев по повратку своме из Москве јако оболео од занаљења нлу-

ћа. — Ми ћемо, ва сваки начин, нричекатн поуздапије вести о томе а дотле нек нам се допустц да восумњамо у истинитост овог гласа. — Денеше из црестонице румунске јављају за нов доказ иатријо; гизма румунског. Вође свих политичких нартија договарају се са владом о начиву, како ће у парламенту најјаче вотномоћи министарство Брнћијаиово у цељи обране аротив аустро-угарских захтева у Јунавском иитању. — Грчка комора вотирала је ми' ниетарству неповерење, што је са I Туреком закључило конвенцију. — У бугарској престоници обраI зовао се одбор за потпомагање устаника у Босни и Херцеговини. До сад је прирећено више забава. Та1 ко су пре неколико дана под нокровнтсљством ирвих госнођа из виших војених кругова давали беседу у корист устаника. Веле да је једна Рускиља, жена неког впшег руског ОФНцира у бутарској служби у очи беседи „најљубазније" нозвала ц аустријског иосланика на забаву. дописи Врања. априла 18*2 г. Сриска журналистика обогаћена је још са једним пашквилантским лнстом а четица консерватнвно-кајмакамска још са једним својим кленалом, које у пуном смислу илустрира морал својих патрона. Ово нсдоношпе журналистике још тако рећи није нн угледало света, а већ је почело сипати евоје иогрде, које кад се објектнвно оцене, на први поглед види се да падају у недра онима, који то подржавају. Овде замишљам оне недотупавне ; брљотине у млађој сестри отрцаног и изанђалог конзервативног клепала ^Садашњости". И збиља она заиста и црта моралне степениде на којима етоје њени подбадачи а и сами пиеци. Стидно је нред еветом а и грешно је онаким писањсм каљати и онако скупо стечену слободу писања. Ова господа, као да својим ! писањем хоће да је изнграју и припомоI гну да је нестане, како би сеједномповрагило за њих славно време. које су њиј ховн нретци тако корнсно за себе употребљавали а о коме они достојни иотомцн пријатеља Тејиних . Етем Пашиних, > Кабул -ЕФСндијиних и нодобн. и у сну и ; на јави сањају. Или зар може бити стидљивости у људи којима јс образ дсбљи | од ђона. зар се могу узвпсити на висину

политичког морала људи , који вазда по каљузи рију, људи којима јеалФаиомега њиово „Ја"? Да, морални банкрот тео би да и другога увуче у банкротство, али здрава српска свест заиста победиће и овде као што је свугди побеђивала. Немучите се млого господо нећете добити. Ваша грозна начела прихватиће амо какав -Остраган ћошајлија ;; Буздован" и њнма иодобни „шијаци^ али сваки свестан патриота клониће нх се, као какве устојале лешине. А шта има у -Садашњости" упитаће когод ? Ево шта. Жалосткајмакамије, што људи задахнути човечанским осећајима оби; ђоше њих те послаше паре опште уваженом срнском архннастиру у времену ! оба рата за корисне цељи. Алабидобро ј било да је та сума новаца вама дошла ј госиодо кајмакамовци. Јелте да би је на добро употребили ? та да. ви би кунили ј какву кућу у Књаз Лијаиловој улици, | купили би све што вам^срце хоће и мидера и наочара. и проданих душа, алн шта ћете, немате поштења па вам нехтеше људи ни веровати. А шта велнте за >кајиш.- Та вн сте у њему и огрезли. Он вас свуда прати. Та кад би вас све од највећсг дебелокожног, па до најмањег каквог пискарала .оченашлије" и подебни метуо човск на кантар, верујте да би ваш кајиш иретегао. Та ви то и сами знате, па н ако бар у вашемдруштву то признајете, опет јадници хоћете да другоме то пришијете само да би маскирали свој} 7 моралну голотињу. Срам нека вас је, ако такви људи као што сте и могу имати срама. Шта дирате ђенерала Белимарковића, шта се чешете о њега. Имате ли ви у вашнм редовима и једног који би н приближно могао њему се дотаћи. Погледајте се, измерите се, па ће те видети колико вредите. Та и они који су вампрвиуреду нису достојни ни да се могу упоредити еа ђенералом, а толи да га превазиђу. Нека вам грдња служи на част, а епитет Л швалера и дајте вашем п мидерлији* коме са пуним правом и личи. А дописи „Садагањости 1 *' не заслужују ни критику. Њиховп писци поред моралне, још су и умне голотнње. 0 њима нећу ништл нп рећи. Нека препоруче самн своје писце. Н.

