Srpska nezavisnost
6Р0Ј 109
ЧЕТВРТАК. 22 ЈУЛА 1882 ГОД.
ГОДИНА II.
ггкг з* с?Б217: «а годжну 24 лин., ва по годинк 12 дин., нж четврт год . в дмн. 31 ССТА12 22, ЕА^аАДСБСЗ ПСЛТЗТСКТ. иа годинт 30 •ра.нака , нл по годинк 15 *р. на четнрт год. 8 «р. 21 17СТ?:-7Г1РС2Г: лл годину 15 •ор. 7 ванк.. на по год. 8 •. на чегврт год . 4 ♦. с1 СЗЕ :СГ12Б СРЕ1ВЕ : на годину 36 »ран., на по године 18 »р., на чктврт год. 10 *р.
ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ /Т0РШ01, ЧЕТВРТН01, и НЕДЕЛ>0У
БТ /Ч. ХХЕ^Г02иГ '
»рвдништв«' јЛ и администрашја >■ кге.и г. Тохх андрејевиха обијит.кв венац.
ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: првп пут 12 дин. пара од реда, а иосје сваки игт 6 пр. за припослано 50 пара дин. од реда. Р/нописи шалу св уредмиштву. а прцтплата адтимистрацији „с?псхе ее3132с22ст 2"рукопнси невраћају се. неп.1 ат.е11а пмсмл не примају се.
ТРИ МИНИСТРА. Ми ћемо мало да се забавимо са нашом тројидом господе Миннстра. па с' тога нашем чланку и дадосмо овакав наслов. Ту разумемо мпнпстре: Војног, Унутраш. посдова л Правде. Намера нам нвје, нпти бп овде било места, да крптнчки претресамо целокупну јавну радњу тих Минпстара. Но ми ћемо у овом нашем чланку да се огранпчпмо само на неке од њпховпх радња, које пмају везе једна с' другом, једпа другу допуњују. Огранпчавајући се само на то, ми Кемо за сада говорити само о повер .ЂИвој наредбп Министра војног од 14 Јуна 1882; распису Мин. Унутр. нослова од 1 Јула 1882 в пзвештају Мпнпстра правде од 10 Јула ове године, печатаном 16 ов. месеца у -Српскпм Новинама". Па п у томе ми не мислимо за Министрпма ићи у свима ноједпностпма тпх њиховпх аката. већ ћемо наше погледе бацнти само на онај њихов део, којп сматрамо као вредан предмет јавног разговора п критпке, и уколико у њнма налазпмо, као што и напред реко смо, везе и допуне једно с' другпм. Да почнемо прво с наредбом Мпвпстра војног , јер нас на то упућује и хронолошки ред тих минпстарских аката. У тој наредби Мпнпстар у главном разлаже. како старешпне народне војске .немогу ни као грађани псповедатп никаква политпчка начела"; п дал>е како онн треба да буду „чврстп стубови реда и законитости", ла таквп да остану „п ако бп пх поверење народно позвало на аосланичке клуие у скуаштини". Најпоеле Миниетар велп: „нека команде, сходним начином, саопште ово свлма старешинама у својем подручију на најозби-тије уарављање''. Мл јако жалпмо, што впдпмо баш садањег војног Министра да издаје овакву наредбу о старешппама у народној војсци, јерје он човек, од кога смо ми најмање очекпвали овакву наредбу. И са тога нам је утолико теже. што морамо подпћп наш глас против опасне садржпне такве војне наредбе. Таквом наредбом старешине народне војске управ се ли шавају унотребе евојих граћанских права и слобода, јер се њоме нрепоручује чак н то како се онп пмају понашати и у скуаштини , ако би би,ш изабрани за иос.ганике. А да ли је наш Министар војни помишл.ао иа какву је опасну странпутицу наишао са том својом наредбом? У место да старешине народне војске уклони од политичннх вр глога — штоје јамачно била смер
оне наредбе — он их баш увлачи ! у то, јер им препоручује, како да се понашају и у народној скупштини. Он нм истина велп, да они пмају бпти „чврсти стубовп реда и законитости" ; али пошто су ово речи, које владе радо тумаче по своме схватању и својим нолитичким назорима . то би н вчјне старешине, потпомажући у скупштинп сваку владу, као „преставницу реда п законитоети". морали бити аолитичи1 ри. А разлпка између њих и осталих скупштинара, бнла бн само та, што бп ови бпли са.чосталног иолитичног правца и убејјења, док напротив они први били би ироменљивог ао} литичног иравца и без убеђкња. Да овакво понашање не би служило на част војним старешпнама у народној војсцп; да то не би подизало углед те народне установе — узданпце, ) — то је п сувише јасно. Да ли је Министар војни помпшл>ао н на ово прп издавању оне његове наредбе? А сем тога, да лн је Мпнпстар војнп помпшл>ао п на то: да, ако дојиста војни положај не би допуштао војним старешинама у народној војсци да нн као грађапи несмеју исповедатн нпкаква нолптпчканачела; ако би се збпља од њих могло тражитп, да п као народни иос.шн'!ци нмају пзвесне прописе свога понашања у I скуаштини , — да се онда некоме може прохтети, па да иође још један корак дал>е у прпменл тог опасног начела, да изрече: да оно важи за све народне војнике? Зар то неби било лишење готово свпју грађана њјковог најважнијег политичког права, јер као што знамо свн су срнски пунолетни грађанн народни војнпци. сем стари и неспособни? Зар то небн била очевидна повреда устава , ио коме }е свакп српскп грађанин, сем војнпка стајаће војске, слободан у употреби својих грађанских и политичклх права?! Мп верујемо да садањп војни мпнпстар не бп тако далеко пшо са евојим „наредбама"; али и он ће нама допустити. да здрава логика то за собом повлачи као прво. прп родно, следетво оног опасног начела олпченог у н.еговој наредбп. Ослањајући се на ту нрнродну логпку, његов колега . Минпстар Унутрашњпх послова , већ је похитао даје „мало прошири", да ту „благотворну воду и наврати мало и на своју воденицу. Тосејасно огледа у његовом распису, којн је убрзо после оне паредбе Минпстра во.јног I послао окружним Начелнпцима и | Управннку вароши Београда. У том расппсу, који „кипти" од стнли(>
