Srpska nezavisnost

— 404 —

и Европа одушевљено и с пуаим поуздањсм поздравила вапрестолу старох Фараона ? Ича ли у опште криваца, ији је то тако писано у књизи судбе мисирског народа? Коме су год познате околности и прилике у Мисиру, и који позиају недалеку прошлост те државе. ти знају и познају кривце: гледају их у оном маленом броју саможивих. охолих и ланомислених државника који су по несреЂи владали над Мисиром. који су из својих личних рачуна увлачили уплив странаца, гомилали дугове над дуговима, занључивали зајмове за зајмовима. залагали све државне приходе па и саме ђумруке и данке: једном речи. који су широм отворили странцима спекулантима капије Мисира. који су земл>у задужили и презадужили и не мислећи на то може ли. кад и како се одужити. Ето, то су крнвци. Продане душе, што се дочепаше властп да жаре п пале по отаџ шнисвојој: јадии синови, којиманишта није светодолични интереси; лакомпслени л»уди. којима је отаџбина најпростије средтво за цед.: злобни, осветљиви кепеци. чије се знање састоји једино у суЛ удој 5 безобразној вољи и готовости да руше и обарају све што је вековима и годинама подизано и утврђивано, а и да не мисле шта ће из тпх рушевина изићи. Таки су људи, по несрећи, владгли Мисиром. Они су за кратко време довели земљу до пропасти. Они су годинама гајили корупцију; годвнама су наваљивали терете на народ: примали су обавезе и дужности и оптерећавали њима јадну земљу Мисирску, — и једног дана кад беху готови с том напредном политиком, у коју увукоше и гвозденим ланцима везаше слабачког и раскошног Исмаил-пашу, бившег вицекраља и КедиФа, они с њиме заједно оставише земљу презадужену, изнурену и дозрелу за пропаст. Последице те убитачне политпке показаше се брзо. Читаве легије странаца кредитора поврвеше у земљу. Сви на рачун својих потражпвања. Државне касе усануше, народ исцеђенније имао од куд плаћати данак. Државни дугови нарастише рапидно; средстава нп толико није било да се подмирују државни издатци, а камо ли да се одплаћују дугови и да се одговори обавезама. Но дуг се морао плаћати. обавезе испунити. Странци се угњездише у земљи, они закупише данак, ђумруке и све приходе државне. Као прави тутори примпше све у своје руке и од тог часа поста Мисир закуп странаца поверилаца. Шта јс тада наступило? Сви приходи употребљени су на отплату дугова и због тога су отпуштени из службе чпновници и официри или им је плата наполасмањена. Војска је редуцирана. И'оно мало духа и патриотнзма пгго беше пза оне

несретне управе заостало, разнесе ветзр опште мизерије и општег незадовољства. Зна се, каквим грдним потресима беше изложен Мисир после тих операција и с каквим одушевљењем би поздрављено ново стање у земљи, кад је стари Кедн* протеран и кад се син његов, "вадашњи владалац Мисира, попео на престо Фараона у тврдој намери, и да одговори обавезама и да поведе земљу правилним путем развитка и напредка. Но несрећа кад се једном годинама спремала и већ угњездила мучно се одклања. Што је тровано и уцропашћивано, то се преко ноћ не ожнви, не поврати. Сви напори ТеФика и његових патриотских саветника осташе јалови. Прелазна револуција чиновннка и ОФицира који устадоше против познате наредбе смањивања плате, оборила је једино патриотско министарство, које беше збпља прегло да поведе земљу на иут бољитку. Носле тога ишло се у суноврат, док нису сазрели данашњи догађаји и тек тада, у тој општој весрећи почеше да избијају на површинужеље и знаци, да се земља оиштом револуцпјом извуче из обавеза својих. Тој струјц стао је на чело Арабн-паша и окоњегасусе искуппли сви који иреким аутем траже лека. Но је лц п преки пут и иајбољи? Догађаји су потврдили да се оно што је систематично упропашћивано не даје тако лако ноправити Сад ћемо имати ирилике да видимо хоће ли преки п^т, хоће ли ванредне мере ослободити Мисир и спасти од пропасти, у коју га увукоше бесавеснп п лакомислени синови његовн! Цз свега тог је јасно, да није крив Араби-паша, нити су криви Европејци, нпти је крпвица вицекраља мисирског. Кривпцу носе они који су у своје време спремили ове догађаје, који су увукли Мисир у СФеру енглеских и у опште туђинских интереса, и то је она лакомислена управа за време старог кедиФа која је капом и шаком трошила и задужила земл>у мисирску, која је туђину заложила све државне доходке, па најзад и — Мисир и народ у Мисиру. Ова кратка псторија Мисира поучна је у сваком обзиру,- сви се њоме могу корнстпти којима је до поуке стало, ал несрећни Мпсирци скупо плаћају недаћу своју, шго су лакомислене и бесавесне људе ималн на управи својој. Што су Мисиру ти жалосни синовп његови спремили, то се сада извршује; њихове менице плаћа народ. СУСЕДИ гости У прошлу среду имао је Београд ретке нолазнике, н ако, но суседном положају своје домовнне као да та реткост полажења није оправдана. Дружнна мађарских књижевника и

