Srpska nezavisnost

— 444 —

ллко. Трећа дпвпзпја гарде кренула се пз Варшаве за Москву. — На место досадањег генерадног -губернатора. под-маршада Далена. именовао је аустрнјскп ћесар генерала каваљерије Апела за генералног губернатора Босне п Херцеговнне. ИЗ ЈШСТОБА 6.) рзгсз=и=с -Восток" пшие„Мисирско пптање пмаће много озбиљнпјпх последица но пгго се у опште мисли. Ватра ноја горе у Мисиру, захватпће и европски исток. А да на истоку нма и сувише запаљивог матерпјада. о томе нпко не сумња. Источно шггање је у таквој кази, да се мора скорим коначно репшти. Сада настаје шггање. како да се оно реши ? Свака европска спла укрстила је своје интересе око тога пнтања. и радп на томе да се то шггање онако репш, како би њенп пнтереси захтевалп. Особито Немачка п Аустрија у том су погледу најбезобзирнпје. Оне хоће да освајају на истоку, и према томе њпхови плаиови су најопаснији за нас Русе и нашу браћу православне Словене. Русија мора битп на опрезу за сваку евентуалност и пазптп, ако дође тренутак да се псточно шггање коначао решава, да њенп ннтереси буду очувани, а то друтим речпма значп: да се источно шггаље репш у духу православног Словенства, пошто то питање п нпје ништа друто, до словенско пнтање. Словенски Исток, православннм Словенпма п Хришћанпма. то мора бпти начело, по коме ће се репшти псточно-словенско питање. Сваки дрзтп начпн решења тога питања. противан је нашпм, руским пнтересима. протпван је правди и историјп, н Русија мора оружаном руком свакога онога одбпти, који би хтео то питање другчнје решитп, ноштотоприроднп законп и правда захтевају. Русија пма право што у мпспрском питању, распектује народне интересе п самосталност те осуђује туђу пнтервснцију. Са том осудом она је осудила и окупацију Босне п Херцеговнне. Русија се увек руководила у питањпма међународним, човечношћу п правдом, па је сасвим природно што се она овако понаша и у питању мисирском. Зна се за што лукавн Бнзмарк п његова пионерка Аустрпја одобравају страну интервенцију у миспрској стварп, онп бп хтели тиме да створе прецеденс својим намерама у погледу источних народа и њихових државица. Али ће Русија и ту стати с мачем у руци на пут.

МОДЕСТА МИЊОНОВД ПРИПОВЕТКА X. Балзака Превод с »ранцЈ -скога(НАСТАВАК) — Учена жена ! изображена да се поплашпш. која је све на свету чптала! која све зна... у теорији! викну Каналис на покрет један Лабријеров; размажено дете, које је одрасло у раскошностп, а од пет година дана мора да је се лншава... Ах! бедниче мој, промисли се добро. — А! рече Бича будећи се, ви сте ме почастили, ја вас волим... Вид'те, ваше добро вино и ваш кајмак од чаја заслужују да вам дам један добар савет. Отац Мињон, и то је кајмак, кајмак међу поштеним људма... Е дакле! појашите Еоња, он прати своју кћер, ви га можете слободно ословити, говорите му о миразу, он ће вам на чисто одговорити, па ћете видети врећи дно, као што сам ја пијап и као пгго сте ви славан муж;

