Srpska nezavisnost

— 408 —

је чврст в непоколебан у својој православној верн". г Један је акт од стране наших државника добро одигран, јер је мудро у срце погоћена непобедл.ивост једног дела тог православног народа код нас, — ударен је основ распадању његове самосталне црквене јерарије, а за тнм раздор у црквепим односпма, па је пајпосле створено багателисање врховве и нпже црквеве власти. а услед тога п саме православне вере. — Победа је готова, само и тало(?) треба: 1. све црквепе нрваке деградирати: 2. све русоманске корич>еје, које православна Русија подржава уклонити; и 3. Саветовати коме треба, да се окане пријатељске политике са Русијом. „А да би се ово последње постигло. мораће се сва средства, сва обећања да употребе, само да се дипломацпја тог народа одвратн од Руса и руске политике. неномињући вп коме ову тајну и спривепу мн сао (— т. ј. да се преко сурване вере тај народ нокори)". „Тако је то све с хвалом примл>ено, и биће по свој прплшш и достојно уважено т. ј. за награду овако мудрог предлога пашће благоволителна реч". Ко небп могао погодити. да се ова прича тог ноштеног Немца човека не тпче баш нас Срба у Србвји,? — јер: Сви знамо. да се по овнм речима све код нас догодило, свршило, т. ј. да је остварена права политичка цобеда, а то је она тајна и скривена мисао. Митрополит Михаил, као Русофил , уклоњепје са вршења своје дужности из Мптрополије, а то је први удар нашој цркви. у верн тј., иза чега је требао да следује хаос у цркви и верп и спрема за растројство п подела нашег свештенства у партпје, а то значи: уништи народу српском стожер , око којега се он — народ српски вије в саку11л >а, на кад п тог јаког н светог стожара пестане, онда: с Богом Србијо н Сриство! Но. Бог — њему благодаримо и хвалимо га — није дао . да душмани овај хаос у црквн —- у вери створе и остваре. А шта је бпло са корифејима нашим . — људима од 1858 и 1868 године, свакоме је, — и старом н младом, п великом и малом, и мушком н женском, — п сувпше нознато. МОДЕСТА МИЊОНОБА ПРИПОВЕТКА X. Балзака Превод с ♦ранцускога. (НАСТАВАК) — А да ли сте проучавали Модесту? — Мислим да сам вам казао, одговори гуроња, да је живот мој њен, ка^. што је Француска краљева. Разумете ли сад моје ухођење у Паризу? Нико не зна тако као ја, шта све има нлеменитости, поноса, оданости, ненредвиђене милоште, неуморне доброте, праве побожностп, веселости, изображење, танкости, благости у души, у срцу и у духу овог обожаваног створа!.... Пича извади рубац, да утре две сузе, а Лабријер му задуго стискиваше руку. — Ја ћу живити спрам њењих зракова! Томе је почетак у њој а свршетак у мени — ето тако смо нас двоје сједињени. од прилике као природа с богом : внделом и словом. Збогом, госпо-