уметника сврнула је на својој шетњи из Пеште на доње Дунаво тог дана и у Београд. Појава те дружпне наших суседа у Београду иожда не би. поред све своје реткости, надмашила важност каквог месног догађаја, да му нису особите прнлике дали и особптији, у неколико и политички значај. Кад се дознало да ће мађарски путници сврнути и у Београд. мислило се, нрема суседно-пријател>ским осећајима сриске владе да ће она од своје стране прпредити какав —- такав дочек, те да ће бар управител> Београда, ако не кмет изаћи пред путнике и спровестп пх по престолници. Но кад се дочуло, да се влада томе чини невешта, договоре се у очи самог дана неколико књижевника п уметника београдскпх, да своје суседне другове по етруци дочекају на станицп. Значајно је, и као што ћемо впдети, није никако случајно, да су то, оспм једног једитог, билп сами опозпцнонарп. Дакле не само влада, него и владина странка чувала се да се не појави. Зашто то? Да ли за то, што су то Мађари и што њпхова влада гонп и кињи нашу прекосавску и прекодунавску браћу, што пм газп њпхову законом ујемчену народно-црквену автономпју ? Боже сачувај ! Ко би тако мислио, тај бн л»уто вређао наше напредњаке. Кл.уч је за решење тога питања у понашању аустро-угарског посланика у тој прилпци. Три нижа чиновника тога посланства беху нзишла пред госте. Један књпжевнпк примети једном од тих чпновника, како би се каљало постарати за кола ради нровода гостнју, те како добровол»ни пријемнпци нису нмалп времена да се спреме, запита, би ли послапство примпло трошак око тога за сад на себе. Упптанп се извести код посланнка. но овај одговори. да за таке ствари нема буџета. Ко познаје снабдевеност ауструг. посланства у том погледу и господеку издашност дотичног послаланика, тај ће разумети, да томе понашњу мора бпти други узрок; а тај само може битн један : што су у тој дружини понајвише опозиционари садањој маџарској па и бечкој влади, а особнто што су вође тога друштва, уреднпк и носланик на уг. сабору Л. Урварија и чувевн научењак Фр. Пулски заступали одлнчно уверење, да је окупацнја Босне и Херцеговине штетна по Угарску и да су Босна и Херцеговина српске земље п да нх треба уступити Србији.

_ЛИСФАК МОДЕСГД ИИЊОНОБА приповетка X. Балзака Нревод с •ранцусвога. (ВАСТАВАК) — То је више него пријатељ? викну Каналис и наслони се Ернесту на раме, као што би се Александар наслонио на Ефестнона ; ми се волимо као два брата... Госпођа Латурнеловица накратко прекиде реч великоме песнику, показујући маломе бележнику Ернеста и нитајући га: — Је ли ово онај незнанко, што смо га видсли у цркви ? — Па што не би био он? привати Карло лшњон, кад зиде Ернеста како је поцрвенио. Модеста остаде хладна и опет узе свој вез. — Госпођа може бити да има право, ја сам у Хавр долазно два пута, одговорч Лабрнјер и посади се поред Димеја. У I ::\т>ен лепотом Модестином, Кана-

лис криво разумеде дивљење, које је она показивала, те ласкаше себп, да је . еасвим успео. — Ја би држала човека велеума да нема срца, кад не би уза се имао каквог оданог пријатеља, рече Модеста, да би отворила разговор, који је прекинут био неспретношћу госпође Латурнеловице. — Госпођице, оданост Ернестова мо- ј гла би у мени побудити мишљсње , да нешто вредим, рече Каналис ; јер овај драги Пилад врло је дарозит, он је био половина највећега мннистра, кога смо имали откако нам се мир повратио. Ако и има прекрасно звање, он је саизволио да ми буде учитељ у политици; он ме је поучавао у послу, он ме хранн својим искуством, а овамо би могао тражити највиша места. 0! он више вреди него ја.... На покрет један Модестин рече Мелкијор са љуикошћу : — Ону појезију, коју ја исказујем, има он у срцу свом; а ако тако говорим пред њим, то је зато , што је он скроман као каква дувна. — Ма доста, човече! рече Лабријер, који не знађаше како да се држи; изгледаш као мати, која би да уда своју кћер.

