Srpska nezavisnost

РРОЈ 104.

НЕДЕЉА, II ЈУЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

322Е ЗА СГ82Ј: ■ а годину 24 лин., на ПО годипв 12 дин., на чктегт год. 6 дин. 31 :СТ15Е 5Е1ИЕ 21 БАЈХКАЗСКС^ г:Д7Ст:К7. на годину 30 •рлнлкл, нл ио годинк 15 *р. на четнрт год. 8 *р. 51 17СТРС-7Г1РСК7: ал годину 16 »ор. у влнк., на ло год. 8 ♦. нл чкгврт год. 4 •. 51 С8Б ССТ1ЛЕ 1РЖ13Е : на ГОДИНУ 36 »РАН., нл по ГОДИНК 18 •Р., НА ЧКТВРТ год. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШГИ1Н1, 4ЕТВРТК0Н, и НЕДЕШ ЦЕЛОМ уркдништво јк и админнстрлцијл у кући г. ТоМК лндрејевит.а 6впди-к.кв вкнац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 дин. пара од ркда, а посјк сваки пут 6 пр. ЗА ПР1ШОС.1АНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Румописи шалу св уредништву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ ЕЕ31В2С20СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПДАЋЕИА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

Еад су и како постали -Биделовци". „Виделовнџ" у броју 97 свога оргаиа прпчају кад су и како постали, шта су и како радили. Из те чудновате приче видимо, да су се „ Виделовци " појавиди на свет тек пре две године, кад се појавидо и њихово „ Видело а ; да се пајпре око тога диста прикуппдо само „иеколико" дица, која су својом чаробном силом „за тиди час задобили симпатије великог дела народа п првака његових"; да су за тим одмах дошли до власти и „ организовади на основу веких правила политпчку партију"; и да су после, као организована власничка партија, извр шиди велика дела, прво претворили се од назадњака у „нааредњаке", иа онда „утврдиди кредит Србије" (ваљда баакроством Бонтуа), „уздигли угдед Србије" (ваљда пред Пештом и Бечом), дали сдободу штампе (то јест нодвргди је под кривпчнп закон) издали толике законе (трошарине, таксарине, штемпларине и т. д.), и сад им остаје само још да изврше једно важно дело, ако ис трају, а то је: аромена устава! Без сваке шале, то су све јавно казади „Видедовци" ономад у своме органу, кога смо број горе означпли. Кад су они тек пре две године постали онда значп , да њих није бидо за време наше свете борбе за ослобођење п незавпсност, па зато п није чудо , што они непрестано омаловажавају ту велику народну борбу и резултате њене непрестано потиру. Но ми ћемо бити праведнпји према „ Виделовцима ", него што су они самп. Ми не верујемо , да су они тек пре две годиие, после рата, онако наједанпут, никди, као што после кише ничу печурке на ђубрету. Таке сорте д>уди, као што су наши „ Виделовци, бпло је више иди мање, у сва времена; њих Је било чак и за време наше косовске битке; њих је било и у оној чети, коју је Бранковић пред одсудном битком, одвукао са Косова „у сферу туђих интереса а . Адп њихов последњп долазак на владу и њихово покрштење, то је доиста новија појава; томе тужном Факту нема ни пуне две годпне. За то време њиховога трајања и шепртљања, то јест, како су дошли до власти, зашто су се прекрстили и шта су за то време радилп и урадили, ми ћемо их пропратити но ономе путу, који је сада осветлило „ Видело а . Учннићемо им ту последњу хрпшћанску дужност, испратићемо их до гроба!

Вн господо, „Виделовци", нисте дошли до власти народнпм поверењем, као што се хвалишете, него „ сфером ту/јих интереса и . С тога сте ви и распустилп и несазвану ону народну скупштину, која је давала лпбералној владн патрцотску потпору у консолпдовању резултата постигнутих ратом, као што је њеаа предходница давала патриотску потпору истој влади у борби за осдобођење п незавпсност. Такав је био ваш почетак „чисте уставностп". Дошавши до власти „ сфером туђих интереса а , висте се и старали да ту сферу раширпте у Србији и утврдате разннм уговорима, а нарочито уговорима: о трговпни п пловидби, о пздавању бегунаца и досељавању странаца, о грађењу и експлоатисању српске железнице, о зајмовпма п моноиолима. А да би у томе успели, ако не код народа, оно бар код својпх приеталица, ви сте све то забашуривали празним обећањпма п голим фразама о великпм слободама, и радпкалним реформама, па најзад п самом променом свога нмена! Кад сте тако одигралп први чин тог жалосног иозорија, који се завршио великим банкротством Бонту-а од кога за вас „н емагитета", онда сте приступидп другом чпну. На место да дате оне слободе, које стс обећалп , ви почесте да ништите и оне, које су далп лпбералп. Слобода штампе бпла вам је на снетњи. Да би њу омаловажили и управо ароституисали, ви сте поред „Видела" завелп п онај пашквилански лист — „ Садашњост а , којој је бпо задатак да огади слој боду штампе. Па кад сте спазилп да је ваша садашњост доста огадила слободу штампе, онда сте је уништили. А да би и цео народ српски осеч":о благодети „ сфере туђи.т инте| реса" п великог банкротства „без штете а , вп сте се пустили у разне Финансијске операције онако а ла Ђонту\ Кад сте после толиких ваших ..затрудненија и иод«ига а приметпли, да сте изгубили поверење, —- не народа, јер његово поверење нисте никад ни ималп, — него поверење оне ваше скупштине, коју сте самп које како скрппли, онда сте почели дозивати у скупгатинску зграду преко полпцпје само ваше присталице п ако их парод није изабрао, нити пуномоћпје дао. Таким очајнпм поступком, нечувеним до сада у историји парламентарног живота, ви сте завршпли своју периоду „чисте уставности. и !

