Srpska nezavisnost

— 316 —

„и на њихово место варедиће се взбор д р у г и х посланика. Мп смо тврдо убећени. да ни самн увнћав нцјм напредњаци нс иогу збшва мислртн, да се у овим речма члана 6-ог може наћи п з к .1,у ч е њ е оних посланпка- чцја су иеста оглашена за унраа^њена. да не могу бити понова изабранн. Тога пскључења у члану 6-том илн 13-том нзреиом нета ; њега оамо пзводе претпостављају. сувише ревиоспн папредњацн. То је тако .јасно, да би био пзлишан свакп дал>и говор о томе. Но пошто смо се, на жалост, до сада и сувише увернли, да наше „иапредњачко" министартство прибегава свима могућим, ма н незаконпм и неуставннм, сретствима, само да би усиело прп пзборима, то тврдо верујемо да ће мвнпстарство гледати да народ обмане у његовом праву. Захо ћемо мн овде нзнегп на видик народна права у томе. По члановима : 46, 47 н 48 устава у члановнма : 18 п 22 изборпог закона зна се : ко може, а ко не може бити изабран за народног посланика. Ван ТИХ уставних и законских лрописа нема нигде и ни у каквом закону никаквог прописа. који би Србина лишазао права да може бити изабран за народног посланика, па ни у члину 82 нзборног закона. на који се позива напредњачка гомпла посланика и мпннстрп. А још нај_мање заков плп устав ма гди прописује, да онај посланик, који би дао оставку или би глу скупштина огласила место за упражњено. не би могао понова бити изабран за по?ланика. Напрогив тај посланпк, као једпом већ од скупштине признат за човека, којц има уставне и законске услове народног посланика, у толпко је спгурннји да пма права понова бнти биран за народног носланпка. Уосталом пи но уставу, нн но закопу, нико, па ни решење пуноважне скупштине. не може лишнти српског граћанпна права да може бирати и бнран бпти за послаппка (чланови : 21 н 22 пзборпог закона!, оснм што то могу изрећи судови и то једнно по реченпм члановнма : 46. 47. и 48 устава и члановнма: 11. 12, 18 н 22 изборног закона. Решење. м а н цуноважне, скупштнне, да какав српски грађаннн, п е м о ж е б п тн биран за посланнка, исто тако пе вреди но закону и уставу, као што ве би могло вредцти решењс скунштнне, да се каквом граћапнну на прилику конфискује — одузме — пмање, што је забраљено чланом 29 устава. Баш даје речени члан 6-ти п 13-тп пословнпка н нзреком то исказао. опет то, као повреда устава и изборног закона. не би могло важитн, јср је нознато, да је устав основни закон, који се не може променити обичиим законом, што издаје редовва скупштнна. већ само на велнкој скупштппи, и то пошто се иредходпо испуне услови члана 131 устава. Пословник скупштинскп то је закоп. којим се прописују правила само за унутрашњу радњу скупштине ; али њнме се ни у једпој уставној земл,н не цронисује : к о м о ж е б и т и б и р а н з а п ос л а н и к а. Ово у свакој уставвој земл.и опреде .Ђују: устав и нзборпн

закон, па тако је и код нас то ре- ј 1 гулисано само уставомиизб о р н и м заково м. Расправл>ати по скупштинском но^швпику право: к о може б и т т н б п р а н за носланика, значило Љ, толико псто. колнко ;ад би судови право наслеђа, уместо по граНанском зако- ; ну раснравл.алн цо шумској уредби. Дозволити скупштини, ма п пуповажној. да може какког српског гра]>ашша лпшпти права да може бити бпран за посланика, значило бп лишити Србију и устава и закона. остави т и права српских грађана самовољи и Ђуди појединих властника или једне котерије људи у скупштини и ван скупштине. У уставпој земљп то не може, то не сме де буде; и за то народ ! срнски има права да бпра старе носланпке, који су 1 незаконпм радњама и поступцпма нанредњачког минпстарства били | прпнуђенн, да поднесу своје оставке и још неуставннјом одлуком неколико напредњечкнх носланпка пз скупштнпе пзкхученн с тнм, да не могу бити бирани за носланике. Ако народ одобрава досадањп рад и правац тих посланнка, о н т р е б а те посланнке опет поно} в а д а и з б е р е, јер ће тиме пој казати, да он не пристаје да буде | нграчка самовол,е и ћуди неколвко лакомислених п пустошних министара. Време је већ скоро ту да народ свесном употребом свога бирачког права, избором опет старих посланика, покаже овим јадним властницима на мпннстарскнм столнцама, како народ не прашта онима. који са мпнистарских Фотел.а газе његова уставна н закона ирава. 11стпна да су се министри постарали да, повпм новредама зак о н а, номету народ у унотребн тога свог права. јер су још 26 ов месеца телеграмом наредилн изборе за први понедељак, а указ о тнм пзборима нн до сутра дан — 27. истог месеца — нису дали печататп у званичннм новннама. као што изреком нроппсује члан 3 ћи изборног закона већ то чине тек 28. овог месеца. Ово су мпнпстри учиннли очевидно у тој намерн да народ. нзненаћен, не би имао времена за сноразум н да га преко својих саучеспика обману, да стари посланици нс могу бити бнрани. Но поред свију ових миннстарских ујдурама. ми се надамо, да ће свест народна падвладати лукавство министара. У тој надн мн довнкујемо народу ; бирај опет старе посланике, који су незаконо и неуставно лишени својих мандата само једном гомилом напредњачких посланика. Ми сумњамо, да ће ове наше мисжп парод читати пре обављенпх нзбора, јер, као што смо дозналп, већ су дате наредбе ноштама, да се ни једне опозициопе повнне уредно не пошљу у народ, док ове накнадне изборе не свршн. Али при свем том. ми смо •зматрали за своју натриотску дужпост, да ову ствар са законског н уставнот гледпшта разложимо. Па ако ово наше разлагање народу н буде одоцнило уколко се тиче избора, неће му бпти доцне. кад буде у стању: д а I у с т а в н и м и з а к о н ц м с р е д-

