Srpska nezavisnost

— 298 —

уопште а изван граноца Аустрије, који управо непрестано ематрају хансбуршку монархију као неку врсту њиховог огњишта у земљама на доњем Дл иаву. Али су само онн довољно лукави да чекају док се све људски спреми и зготови. Кад би наша (Инглсска) публвка хтела упамтити неке бар од ових најочигледнијих доказа о вештапком саставу Ауетријске царевине, мање би се доиста онда слушало о г миси}и и Хаисбурга на балканском полуотоку. Још кад би се ово познавање поткрепило ма и најиовршннјим обавсштењем о правоме стању ствари с ону страну Литаве, где јс Фрања Јосиф само „краљ а , наши политичари и новинари можда би пристали да сасвим избришу реч Ђ мисију и из свога речника. Јер, ако се може рећи : да је влада Аусгри)е у њеним најбигнијим основима, десаотизам извесне клихе под видом лажне усгавности, то је онда влада Угарске ти• ранија једне аристократске касте која се реалним. доиста, али савршено једностра• ним уставом слумси као средством за угње• таеање. Шовинизам маџарске аристократске мањине која данас гази потчињене јој народе, — Словене. Румуне и Немце — прва два од којих сами превазилазе нх бројно — тај шовинизам мора бити нешто савршено непојмљиво ( п ађ8о1а(е1у шсопсегуаМе") оннма који нису били у ♦актичном додиру с њиме. Код нас већ постала је мода корети извесне инглеске либерале што они у њиховој слепој нристрасности у корист јужннх Словена, или боље рећи у корист слободе и правде, показују таку готовост да нападну оне мученике уставне слободе — великодушне и гостољубне Маџаре! Међутим ништа толико не обелодањује праву природу Маџарске управе као она сопствена и народна им узречица која вели : „Ти Маџару буди слободан а цео свет нека ти робује" ; или и она друга (узречица) — која не мање ноказује неограничено презирање Маџара према потчињеним народима — имево: „Чим Словен проговори пас заурла". (Наставиће се)

дописи Ћуприја, 10 ма)а Са биралшпта П1та је и како бегие на збору 15 т. м. у Ћуирији. Рано изјутра сакупило се иред општинском двораном гласача — преко 200. Поред тога народа и кроз тај народ, и тамо н амо шетаху, — БогиК, пеливановиЛ и ЂориК, извеснн писари начелства и с\ г да и сви пандури, а сви са некаквим демонстрацијама. Народ све то хладно глсдаше и мнрно шпчекиваше -ас, кад ће се пустити у авлију опгатинску да избере најпре бирачки одбор. На вратима авлијским стајаху три пандура и не пуштаху никога, докле не дође ирсдседник општ. суда Милош Радоњић, који непрестаио шуроваше са прном троицом и од њих инштрукцијс иримаше. Такваје ааиовест говораху нандури. У осам сахата дође кмет Милош, прођс кроз стражу, па оде право у седницу