Али да , ви јога нисте потпуно изврпшхи своју улогу. Ви се још копечпте и хвалпте, како пмате, ако пстрајете , да извршите још једно велико дело , а то је аромепа устава. Да овај наш устав, који је пре дванаест годипа либерална странка у договору са народом дала, потребује сада, према развитку уставне евести, знатне промене, то је сва коме увпђавно; да те промене треба што пре пзвршити п извршити у духу веће слободе и веће гарантпје за иравилан развитак народно? живота, о томе смо ми дубоко убеђени. Али смо исто тако убеђени и у томе, да се до тога свештенодејства не смеду дотаћи нечисте руке. Кад би се промеаа устава могла извршити у скупштпнској згради, у коју би вп преко полицпје моглп добавити само ваше присталице без народног избора и пуномоћија, онда, верујемо, да би се вп одважпли и на тако дело. Алп на срећу промена устава може се нзвршптп еамо на велпкој народној скупштини, коју састављају преко 500 посланика слободно народом пзабранпх без и једног владпног ампнагаа. А на сазив таке скупштине вп несмете ни да мнслите, а камо ли и да радпте. Па што онда обећавате и ово, што сваки зна де несмете да радите? И томе пма неког разлога. Тим обећањем ви се надате, да мало ободрпте ваше прпсталице, ваше „двогласне аосланике а , те да онп ва идућем и последњем скупштинском састанку одобре вамјош коју нову Фнпанснску операцију. Најпоеле нас се мало тпче то, шта ће те ви радитп, нас се сада поглавпто тиче то, шта ће да ради ј народ. А наш је народ јасно пока- ' зао, да има толико свести о својим правима и својим дужностпма, да ми ни најмање несумњамо, да ће он радити оно, што му налаже његов [ патриотизам , његова љубав према отаџбини.

Јавна реч са Председником минист. савета г. Пироћанцем Као што је млогима, тако је и вама г. Пироћанчс, врло добро познато: да је турски комесар за вакупска добра одавно већ одселио се из Ниша у Цариград. Да ли ће се, и ако, кад, тај комесар вратити, или у место њега други доћи, због тих вакупских добара, то слабо ко зиа, па верујемо да ни ви то не знате. Но једно сте ви, још са одласком садањсг турског комесара, Али—беја, анали, а то је: да турски комесар за вакупска добра неКе скоро доКи, и по томе да још луго неКе мо?*и ла радн сраскотурска комисија за вакуаска добра.

А кад сте зиали ово обоје: да се Али—беј одселио из Ниша; и да турски комесар, ма и у другом лицу, неће скоро доћи због тих вакупских добара, онда вас питамо ? 1. У којој сте цел.и дозволили српском комисару за вавупска добра г. Драгомиру Рајовићу да аре неколико лана оде из Београда у Ниш; 2. Каквим послом држите г. Рајовића и даље у Нишу?.. 3. Чиме мнслите оправдати то: што је Рајовић, немогући сам ништа радити као комесар вакупских добара, узаман примио дијурну — попутнину од Београда до Ниша; што ће исту примитл и за повратак од Ниша до Београда; и пгго, ходајући беспоелен по Нишу. прпма ванредну, противну закону. дијурну око два дуката дневно? 4. Кад г. Рајовић у Нишу као комесар вакупскпх добара ништа не ради, нити може сам радити, онда које су те услуге, због којих га „виделовачка" влада тако обилато награђује ?; и 5. Мислите ли ви једном српску државу курталисати плаћања те дијурне Рајовићу, и ако, кала; или ћете Рајоваћа п даље оставити у Нишу да, безпослен, штети државну касу вучењем дијурне, и ако, локле? Неколико пријатеља истине и штедње

МИСИР На класичној земљи пирамида нролива се ЉЈДСка крв. Европејци и урођеници падају као снопље. Дивна Александрија са свима њеним вековним споменицима, са модерним творевинама архитектуре и лепих вештина лежи у пепелу. Што је поштеђено од енглеских топова , то су поаиштиле проклете руке пуштених робијаша и оне разуздане, дивље и бесне гомиле која живи од нереда, која се храни пљачком, која пирује у општој несрећи. На црним згариштима некадашње велпчине Александријске трулс лешеви људских жртава, белих Европејаца и црних Африканаца, а око њих држе даћу ненасите псине источне, ти верни пратиоци муеломанског вандализма, који као хијене облећу људска разбојишта да доврше отпочето недело људског ума и људских руку. Смрад од дима и лешева, смрад што заражава и тело и душу, што онија и заноси страсним Фанатизмом п лудилом све што је зверско у човеку,тај се смрад шнри данас по леиој мисирској земљи и кужи, дави и убија мало и велико. Несрсћа , голема несрећа снашла је народ мисирски. Но то није несрећа у последњој Фази, то је тек почетак велике, праве, ужасне несреће, која од времена на време сналази народе и државе; то је несрећа која за собом вуче — пропаст. Пред Мисиром стојп разјапљена провала, у коју ће се и Мисир и Мисирци, еамосталност и слобода њихова можда за сва времена стропоштати. Па ко је томе крнв ? Је ли крив Араби-паша, тај Феномен мисирског патриотизма у добу оиште малаксалости и иародне апатије ? Је ли крива мржња ми^ирских синова против навале и превласти Европејаца? Је ли крива слабачка рука вице-краља мисирског, кедиФа ТеФика, тог модерннзираног Мисирца ког су и Мисир

I