тичке углађености нхивајући иротивппчко мишл.сње час „лажно", чае „лудо- 1 . н који је пун прачних Фраза. - Минпстар У Н ут р . послова препоручује полициским чиновппцима да путују по својим окрузама " 1 ' ,е:,0НИ5,а - »а ла народ поечавају " ""»вештавају у мравиу, који он тамо саомиње. А да Миннстар ту разуме правац пазваних „нанредњака*. о томе не може ни бнти еЈтиње , јер Мннистар Уиутрашв.их послова јавпо припада „напредњачкој- нартијп. Па кад Министар Ј нутрашњих послова са своје „напредљачке внспне-* сваки противан правац назпва: „лажнпм", „лудим", -противним општем духу и правцу земагскпх поелова"; п кадон својим полицијскпм чиновнпцнма препоручује, да у његовом, „напредњачком" правцу народ „поучавају и обавешћују", онда хоће ли Мпштстар војнп, да војне старешине у пародној војсци У Т0Ј " : а Р а «"& секувдпшу иолициске властп, кад нм препоручује, да и као гријангу. и као народни аосланици буду „чврсти стубови реда и законитости"?! То је сасвнм природна последнца наредбе Мпнистра војног, допуњене овим расписом Миннстра Унутр. послова, јер јамачно и Миниетар војпн мора признати да ће Мпнпстар Унутр. послова тврднти да онај „општн дух и нравац земагских нослова". о чему он говорп, иде на „одржање реда и законитостп", о чему опет говорн она наредба Мпнистра војног. А 113 овог не пзлази ни впше нп мање, већ да старешпне народне војске потпомажу правац _напредњака". Ето како је Мпнистар Унутрашњпх послова паврнуо на „видело вачку- воденицу оно „одржавање реда и законитостп". Је ли то зтео Мшшстар војни да постнгне оном својомпаредбом о старешпнама, у народној војснн? Да лп је хтео да јгх , бар за сада, начинн „напредњацнма" ? Ми немамо узрока ово веровати. Али свакако држнмо да је Мннистар војни дужан наћн пачпна, да се његова наредба не употреби као згодно средетво за нанредњачкоиартиске цел.п. Ово је он дужан учннпти у толико пре, што и Ми ппстар Правде у оном своме нзвештају од 10 Јула ове годпне помаже свога колегу Минпс. Унутр. послова. Да бп још бол.е показао како је снасоносан тај „напредњачкн правац. јав.га се Мннистар правде са евојим горепоменутим извештајем, у коме „ианредњачку- владу обасиил.е хвалом. Он нарочпто велн,
како је законом о судској независности учињена „епоха у судско струциМи смо већ имали прилике да пскажемо наше мпш.гење о овом важном нитању, па зато не мислимо о њему нотанко говорпти. Оставпћемо не дирнуто и Министрово знање српског језика, кад велн : „ако је судија желио да „непређен" не буде". Напоменућемо само, да „виделовци" немају основа хвалнсати се тим законом, јер онн ту мпсао нн су нрихватнлп, што су је сматрали као оаште потребну, већ што су у њој налазпли подесно средство, да себе и своје ираста.шце аонамештају на добра места у судској струци. Онн су то п показалн при прнмени тога закона још одма у почетку, п сваком прилпком доцнлје. Пнроћанац, у местодаје пензпоновање и постав.вање судија извршио ненрнстрасно, као што је скуаштинирима био и обеКао аргигиком тражења 100.000 динара на ту цељ. он Је одма аогазио своју дану реч. па п пензионовање и постављење извршио сам и у духу партпско,— г напрсдњачком-'Но да нпје тога било, разуме се. да би тешко могло бити да у исто доба шурак постаје председником Апелације. а зет председником једног од најважнпјих окружннх судова. Да није бнло тога партајског еастава виших судова, разуме се. да нн Пнроћапац. ни Радовић не би моглн успетп да сузбију пзвесне кандпдате приликом некпх доцнијих нзбора за више судове и председнике окружних судова. Да нпје тога било разуме се да ннкад не би могло бнтн, да се иредходво у „клубу" утврде кандидати, па после „пзбор" само Форме ради вршп, а међутпм сва „чаршија" још унапред зна не само ко ће бнтн изабран, већ н ко ће бпти ноетазл.ен на извесно место у судској струци. У место да се стиде што су својпм партизанским саставом судова комиромитовалп тако лепу, тако корисну, тако узвпшену пдеју, као што је независност судска , нашп виделовци још се хвалпшу тпме. Но узамав пм је сва та хвала, јер се зна колнко вреди сопствено хвалисање. Нека Господа Виделовцп припитају мало п оне српске грађане, којп не нрнпадају „напредњацима" — а њихов је број далеко надмашнпјп —, на ће се уверити: да ли су они својом прпменом закона о судпјама створили независне и неиартајске судије, и.\и баш томе иротивно. Не треба да ндемо даље, довол.по је, да само запптамо , ка ;о те незавпспе и пепартајске еул |је нримењују _вндел'|#1чкн" закон о