Сад, пека народ, еека свегатенство, нека свакн праведно, оз6и.ђно н натриоцки оцени: колико у данагањим нагаим тегаким и брижним данима и временнма вреди и важи нагае разумно а за веру. ^земљу и народ јуначко јога од најстаријих времена неумитно и неповод.Ђиво свештенство , уз које верно иду п данас мали н великн носиоци сраске иросвете , којом ће, у име Бога, срнска слобода, стечена у црквн и школи, непрнјатеље и дугамане да нобеди ! А народ српски умео је свагда у данпма искугаења, у данима брижним и за њега тегаким , да нолази и да иде за онима, који су му бра нпли и очували веру и слободу. Народ срнски нема вигае двоумљења у истину , он нознаје своје праве прнјатеље, и истннске чуваре народне слободе п величпне. Бог је са истином и правдом! Истински народни свегатеник, нага иопа и калуђер т. ј. црква и манастир, а уз то п пстннсии народни учитељ, т. ј. гакола неће оста вити. неће изневернти народ српски, јер: сви они , заједно са народом појме и добро разуму ону впсоку ону племениту. ону родољубиву патриогску и срећну идеју . коју је јога за времена свог славног живота нага велпки. незаборављени кнез Михаило изрекао и пратио, па н нама у аманет оставио: „велико српство и снага народа^. —•^♦1^ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У Мисиру расте узрујаност. Александрија је скоро поругаена. У варогаи вргае војпици са ратних бродова неких евроиских великих сила нолицијску службу. Они јога н сада наплазе на паликуће и пљачкагае. По сјајним собама палате КедиФОве гаи ре се енглески морнари, те војничком разузданогаћу, гаалом и смехом чисто врећају диван источни раскога, који их окружује. У дворигатима стоје ругаевине од бомбардмана са енглескнх бродова. Прозори нолупанн, зпдови пукли и оиали; слика жалосна н ужасна. нарочито кад се помнслн да је .јога нре месец дана у тпм гордим зпдинама дрмао целом мисирском земљом апсолутан источни владалац, пред киме су обпчни смртни људп са страхом н надом. с погатовањем и дивљењем излазили. дине... Никад у свом веку нисам толико брбљао ; али видећи вас иснод њених прозора, помислио сам се, да ћете љубпти на мој начин ! Не чекајући на одговор, Бича оде од беднога заљубљеника, коме овај разговор паде као мелем на срце. Ернест науми да буде Бичин пријатељ, а није сумњао, да је брбљавост писарева имала намеру да себи прибави споразум код Каналиса. 3' каквој плими и ослеци мисли, намера, планова за понашање лелујаше се Ернест пре но што ће уснути !... А његов пријатељ Каналис спаваше сном тријумФаторским . који је после сна праведничкога најслађи. За доручком оба пријатеља доконаше, да ће сутра заједно отићи у Шале и тамо провести вече, па се одати сласти виста у провинцији; али да би утукли дан, дадоше оседлати коње, које су узели за обе потребе, па се упустише у околину, која им је зацело толико позната била колико и Китај ; јер Французу у Француској ништа нпје тако непознато као Француска. Премишљајући о свом положају несрећна и презрена љубавника, реФерендарије прво иредузе на себи посао у неколико налик на онај, који му је задало Модестино нитање у почетку њихове преписке. Ако се и каже за несрећу,

Кроз пукотине и полупане ирозоре вире жене кедиФове, тај најдражи украс источних владара, те бацају жељне ногледе на енглеске ОФицпре, којп нестрнљиво обилазе војнике п чекају — на заповест. Сва је власт у рукама енглеских команданата, чије наредбе н зановести извргаују и војници са осталих евронских бродова, који су се искрцали у Александрију. Два часа од варогаи улогорена је војска Араби нагае. око кога су се искунили разна полудивља мухамеданска племена. Њпх распаљују Фанатичне беседе мухамеданских дервпгаа и гаеиха, који јавно нроповедају рат хрпгаћанима н странцима. По осталој земљи мисирској у велико се развпо барјак нророков ; свуда влада огорчење н мржња протпв Европејаца н дивљи Фанатизам за освету иротпв издајица земље и народне самосталности. Стање је јако крнтично, нарочито за оне несрећне Европејце који живе по унутрагањости земље и који су данас без сваке загатпте остављени на милост н немнлост ове Фанатичке хорде. Султан је нозвао у Цариград свог нарочитог изасланика Дервига-пагау и то је ситуапију јога вигае замрснло. Говори се, да је енглескн адмнрал Сејмур набавио доказе да је Дервига нагаа стојао у споразуму са Араби пагаом. гато би у најмању руку значило, да Султан игра дволичну улогу. У осталом, то неби никакво чудо било. Султан као загатитнпк иравоверних пре ће иотномагати фа натизам мусломанскн, него гато ће се искрено заузети за свог вазала којп протежира странце. нли нм бар даје сву гарантију коју може пружитн државна власт да се њпхов уплив угњездп у земљи. Разуме се да ће ова дволичност турског падигае само јога већма изазватн енергију европских великих сила. које, без сумње. једва чекају да без султана регае мнсирско нитање. Судећи по огромним приправама неких европскпх великих сила. а нарочнто Енглеске н Француске, сви су изгледи да ће се мнсирско пптање регаити на гатету мисирске самосталности. Енглески нарламенат одобрио је влади тражени кредит да се у њој развијају врлине , ппак их она развија само код ваљаних људи: јер те врсте чишћења савести бивају само код људи, којн су у природи чистп. Ла- , бријер се завери. да ће спартански гутаги своје боље, да ће остати пун достојанства и да неће учинити никакву подлост; а Каналнс . очаран огромним миразом. сам је себе подбадао, да ншпта не пропусти, како би задобио Модесту. Себичност и оданост, главна реч ова два карактера, дођоше, номоћу морална закона доста чудна у његовим последицама. до средстава противних њиховој прнроди. Чисто лични човек играше ролу одрицања, а човек чисте услужности склони се на авентинско брдо гордости. Овај Феномен опажа се и у политпци. Често се ту свој карактер преокреће и често публика не зна, на чему је. После обеда дознаше оба пријатеља од Германа, да је дошао велики коњушар, кога оно вече представи у Шалету господин Латурнел. Госпођица Дерувилова нађе начина, како ће први пут да увреди овог достојног човека, пославши по њега једнога пешака слуга, у место да је свог синовца просто послала до бележника, који би зацело целога свога века приповедао, како га је походио велики коњушар. И тако малн бележник, кад му његово госнодство предложи, да га у његовим

