Srpska nezavisnost

БРОЈ 63. ЧЕТВРТАК, 22 АПРИЛА 1882 ГОД. ГОДИНА II

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВЦ ПГГ 12 ДИН. ПА РА ОД РВДА, А ПОСЈЕ СВАКН ПТТ 6 ПР. ЗА ПРППОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Румописи шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСНЕ НЕЗД82СЕЗСТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМА ЈУ СЕ.

ПЕНЕ 31 СРсИП НА ГОДННУ 24 ДНН., НА ПО ГОДННЕ 12 ДОН-, НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДПН. 31 0СТАЛ5 ЗЕИЉг ЗАЛКЉКОК ПОЛТОТОЈУ. НА Г0ДИН7 30 »РАНАКА, НА ПО ГОДННЕ 16 *р. на ЧЕТВРТ ГОД. 8 «р. ЗД Д7СТРС-7Г1РСН7: НА ГОДННУ 15 «0Р. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 •. НА ЧБТВРТ ГОД. 4 ♦. ЗА СВЕ ССТ1ЛЕ 1РЗАВЕ : НА ГОДННУ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 «Р., НА ЧЕТВРТ ТОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОУ, ЧЕТВРТКО«, СУБ0Т01 » ИЕДЕЈШ

ГРЕДНКП1ТВО ЈЕ Н АДМНННСТРАЦНЈА У НУЕ11 Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВПТА ОВИЛИКЕВ ВЕНАЦ.

Босна и Србија X Кад је у Берлину 1878 год. Европа поверила Аустро-Угарској мандат, да у Босни и Херцеговини поврати мпр и заведе ред, обадве половине ове монархије примнле су тај глас са зебњом и страховањем; све, осим цара, љегове владе и вишнх војених кругова — све је друго у глас впкало противу тога кобног мандата; сви су настојавали да одврате заједничку владу ове монархије од клизавог пута на који је наилазила. Али политпка земљпшног увећања на Истоку надјачала је и аустро-угарска војска заузела је ове две провинције. Ако је тада и био угушен глас аустро-угарских увиђавннх државннка, ако је и бнло угушено осећан.е страховања свију народа аустро-угарске монархије, основаност њихове увнђавности и њихове зебње ево је већ после непуне четири годпне најочевиднијии Фактпма доказана. Ваљало је најпре савладати неочекиванн отпор мусломанске стихије, поред које хришћанска беше оетала пасивна, а сада ваља савла 1 )Ивати још маше очекивапи отпор мусломанско-хришћанеке коалицпје. Развпјају се све нове тегобе, расту све веће незгоде, а и једне и друге показују се у све опасннјем облику у магловитој али већ провидхпвој даљини. Према томе како сад стоје аустр0 угарске цолитичке страпкс у овоме пнтању? Већ не стоје онако као што стајаху у почетку окупације. Како двор савшшш војеним круговима не одступа од свога правца на Истоку, најбоље је показао тиме како је поздравио краља српског, кад је овај у путовању кроз своју земљу додирнуо границу суседне монархије. Цар Фрањо Ј осиф у место да поздрави краља српског у Шапцу н. пр. из Митровице плп другог каквог оближњег места, он га поздравља у Ужнцу из Вишеграда, чим је очевидно хтео да каже Србији да је Босна његова. Ма колико да жи строго осуђујежо сваку и најмању иеиажњу ирема међунароЈним мисијама, у овој црилици ми морамо да одобримо поступак Ужичана, што су се ових дана одазвалп мнсији аустријској написавши на трпјумфалној каппји: „Ово је пут, ноји води у Босну". Узети коме очевпну иа још му доносЧ а праг и пркосити — то је зива' могао 0 ^ Ј е само таКОВ0Г ° Д лалиродољубиви^ ° У " У "° С " -■п у тпеиуткад се аустро-угарски ми'!... 1а р

спољннх послова изражава у делегацпјама, да је намера владе царско- краљевске да што тешње скопча са монархијом Босну и Херцеговнну, а становнпке овпх провинција да уверп да је њихов морални и матерпјални успех могућан једино у наслону на аустро-угарску монархнју. Докле се с једне стране овако живо ради на путу анекспје, дотле, с друге стране отпор овој нолитицп почнње захватати већ и званичне кругове. Овпх дана министар Слави, којп под својом управом пма Босну и Херцеговнну, поднео је оставку немогући издржати борбу са завојевачкпм тенденцпјама војених кругова. Јавно мншљење, забрпнуто због мнлиона, које је држава безуспешно већ нотрошпла на ове две провинције, а још више због оних које ће је стати у будуће опет безуспешно, долази до тога закључења, да би најпробитачније бпло да се монархија одрече тога данајског поклона. Сасвим је прпродно, што је Аустрпја на првом кораку ударила на пове тегобе. Светека нсторија учи нас лостојано, да за сваку државу постоји нека прнродна међа, преко које она не може некажњено прећи; па ако то тврдоглаво и покуша, она само губи од своје ннтепзпв' е спаге, слабп, трошп се п пропада. И ту прнродну међу не одређују само условн топографски него и пс торпјски. Таква је међа па Југо-Истоку Европе Дунав и Сава. Цела историја ових предела то нам тврди на свакоме своме лпсту. Ни једна велика држава, која је постала на десној обали Саве н Дунава, није се могла дуго п без великих неприлика одржати и на левој обалп : ни византијска, ни Хуно-бугарска. ни Српска нн Турска. Тако исто није се могла одржатп дуго на десној обалп ни угарека краљевпна нп аустријска царевнна. Око ових река вођени су од памтивека дугп ратовн, трошенп су милиони злата. проливени нотоцн крви, па све без трајашна успеха. Борба се свагда свршавала тиме да су често Срби отискивалн Маџаре са десне на леву обалу Саве, а Маџари Србе са леве на десну обалу. Тако исто претеривалн су Турцп Ауетријанце, а Аустрпјанци Турке преко Дунава. У XIV веку беху Маџари продрлн до Рудника, али беше одмах н претеранп нреко Саве у којој нх гомплама свој гроб нађе. Ове две реке остале су вековпма државна демаркациона линнја на Југо Истоку Европе на ће остати н да^еУ