општн. а мало послс тога промакоше се и у авлију уђоше Богиб. ПмивановиК, ЂориК арпктиканти и писари, н тамо се нешто договараху. Тнрић преко илота I-«! опет крадом од стекавшег сс народа дозове н Марка Јовановића и Ђоку Марјановића ппсменс тежаке, ваљда неке своје нли свога Пеливановнћа људе. Стража авлијска кад је њп на реч Тирића пропустнла, пустила ј е и још два три напредњака. Одма за тим сва та господа са ова трн четири грађанина, брзим кораком наједаниут, ушлн сууседницу онштинску 1пто кад спази народ, н он јурну за њима у седннцу, али дотлс всћ, а то је за неиуно 2 секунда изјављују му нанред умевша господа: "Доцкан је, бирачки јс одбор ве .е већ изабран од њихдванајесторице, и вичу на њ т. ј. на народ. народ, напоље , наиоље , пандурима онет, затварајте врата, терајтс напоље ту свстину и т. п. Иарод то вишта не чује, него све више и јаче иде нанред у готовој масн на раздражено внче: Није изабран бирачки одбор, који га је изабрао? „Зар ви г. Богићу, Пеливановићу и Тирићу, не прима вам се н непризнаје тај марнФетлук ни за какву радњу а мање иоштену , зар ми толики народ још од пре три еата овди чекамо најнре ,$а тај посо — т. ј. за избор чланова бирачког одбора , — па после за гласање за посланика, и оставили смо наш носо тога ради и да би наше свето нравоупотребили, па зар тако сада: то неможе и несме тако да буде, нећемо наноље. него напоље, вн. У овоме викању све се више иде напрсд тако јако да се дупке свет заглавио и у ссдници и у ходницима, а потиснут још од велике масе с поља и нз авлије, која такође нагињаше да тамо до господе дође. Тада је Пелив&новиК Кушио ио игиви трговца Љуб. Сибиновиб а а Милош кмет оает трговцл РистиГхИ, ког а је и раскЈЈвивио ио носу. Отиоче се вслика грдња и ларма. За сво ! то време народ викаше и тражаше да се избере бирачки одбору јавно и поштено, тражећи неодступно да уђе за члана и Мијушко адвокат, кога онда тако рећи носаху, без њега никако, па ма ко био за остале чланове изабран. У томе једва и незпа се како нзађоше и умакоше сва господа са кметом, седница се затворн — нандури терају ; народ. али он оста непомичан на месту. По кратком времену заовим дође кмет, извесно по добнјеним инструкцијнма од Богића — Пеливановића и Тирића призва себи Мијушка с молбом, да овај народу кандидује лица за чланове одбора, али вели тако : два из једне и два из противнс партије. Чега се Мијушко прими само најпре с том примедбом, да је данас позван народ Указом Његовог Величанства Краља да нзбере себи посланика па тај народ који је всћ ту да би требало и бирачки одбор да састави. а о партијама да неби требало нн говоритн. Он вели нс видн овде ваше и наше, — већ само све нас и свију нас >нагае и види велн само народ који се стекао да употреби правилно своје нраво. — На ове речи Мнјушкове загрмило се гласом народа г тако је и и одобри му се да кандидира 4 лнца за чланове одбора. Мпјушко је за овим да би задовољио захтев кмета којн по некој бојазни по-

тицаше из уста Богића и Пеливановнћа, да би се једном народ стишао, и да би се посо једном превилно одночео, а видећи напред да ће Цветковић бити избран на ма ко да буде члан одбора, кандидирао је за чланове два нанредњака Ванђела Стериј ;вића механџију, кога су господа ирвн нут код себе у седннцу пропустили и већ носадилн били за сто као члана, и Радована Петровића трговца члана трговине „Ђурића и компаније", а с друге стране из народа Николу Поповића и Милију Ристић. трговце. Дредстави народу сву чстворицу и нита пристаје ли на ове људе. Заори се једногласно „пристајемо но само с том н неодступном изменом, да и он — Мијушко уђе у одбор.за члана. Због чега Милија одступн а Мијушко се ирими. Одбор се дакле избра о чему се и закључак написа и од свију потписа. Кмет и сви задовољни. На мах се затим иредузео рад. У најленшем норетку нриступало се гласању. До подне добио Дветковић 176 а кандндат полицијски само 18 гласова. Жалост само кад се иомисли штаје полиција до тога дана радила и трчала на све стране за Ђулића на најзад н сам Богић из куће у кућу зарад тога ишао!!! После подне имало је да дође да гласа за Цветковића и сво остало грађанство, јер чаршија нре подне није ни почињала, а нн друга иоловнна тежака. Но у један сат по подне ето ти јсдног званичника г^з иолиције и аандура у оиштннску једну другу собу. Одазвагие кмета из седнгги^е. По дужем шуроваљу одазва• ше и члана избора Ванђела. Мало затим вратише се у седницу кмет и Ванђел па нзјавише: даљи рад нрестаје, ајдс Радоване (други члан нзбора) рсче му кмет. Радован устаде и сви троје одоше а осташе само Мијушко н Никола за столом. Ови брже боље и док још кмет Милош, Радован и Ванђел на вратима при поласку бијаху, питали су кмета, како и зашто то, а он им само рече: тако сам добио налог од г. началника. а њему опет министар депешом заповедио. Ево депеше показујућн неке артнје нреклонљсне. Они искаше тс депегае да виде, али их он недаде, већ стрна у џеп. Заустављани су најзад да ону до индашњу радњу у записнику ставе и сви да је нотпишу, али ни то нехтеше, пего побегоше, и тако осујетише даље примање гласова и избор посланика. Проневерише тако дато им право и погазише га. Оставша два члана Никола и Мијушко ставили су затим цео рад до ондашњи у записник, овоме приложили спискове и закључак изборне скупштене, казав како је ствар текла и докле је дошла до 1. сата. а одавде загато је и од кога напуштен рад. на су то потписали и испратили полицнји, а ова ако хоће нека прати већој својој власти. Долазило је после силество још света да гласа за Цветковића, али избора већ није било, на нису гласови ни примани внше. Ето тако би ко хоће да зна. Ово и овако без сваког срама и образа умеде да намести полпција са својим пришипетљама и положарама. нзмеђ којих је највећа била кмст. кад је он могао и смео да злоунотреби својс право које