Русија мора што пре проговорити у одбрану источнпх Словена, и прва реч ; њена мора се састојатн у строгој п кај тегоричној заповести Аустрији: Пааоље 1 из Босне и Херцеговиие. Неузххе ли то учинити Аустрија, овда ће се Русија морати латнти других средстава — оружија. Не треба нп мало посумњати у успех наше ствари на истоку. Правда мора победитп. Атрошна Аустрија лако ће се са свију страна запалити Будимо дакле на опрезу, јер ће пламен мнспрскп скорим да обухвати и словенскп исток, где ми онда морамо очувати наше интересе и решити то пптање као искључиво словенско и стран и јс. -Нов. Слоб. Преса~. у уводном чланку своме од 30 јула говорећи о ошптој политичкој ситуацији поводом догађаја у Миспру, пише између осталог о Русији ово : „У Русији, где се нарочито одликује великом обазривошћу према свпма појавама на истоку, опажа се ванреднажпвост. Ирпвидно је Русија равнодушна према мисирским догађајпма. но из њеног држања на конФеренцнји могло се јасно впдетп да између Беча, Берлина и Петрограда не постоји више споразум у источним стварнма, који је до берлинског конгреса постојао. РуснјаЈ, пстина, није сметала конФеренцпји, азп нпје ништа ни у њену корист чинила: она очевидно води своју полптику. С тога вал>а већу пажњу поклонити вестима из Русије, које јављају да рускв ратни бродови рекогносцирију дуж мало-азијске обале и да чак до БосФора долазе. Још се говори да је влада у цељи модилизације војске наредпла да се преброје п попишу сви за војску способнп коњп ц . дописи Ниш 1. Августа Аврам Марковић. учитељ у Малчп, окр. п срез Нпшкп. постављен је за привременег учитеља у горе поменутом селу 5 Маја 1879 год (в. § 15 зак. школ.) ПБр. 2079.; 1 Маја 1881 год. ПБр. 2. 294 добио је плату прпвременог учитеља по новом закону о учитељскпм платама (в. 3 тач. 1 чл. и 4 тач. V чл.) од 31 Марта 1881 год. (в. IX свезку „Просв. гласнпка и од 1881 год.); а 25 Августа 1881 год. ПБр. 5.636 постављен је за сталног учптеља по истом гакону на основу сигурно, 5 тач. V чл., која (тачка) каже: „Свп привременп учитељп, који служе внше од четпри год., и имају горње оцене, поставпће се за сталне. Од овог се изузимљу страни поданнцп све донде, докле не пређу у српско поданство.* Ово је једно чудо! овде се, у овој тачали је ли, мн ћемо нз Хавра поћи заједно?... Ја ћу битп ваш секретар, јер овај мали хоће да вас остави: он мпслп, да сам ја пијан, па ми се смеје... Ајде! напред! пустите га нека се ожени девојком. Каналис устаде да оде да се обуче. — Ни речп!... он трчи у своју пропаст, рече Бича трезвено Лабријеру, хладан као Гобенхајм, па за Каналисом начини неки знак обичан код парнских колотера. — Збогом, господине! настави писар вичући на сав мах; вп ћете мп допуститп да мало продремам у ћошку баба Аморовице?... — Као да сте код куће, одговори песник. Праћен смехом Каналисова три слуге, писар дође у ћошку идући по лејама цветним са упорном грацијом бубнном, која бескрајно шара тамо и амо, кад хоће да нзађе кроз затворен прозор. Кад се попе у ћошку и кад слуге одоше, он се посади на једну дрвену клупу и предаде се радости због свога тријумФа. Он је сад изиграо узвишена човека; не само да му је скинуо образину, него га је видео, како сам својом руком на њој дреши траке; па се смејао као писац сам своме комаду, то јест са чуством бескрајне вредности ове комич• ке силе.