Та је лшшја сада још више утврђена у своме демаркацноном карактеру услед дугог завојевања турског. Колико год су Срби и Бугари били задржавани турском управом у просветном развптку, толпко су се они пнтензивније снажнли у своме народном осећању, у неизгладљивим споменима своје државне прошлости, у своме језпку, у својој вери, у гајењу својпх старпнских обпчаја, и у духу својпх општинских установа, које су п сами Турцп поштовали. На протпв, на левој обали Дунава и Саве многп су старински трагови изглађени, многе су старе каквобе нестале, цео је лух преиначен тако, да већ не може схваћати жнвот парода бал канских, а камо ли успешно тим народима управљати. Иа ако и сами аустријски Словепп већ не бп имали довољно таке способностп, а како да је имају вародп Истоку у свему странп, као што су Маџари и Немци ? Сава и Дунав сада раздвајају два света, којп се међу собом не разумеју: свет псточнп и свет западни; западни са својом бледом физиономијом европске културе, а источни са својим енергнчннм пујнпм духом. који хоће да се самосталпо развије у своме засеб ном правцу. Нису дакле само мплиони. које је Аустрија до сада на окупацпју Босне п Херцеговине иотрошила. што самосталне и свесне политнча ре аустро-угарске наводе да почпњу мттглгттп, како ће се отрести овога кобног поклона. Ту леже и дубљн закони, које је точак псторије вековима већ утврдпо. То су довољно доказале све администратпвне мере, које је Аустрија угсотребпла у Босни и Херце10впни, а још јасније доказују то садашњи крвави догађаји, који су пм последнца: то ће и до краја доказпвати мере и догађаји будућп. Аустро-Угарска прпмила је мандат европскп да би, пре свега, осујетпла уједињење балканскпх Срба и спречила образовање повеће српске државе на својој јужној граници. Аустро-Угарска влада држала је и држи да би повећа српска држава могла сметати утврђењу њеном на југу, прпвлачећи себн евоје сродне елементе из њених покрајина. Но основа јој је погрешна, па н сва даља радња, коју на тој основи изводи. Ми не кријемо, да сматрамо као задатак Србпје, да уједини сав народ срнеки на балканском полуострву и постигне његову потпуну државну независност. Преко Дунава и Саве има такође 'Срба, које ми као своју рођену

браћу љубимо ; али убеђени исторнјском пстином, а обавештени искуством, мн тамо не пружамо својпх политичкпх ногледа, нити оснивамо своје будућностп онако исто као што нп Маџари нису мнслнди, да прпсаједине себи оне своје суплеменике, које су пре неколико година, преко нарочите учене депутацпје једне, у Азпји истраживали. Предели са оне стране Саве п Дунава нису наша старинска постојбпна. Један део иаше браће, под прптиском догађаја, потражио је тамо склоништа и војевао пе за српску но за туђу државу ; од њих зависи да на туђем земљишту и даље остану, или да се поврате на огњишта прадедовска где је нова српска држава поникла. При овако чисто одређеном народном програму тврдо смо убеђени, да, ако бисмо се и преварнли, при угодној прилнци, потражити што преко ,(Јаве и Дунава. мп бнсмо учннили онаку исту погрешку, какву је учинпла сад Аустро-Угарска прпмпвши европскп мандат са ове стране Саве. Ми бисмо само губнли своју унутрашњу снагу, и пошто бпсмо се у новцу и крвп нсцрпли да се одржимо преко непрнродних гранпца, моралп бисмо се најпосле повратити у природне границе своје, ослабљени, осакаћени а изложени и на своме рођеном огњншту озбиљнпм опасностпма. ТстанаЗГ на српском југозападу Цетиње. П.Апр. Војевп који су но разбојишту кривошијскпх гудура изнова отпочели, и то са таквом очајничком борбом, свршавају се поразом аустријске војске. Изгледа као да је трострука грозннца ухватпла комапду аустријеку, те су с грчевитом трзавицом нападај отиочели са свију страна противу шаке јуначких соколова кривошпјанскпх, не бнли ма и нривпдног успјеха постићп могли. којпм би кадри билп пред делегацијама и јавним мњењем дојакошње грдне поразе опрати а п тражене милпоне за усноставу реда (?) од јадног нарОда извући. Но као да смишљенп њихови планови п пусте жеље осташе п сада као и до сада „ само о/сеље ". Пошљедњс грдне поразе које нретрпи царска а т јуначка " војска у Крнвошијама од 21 до 24 пр. м. као да нх заборавностн баца, при новом жешћем поразу од 6 ов. м. Тога дана у 3 ур& по поноћи у ноћној тншшш отиоче кретање аустријске војске у три колоне протпв Кривошијана којп се бпјаху послије пошљедњнх побједа спуштнлп у евоја села око Грандовпне и у Грандовпну. Наиадају овом не надаху се