му је законом дато, а на штету светог народног нрава. Ето „чисте уставности" напредњачке. Но нека нх, нека чине безакоња, опет им то ноће помоћи. Но овим учињено је само то: да ако би Цветковић сада имао бити изабран са 300, да ће на идућем збору изабран бити са 600 гласова, и да Милош за овакву ироневеру народњег ирава даље неће бити ни биров, а камо ли кмет. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Заичара пишу нам, како је Илија Стојановић из Бољевца изабрат у депутацију среза бољевачког да беседом поздрави краља у Заичару. Но Гарашанинова иолиција, а особито „верни 1 * помоћник Милисав. употребио је своје иознате просте мариФетлуке, те ујдурисао са Нироћанцем да Илија поздрави Краља. „Виделовцима" не иде урачундавладалац чује непосредно из уста народа, народне жеље и тегобе. Сасвим је природно што се они тога боје, јер би чули свуда оптужбу своје несавесне радње. „Виделовцц" би хтели да владалац само оно чује и види што њима иде у рачун, и ирема томс они су само пуиггали пред краља оне, који су хтели да претрпавају право стање ствари. Даље нам пигау из истог среза како је Гарашанинова полиција и овом приликом одредила за биралиште друго место а не Бољевац, и то само за то је што Илија Стојановић тамо кмет. Место где је сада одређено биралиште близу је Бољевца, једно село у коме нема ни механе. Али све то неће вајдити јер либералиу срезу бољевачком неће сметати да се и онет изаберу стари опозицнони посланици. — Из Неготина јављају вам како су тамо у велико агитирали готово сви чиновници за владиног кандидата. Иа и познати пон _вртиреп~ јурио је као бесомучан по вароши, а особито око Цигана. Веле да је се толико укаљао газећи блато по циганској махали, па су га нссташни људи запиткивалн познатом песмнцом: -Ао иоаа а што си улоао мантију". А он им је одговорао: _море нека само победимо иа биће и свилена мантија.Г 4 о в о т* попа Павла РадивојевиЂа народ. посланика за срез моравски окр. пожарев. држан на јавном збору на СиАсов-дан 0в. год. својим бирачима. (Свршетак) У току седница скуппггинскпх догодило се нешто, што је свакога Србнна напунило страхом и ужасом. Пало је, банкротирало једруштво тако звапо Генерална Унија. са којом је садашња влада са својом скупштинском већнном закључила грађење наше српске железнице. Сва српска и славенека штампа, говорила је

иицу скупштинску, учинило му се као да дише некаквим њему загушљивим ваздухом. Неки чудноват нзражај огледагае се на лицу оних људи. који се њему пре клањаху, једни дркћући од страха, а други шкрпућући зубима. Овог дана на место страха виде Робеспијер на лицу ових људи неки тајанствев, пакленн осмех, а наместо угушиваног гњева огледаше им се на лицу унижавајућс презирање. Сенкс погинулих жртава, на »оје Робеспнјер никако и не помишљаше, виде он сат све у скупиггинској сали... Робесппјер покушава да говори. Ларма у скупштини прекида га. _Ја сам пропао," рече он скљокавши се на своје седипгге. Још се један пут прпбра и појури на трибипу. Јсдан глас, који оп иикад дотле пије чуо, норазн га као гром. То беше глас мржње, гњева, нрезрења, глас слободе, која се сад противу њега окрете, пошто ју је оп осамнајест месеци тлачио; алп зато њен глас и беше громак, страховит. неумољнв, који не могаше ннко стишати. Са свих страна захори се: „Доле, доле с тираном" (Робеспнјер држећи један нерорез у руци управи поглед на свог пријатеља Бержа. г Крв Дантонова загушује те! ц поздрави га Берж, ларма се диже толика, да се мислило Робеспнјера ће жива прогутати. Он покуша да говори