ствима затражп рачуна од садањихминистараза н. ихове незаконе и неус т а в н е р а д њ е н п а р е д 6 е. А кад то време буде дошло — као што мораједном доћи —, онда ћете се господо наиредњачкн министри увератн: д а ли ће и колико важити рад вашс садање незцконите скунштине, па иа да би ви вашим пеуставним и нсзаконим накнадпим изборима уснели да скрните нотребан број за решавање у скупштини. Ово пезаборавл.ајте ни вп Господо Министри, који само мислите да се застарелошћу спасете одговорности за толико. вашом лакомисленошћу, прохарчено народно благо, толика недела, безакоња п гажења устава; а ово нал.а да имају на уму и свп они, који са вама буду закључнвали ма какве обвезе на име државе од онога времена одкада сте онако, брутално погазили устав наређујући само накнадне изборе, у место онштих; одкада сте се Госнодо Миннстрл, управ ставили на земљиште ван закона и ван устава, те због тога учпнили да и све ваше радње. на таквом земЂишту, не вреде н не могу вредити. ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР i део „ВВДЛВШ НОНЗЕРВАТИВНО-НАПРЕДНА" сд св. Тована Риљсгсг до св. цара (1У октобра 1Л-0 до 21 маја 1882 г.). (НАСТАВАК) IX. Два су догађаја у скушптини претходила. који ће да дођу 5. марта до јачег израза. Знамо да су раније још у Јануару предате две интерпелације: о величини штете и о тајном преносу — жедезничког уговора : знамо да влада није на ово ништд одговорнла ; н знамо најпосле да јс 15. Фебруара изјавио председннк скупштине : да ће влада у једно време одговорити на обе интерпелације. Тај одговор не дође! Чеде нема! Говори се и о величпшЈ наше штете и о тајном преносу свашта ! Влада ћути и чини се невешта, попгго је прво радосно се осмејкнвала на познати „шкандал- од 19. Фебруара, од ког је она себи створила оружје за напад и обрану. Чеда дође у почетку Марта. Надао је се сваки да ће бити крај неизвесности. Али се влада и даље чињаше невешта. Оаозиција. сједињених Либера.га и Радикала, њих 57 на број ивјави 3. Марта категорички: Ако влада за 24 сата не одговори на обе раннје интерпелације о штети и преносу, онда ће опозиција чинити своју дужност. Глас о том захтеву прошао је кроза све слојеве српске престоннце. Са оправданом жудњом очекивао се 4. Март сутрашњи дан. И дође тај дан ! Седннца се отвори као н обично. На окуну свн посланнци ! Председник одмах жељаше да извести опозицију о одговору владином. Он прочита писмо председника министарског савета, које нећемо овдс да саоиштнмо у целинн. а оно садржи овај смисао : В.гада неКе да одговори! Она не трпи да јој се оставља рок. То је поннжење за њу и повреда достојанства њеног! Она у опште неће да одговара на постављен рок.... т. ј. она ће да одговори кад она хоће. Да би овој траги-комици ударена била круна, т. ј. да би се прешао и онај последњп корак, којп раздваја узвишено од смешнога: Мнлован Спасојевић познат са својих „хемијских захтева" у чизмарском иослу ц , устаје и пакосно довикује опозицији, са извађеним сатом: г Изволте господо ! Што не излазите? 24 сата је прошло ! ц И ова поруга би отрпљена. После кратке изјаве од стране једног члана опозиције, да сад више на опозицији нема кривице — би продужен рад п-л дневном реду до краја седнице, која у обично време бн закључена. Освану 5 Март!