— Па како ви можете, господнне, мислити, да ћете битп политик ? рече Карло Мињон, окренувши се Каналису. — За песника би значило то колико дати оставк)', рече Модеста; политика је извор за људе позитивне... — Ах ! госпођцце, данас је говорница највећа позорница у свету ; она је дошла на место витешких мегдана: на њој ће се купити сви умови , као што су се некад у војсцн купили сви храбри људи. Каналис је сада био на свом једеку, те говораше десет минута о политичном животу: како је појезија увод за државника. — Како је данас витија постао узвишен распростиратељ, иастир за мисли. — Кад песник може своме отачаству показати пут будућности, зар онда престаје бити песник ? — Наведе Шатобријана, тврдећи , да ће он временом бити важнији са политичне стране, него са књижевне. — Француска говорница хоће да буде светилник за човечијн род. Данас су витнјске борбе дошле на место бојишта. Где-која седница скуппггинска важи колико Славков (Аустерлиц) и витије се ту показују равни са ђенералима, они ту тамане исто толико живота, храбрости и силе, онн се у томе исто тако троше као и ђенерали у рату. Зар реч инјеједна од најужаснијих рас-

Сасвим је наравно да се аустроугарски посланик не може одушевити за дочек таких својих земл>ака, сасвим је наравно. да странка оне влада, која се хвали узапћењем оружја за босански устанак. не може и не сме ноказати симпатије ирема оним Мађарима, који исповедрју, да је Босна Српска. Дочек је био прост ал својски. Арх. Мраовић поздравио је госте на лађи, као на угарском земљишту, мађарски. а г. Ђ Малетић поздравио их је на српској земљи срп ски. На оба поздрава одговорио је Пулски маџарски, а т^мач је био ианчевачки жупан г. Станпић. Особито је занела госте љубазност г. иуковннка Анте Богпћевића. којом им је показао што је вредно видети у граду. У проводу по вароши највише су им имноновали знаци независноетп српске. „Благо вама", рече ми мој ирпјатељ Урварија. ^вн имате своју војску. свој новац, своја иосланства, свега тога ми немамо. и — „Све је то крваво стечено", рекох ја. „Друкче и пе иде. Ал се мора човек дивити смелости, којом сте ви загазили у тај рат.~ У даљем разговору запитам га. за што да не остану дуже. а он ми искрено иризна. да су многи од њих мислили и да не пристану у Београду бојећи се да ће бити напаствоваии. Да лл је то се^ање иа искуству посилаца сабље Абдул-Кериму од трстанских Срба или је предпоставка да ће народ у Србији пзлити на њнма своју довољно оправдану л»утину на угарску владу, то нам не рекоше , доста да су се уверили, да Београд и Србија зна добро разлпковатп владу од народа и од народпе интелигенције. Искреношћу дочека у Београду били су гости тако очарани, да се одјек осећао још у Панчеву и јамачно ће грејати добре последице и дуже. Главни је добптак отуда . што ће се, као што се уздамо , тим додиром пробити лед међусобног неповерења. а већином непознавања. Ннтереси српског и мађарског племена били би, са гледишта впше политпке, тако сродни, да сваку повреду једне странке мора осетити кад било, и друга. Ал' докле год мађарска аристокрација буде против нас истицала Беч па и Бпзмарка. дотле ћемо ми увек бити ириморанн, да се од њих заклањамо — за руска плећа.

кошпости са животном течношћу, коју човек може икад себи да допусти ? итд. нтд. итд. Ова импровизацнја зачињена обичннм модерним фразама, али увијена у звучне изразе, у нове речи н намењена доказу, да ће барон Каналис временом постати један од ирвнх говорника. произведе дубок упечатак код бележника, Гобенхајма, госпође Латурнеловицс и госпође Мнњоновнце. Модести беше као да је у позоришту и као да занешена слуша глумца, исто као што Ернест беше према њој; јер ако је реФерендарије и знао све ове Фразе наизуст, он их је слушао очима младе девојке, у коју се као луд заљубио. Овоме правоме љубавнику Модеста је збрнсала све оне Модесте, какве је он себи стварао , читајући њена писма, или одговарајућн на њнх. Ова посета, којој је трајање Каналис у напред бно одмерио, јер он није хтео да својнм обожатељима даде времена да га се иресите , наврши се позивом на обед за први понедељник. — Мн нећемо више бити у Шалету, рече гроф Јабасти; ту ће опет да станује Димеји. Јасе враћам у моју стару кућу силом уговора о повратној куповинн, који важи за шест месеци, н који сам мало час потписао са господином Вилкеном код мога пријтеља Латурнела....