у 2,300.000 Фуната штерлинга што од прилике износп 50,000.000 динара и то 900,000 за војску а 1,4000.000 за флоту. У исто време тражила је влада умпожење војске са 10.000 војника. француска влада такође је ноднела предлог да јој се одобри креднт у 40,000.000 динара што је, бсз сумње. до сад већ одобрено. Значајно је , да је чувени Француски државнпк, Леон Гамбета, прпликом расираве о кредиту , изјавпо влади неограничено новерење док је год у друштву с Енглеском, п да је том нриликом нагласио, да Франнуска само у Енглеској , где Гледстон влада. може иматп искреног савезника. Гамбета је тако дадеко ишао, даје прогласио тражени кредит за педовол>ан, и преноручпо је владн да не жали трошка, кад се тнче интереса п частп Француске и пријате .Ђства Евглеске. Ио свему томе изгледа, да ће конФеренција европскпх посланика у Дариграду, па коју је, тако рећн у последњем часу, н Турска нристала, еамо улогу другог реда играти п да се на њој неће решити нитање мнсирско. Но било како му драго. од мирног решења тога ннтања не може у опште више ни разговора битн. Крв ће да се нролвје, а из те крвн може се лако нзродитн нешто веће, озбиљвије п опасније п од мисирског пнтања, вешто што многим државницима европским не даје мирно спаватп и гато ће н сам опставак појединих држава довести у питање, ако се раепламтн. Мп смо већ једном нагласнли па и сада понављамо, да ће се Европа у миспрском нитању ноделити у два протпввлчка табора. и да ће та нодела битп меродавна п за европске политичке ирплике, којнма. без сумње, идемо па сутрет. ИЗ ЛИСТОВА 6.) -Свјет" нише п ......Међу живима нема внше љубимца народњег, нема његовог омнљеног и слављеног јунака Михаила Димитријевића Скобељева. Сузно око бадава га тражи , он је умрво , ах умрБО. Нн најгенијалнпји писци не би били у стању да опишу тугу пбол што је изаколнма одведе у Енгувил , нримети му да мора тамо да води госпођу Латурнеловицу. Херцег погоди по зловољном лицу бележниковом. да ту има нека погрешка да се поправи, зато му рече мидостивно : — Ако допустите, ја ћу иматн част да повезем госпођу Латурнеловицу. Ако је деспотска госпођица Дерувилова ц помркивала, херцег оде са малим бележником. Опојена радошћу, кад виде пред својим вратима сјајне каруце. на којима степенпце пустише момци у краљевској либерији, бележниковица не знаде већ, где да нађе своје рукавице, свој штит од сунца, своју кесицу и своју озбиљност, кад дознаде, даје по њу дошао велики коњушар. Кад је ушлаукола, изгуби се сасвим у учтивостима према маломе херцегу, а онда у покрету добросрдачности повика: — Е, а Бича ? — Па да поведемо и Бичу, рече херцег смешећи се. Људи се искупили око господских кочија, па кад угледаше ова три мала човека с овом високом сувом женском, згледаше се смејући се. — Кад би их човек наставио једнога на другога, можда би изашао муж за ту моторугу ! рече један морнар. — Имате ли, госпођо, још што да понесете'? запита херцег услужно, кад је служитељ чекао на налог.