По довољном чекању, инак неће да се напуни сала као и обичпо. Добре трећине посланика нема. Нарочито се примећава очита празнина клупа на левој страни. Од опозиције су Туцаковић, Кундовић, Кукић, поп Павле Гадивојевић и још неки либерали. Мећу њима још Ранко Тајсић и Раша Милогаевић. Седница се отвара ! Тајсић моли за реч и јавл>а да из тих и тих узрока има да иолпцси оставку свију својих другова, којих има 5 0 П0Тписаних и која се оставка налази у Раше Милошевића. Као гром пуче међу -Напредњацима!" Немоћни за решавање — они "су узели оставку. Тајсић оће непгго да говори. али му се вели : Ти си сад „публика и — узми оставку натраг и говори. Ранко и Раша удаљавају се! Камо срећа да су то учшшли Радикали 10. Марта 1881. год. кад већ пристају на то. млога би се збрка и песрећа отклонила: Бонту би био осујећен и сад ова б фба. која се води протнв штете, лане би се с коришћу по све свр!аила Преседничком ст&гу приступа стари и седи борац, члан либералне нартије г. Тодор Туцаковпћ, посланик за варош Крагујевац и полаже оставку. За њим остали либерали. Али, да виш чуда напредњацп. који су чпкали јуче данас нм не примају И заиста положај либералних чланова и решење о њиховим оставкама. као да није истоветан са положајем и оставкама радикала. којих оставке даде Ранко и Раша то се доцније показало. Но како о оставкама либерала, тако о оставкама радикала скупштина спавпш испод 2 / 5 члаеова, није могла по уставу донети нпкакво решење. Ст/аштина дак.ге није никад ни уважила ни неуважила ио.гожене оставке. Оставке су бгиге решење скуаштини и значиле су — њен распад. Ето тако се 5. Марта расааде народна скуагитина. Осташе -Виделовци" сами и немоћни у клупама. Министри њихови надали су се овоме — али не тако брзо. Они су догали мало послс распада скупгатине у салу: нађу своје једномисленике у бризи и жагору — и разиђу се сви сетни и невесели: наравно говорећи о опозицији свагата. заборављајући гата су они раније радили да сад зри њпхово рођено семе! Као да су минпстри имали у џепу указ да од.гоже скуахитину , али су доцкан стигли. Указ је изашао сутра дан, да се скуаштина одлаже до 21. Маја а председнпштво изјавп да ће. на основу решења од 19. Фебруара аозвати владу да ^чини своје с и да нареди никнадне изборе!! Скуппггине нестаде. Све се разиђе, пошто се напредњаци у клубу јога једном помилише Богу на једном банкету и — одогае кући

X. Тако се ето крха и ломи брод кад се лудо ветром тера. Ни један дан није прогаао без погрегаке н без намернога греха. г Напредњаци- су по свима прописима дрскости тпранисали један велпки део јавног мњења. Опи су натерали опозицију на овај корак који је она учинила. и о ком се у начелу да и овако и онако говорити како су »напредњацп- свуда апеловали само на силу, а мање на разлог — то је ваљало силу си.том одбити и позватп у одбрану највећу државну силу . а то је ааеловати на народ и бираче. II онако већ нису била чиста посла у свему да би се обичним мерама, које су све и у скупгатини и у јавној штампи покушаване, објаснила расчистила и поправила. Све је то до дугае потонуло у грехе. Ту пнтерпелације и новинарскн чланци не помажу. На пнтернелацнју влада по ће^у не да одговор. А ко у невинама гато о њој опоро напигае — иде у апсу и на суд. -Напредњацима* није вигае остало неисцрпљено нп једно срество. Онн су све употребнли да сузбију опозицпју, све: и дозвољено и недозвољено. А ие знаду да има једно оружје, којим се свака опозиција уннттава и безопасна постаје. а то је срество не си.га, но — истина и аравда. Алн зар можемо од њих тражити то ? ! Преврните њпхов паметар, п нигде тога нећете наћи. п Зло рађење, готово суђење^ ! Погаав својим путем, они внгае немају ' куд. За њих нема натраг ! И они сад морају напред у — борбу. Они морају ' да уведу у ту борбу све евоје силе. То су и учинпли ! Око половине Марта нмале су све политпчке странке једно ново нзненађење : у ао.гицијском указу којнм се креће више од пола окружннх старешина. у Србији , и као чеда напредњачкс милости и беса јављају се злогласни људи, страховити | насртачн и познати из прошлости безусловни „Виделовци- Коча Радовановић | п Богнћ Алнмпије, Браловић, Милова-