БЕСТИ ИЗ НДРОДД. Из Раче Крагујевачне пишу нам како тамо Гарашанннова полиција већ у велико агитира. да се за посланнка нзбере нознатн у целоме срезу покваренн пон без занимања, Стојан Васиљевић. Самсари ^внделовачки^ јуре по срезу као бесомучни те бургијају по народу

126Ф&Х

ДАРВИН. V Много година живио је у Енглеској један скроман и трудољубив старац, који је свој живот проводно у тишинн гајећн голубове или другу коју животињу, сејући и подижући домаће и стране биљке, све посматрајући непгго на њима и водећи прибелешке о том шта је у прнродиној радионици епазио. Ипсање његово читало се радо и озбиљно. Априла 7 (19) ове 1882. године умре у Енглеској тај честити и скроман човек на свом имању Балто, близу вароши Вгот1еу, у округу Кен4, у нределу снрам француске обале. Његову постељу, у иоследњим часовима окружаваше његова породица; уз нородицу бсјаху сведоци последњих тренутака његових лекари. Но човек тај, који је целог века свог само живот и појаве живота изучавао — мирно је казао своме лекару: скоро је крај! Крај његовог живота, који је трајао 73. године 2. меееца и 7. дана! Ио обичајима, тело тога старца положепо је, како се чује, по његовој вазда екромној жељи у мало гробље у мест\. где је иживио

Велики људи вазда су билн скромни. Само после њихове смртн живн грешници над њиховим костима хоће да надокнаде оно што им за жиаота отказаше носајући их по катедралама и које куд да им покажу своју почаст. Човек тај звао се по имену Чарлс Роберт Дарвин (Сћаг1ев Коћег* Оапут). Дарвин је умро! Вест о смрти његовој прошла је већ ј кроз цео евет од Москве до СанФранциI ска. од Ауетралије до Норвешке. Људи од науке оплакују тај догађај н у радионицама где је се науна о природи неговала споменуће ее са жалосном свечаЈ пошћу овај догађај : да је Дарвин умро! И у Србији је та вест нроузроковала дубок упечатак. И овде је тај скромни човек имао доста иријатеља и познаника и ако међу тима има доста њих који га лоше разумсше, нма доста њих који хоће да су већи Дарвнни и од Дарвина. а има нх најиоеле доста и таквих, којн су у својој науцн — наопачке — ночињали, онде где јс Дарвин стао: на врх науке! И има нх доста, којизнањсм „Дарвина 1 *' хоће да иокрију евоје Фактично — незнање. Но они, који не знаду тачно које био Дарвин нитаће, без сумње. „А које био Дарвин?" Ко зна какав ће одговор на ово бити!

Неки ће одговорити: Био је Енглез »ачењак — филозоф А биће без сумње доста њих што ћс на горњс нитање одI говорити: -Дарвин је онај човек, што је црви изнео н поеејао да си ти (т. ј. чо; век!) ностао од — мајмуна! и Нек се нн ! један не баца љагом на гроб овог скромI ног човека, који јс волео своје човечан' еко достојанство, као што је поштовао људско достојанство на другоме чсвеку. I Дарвин је проучавао како су псстајале животиње други су носле њега казали да је и човек — као и друге животиње | — аостао : а нретеранн Фанатицн. најпо| еле нзвикали су по научним улицама: Да : је човек ^поетао од мајиуна!- -Отмјени_ свет љутно је се на ову науку: а нроетота опет жалила је гато јој је у I току постања закннут извесни дугачковиугави део^ кичменога продужења ... и нитала је простота: а гато и ови други 1 мајмуни ннсу ностали људи, него еу остали мајмуни? — једно питање, коме би се нето тако оправдано могло етавити на супрот, место одговора. друго питање: Л А кад људи постагае једном људи, гато I ее враћају опет. тако чеето у — мај[ муне *?" Дарвинова наука састоји се у овом: ! еве што има живо на земљи, то је ее Једно из другог развило нз неколнко про| стих органнзама, којс Дарвин претпостав-

, ља као готове н не упушта се да ли су ; ти арви арости оршнизми створени нлн I су на други који начин самоникло посталп. -Како су постали они први прости кфганизми?- — на то питање још нема : оксперименталног одговора. Одговор на ! то наћиће се у оном лоичићу илн хем. ј тигањићу у коме се из анорганских јеI динења створи органска Келија. Даље је Дарвин објаснио. Без еумње страшна ХиI потеза! Што је Дарвин казао, онја прво , доказао. Друге науке — као Иалеонтологија илн наука о окаменотннама прастарих животнња — иде знатно овој Дарвиновој мнсли у ирилог: да су животиње које су у разна времена на земљи живеле биле врло н разнолнке: да су се дакле мењале, једна из друге постајале, као што један талас постаје потиском онога пгго је за њим био.. Године 1859. изда Дарвин прву своју књигу под насловом: Оп 1ће опггш, оС врес1е8 1>у „теапа оГ паИга! 8е1есНоп пореклу видова путем природног одбнрања. Ту је Дарвин саопштно само шта је прво код своје куће — на домаћим жнвотињама — па после н у природи видео. — Верозаконски извори о постању евета тврде (и мн то нећемо да обарамо!): да је свет на познат начнн створен. још у почетку овог деветнаестог века