п из његових уста чу се реч — „добродетељ." Гробни глас Диранда Мањаве-а надвика га: -,шта зликовче. зар се ти усуђујеш да у твоја уста узимаш тако свету реч, кад баш она захтева тебе на свој жртвеннк. и Звук звона председникова одјекву кроз пространу дворану. „Последњи иут, председниче хајдучки, тражим од тебе реч!- и Робеспијера глас издаде. Један непознат човек гурну га с трибине. >Ја тражнм од скупштине нарсдбу. да се Робеепијер одма уапси, 44 рече он. У овоме тренутку, кад је Робеспнјер ове речи чуо. издаде га и с *ест јер његов живот. његова судбина. бнла је решена. Још истина беху јокобинци, општина н велики део паризлија на његовој страни, алн опет зато он не доби отуда помоћи. Робеспијсра одведоше као заточеника у Луксенбург. Готово у том нстом тренутку. кад Робеспијера у затвор поведоше тутњаху улицом кола, у којима осуђеннке тога дана на гилотину возише. И Терезија Кабарус била је у тим колнма. Таљијен нојури за колима, ухвати коње за уздице и повнка: „ти си слободна моја драга Терезија, ц за тим је ослободн њенлх веза, скиде је с кола и предаде је кликћућој светини. која је и њу заједно са осталим осуђеницима на смрт. на рукама пронела у тријумоу кроз париске улице.

Дванајест сати после тога размрскао је пуцањ из ништоља доњу вилицу Робеспијсрову. Он беше иокугаао да одузме себи живот, али није успео; остао је жив. Са рђаво увезаном раном , сав крвав, довучен је сутра дан у предсобље скупштинске сале. На једном асталу опружен, у место нодглавника једно дрвено сандуче, у оном нстом. плавом кануту, у коме је био обучен о светковини п највишег бића, ц грчевито стегнувши ииштољ, који није имао мплосрђа да га убије, него нагрди, лежао је Робеспнјер очекујући нресуду скуиштине. На издисању на емрт осуђен, са још своја 23 друга (Сен Жнст н брат Робеснијеров међу њима) натоварише нх у каре, које повезоше гилотини. Све улнце кроз које овај сировод иролазаше врата ирозори кровови све то беше начичкано светом. Жандарми, они истн жандарми који тако рећи до мало пре вршише његове зверске палоге, иоказиваху сад свету, врховима својих сабаља једног човека, крвавог са размрсканом доњом вилицом. То је био Робеспијер. Већ од пре 17 сатн није ништа проговорио. Подносио је све ћутећки. Једна жена прогура се кроз гомилу до кола, подиже своју коштуњаву несницу и осветпнчким гласом довикиваше му: твојој се смрти радујем крволоче људски.

Робеспнјер отвори изнемогле очи. „Зверу", настави жена. ^нека те ђаво носи на дно пакла, а пратња нека ти је г проклетство свију жена и матера." Пред губилиштем положише га на земљу. Он бегае последњи, кога су погубили. Кад су га дизали на гилотину, он отвори оч* и поглед му уочи сикиру, са које се још цедила крв његових пријатеља и другова. Сансон му скнде капут и сдера завој са размрскане вилице. Тада зајаука Робеспијер од бола, али то и беше његов последњи глас. Оштрица сикире, раставнла је главу од тела, и Робеснијер оде пред вечног судију. А сад станимо. Ми смо исирнчали Робеспијерову историју, његова дела, његов живот и његову смрт, а то нам је и била цељ. Робеспијер је погубљен у својој 35 годнни.