ки, јасно захтева да привремени учитељи, који се затеку у служби, кад овај закон ступи у живот. и служе више од четири године као привременм, а имају добре и врло добре оцене у оппггем резултату, постављају се за сталне без нспнта. Г. Министар. као творац овога закона, ннје га могао поставити за сталног, пошто исти није био служио, кад је овај закон ступио у живот, у учитељској службн ни потпуно 2 год. (од 5 Маја 1879—31 Марта 1881 год.^), а камо лп више од 4-рп год., — с тога га поставп (1 Маја 1881 год.) да прима плату привременог учитеља по новом закону ^на основ. 4 тач. V чл.). И ако се у овој тачкп помнње и тражи општи резултат, а не једна бељежка, која само по себе не може сачињавати општи резултат, он се ипак постави с једном (!) Од овог постављења не прође нн 4-рн месеца, а он у један пут незаконо поставља га за сталног, што то није могао учинити ни онда, — ступањем новог закона о учитељ. платама у живот — кад су се тражиле вшпе од 4-ри год. привремене службе, а камо ли сада, када је већ један пут постављен за прпвременог учитеља по новом закону, и када се не траже нпкакве године привременог учитељствовања, као услоз за постајање сталног, до једпно испит. Ово г. Министар није могао учпнити никада и нп у којем случају нп по закону о учнтељским платама, као што се види из горњих навода, ни по закону о устројству основних школа од 11 Септем. 1868 год. (в. 181 стр. школ. збор. закона, правила, наредаба н т. д., штам. 1875 год.), јер § 14, алпнеја прва, каже: „За учитеље основних школа поставља министар просвете и црквених дела онака лица, која поред доброг владања, испитом покажу, да нмају потребна својства за учптеља^; а друга: „Прц свем том она лица, која имају школска сведочанства, да су с добрим успехом сврнЈпла: педагогпјску школу илп лицеј, и спминарију (впдећемо доцније, да ли је ова индивидуја, о којој је овде говор, свршила симинарнју, коју је учила) илн гимназију. Министар просвете п црквених дела може ослободити од полагања учитељског пспита, ако је иначе уверен о њихној способности за учитељско званије." § 15 чнни изузетак у § 14.. па каже: „Само ако не би било довољно лица прописно за учитеље окачествованпх. мпннстар просвете п црквенпх дела може поставпти за прпвремене учнтеље и онака лнца, која немају сва својства у § 14 пропнсава, или имајућп прописана својства, нису српски поданпцп. Прнвременп учптељи свагда се постављају у најннасу класу." На основу овог § прошла влада поставпла га је 5 Маја 1879 год. ПБр. 2079 за привременог учитеља. — Л>уди су као шупље чигре, само треба наћи конац, који им се обавија око дршке! викну. Зар ја не бих пао у несвест, кад би мн казали: Госпођица Модеста паде сад са коња и сломи ногу! Неколико тренутака после тога, Модеста, у дивној јахаћој хаљнни од тамнозелена клшмира, на глави са шеширићем са зеленим покривалом, на рукама рукавпце од јелење коже, на ногама аксамитске цппеле, по којима падаше чнпке од њенпх гаћа. а јашућп коњица са богатим такумом, показиваше оцу и херцегу Дерувилу лепи поклон, који је мало час добила; она је у томе уживала, јер се домишљала. да ће то бити једна од пажња, које женскпма највећма ласкају. — Је ли ово од вас, господине херцеже ?... рече и пружи му блпставу јабуку од бича. Метнули су уз то цедуљицу, на којој је писало : Погоди ако можеш. Фрањпца и госпођица Димејева веле, да је овај дивни дар од Биче: али мој драги Бича није толико богат, да би могао илаћати овако лепе рубине. А мој отац, коме сам у недељу у вече изволите то приметити — рекла, да немам бича, иослао је у Руан да ми овај донесу. Модеста иоказа у очиној руци бич, коме је сбука била осута туркизима,

Ова је незаконитост овамо многе изненадила. Мимогред да наведем нешто из живота те индивидује. Сва му се образованост састоји у томе, што је без икакве предходне (гимназијске) спреме учио два разреда Богословпје све са понављањем или испита из појединих предмета, или и самог разреда, и дошав и учећи неколнко трећн разред. морао је (наиустити без исппта и разред и школу, немогућп пздржати богословски курс (загледајте протоколе у Богословији, па ћете се уверити о свему овоме). По тнм својим непрестаним мољакањем примао се и лишавао се двапута практикантске службе: на послетку дочепа се и учитељске. Ово је добијао за време прошле владе, којој је био толико благодаран и одан, да је и душом и срцем био либералац. Сад пак, кад га ова влада поче незаконо унапређнвати, и ако је прошле три (3) и ове године два (2) добио, постао је најзатуцанији „внделовац" — ак напредњак. — Ето, видите, како се гази закон — највећа воља у Србпји — и организира виделовачки логор ! Још непгго, па смо гопови. Закон о учитељским платама, чланом 4, 5 п 6, проипсује услове за добијање плате п повпшица по овоме закону. Док се не испуне тн услови, не може се добитп право нп на плату ни на повпшицу по овом закону. Члм се испуне условн, добија се право и на плату и на повпшпцу. Испунн ли учитељ ове услове, којн се траже. илп не испуни, сазнаје се оног дана, кад му ревпзор држи испит у школп и оцени рад његов, па од тог дана и тече му пли не тече право. Разуме се г. Министар ово не може одмах да сазна и да одмах одреди издавање плате по новом закону, јер треба чекатп ревизорски извештај. из кога ће се видети: ко добија право, а ко не. на према томе да поступп : алн свакојако закон му налаже да одмах нареди, по добивеном извештају. да учитељ прима плп нема плату и повпшнцу од оног дана од кад му је оцењен рад у школи. — Међ тим, ради ли тако г. Мннистер? — Не, Боже сачувај. Он прошле, а тако исто и ове год., ако се не варамо, пошто прође три (ове год. већ готово прође 2 1 /,) и више месеца, примењује или непримењује овај закон на учитеље; те тако он незаконо уштеди по неколико дуката месечно на штету својпх, сигурно, начелннк непријатеља, а у корист својпх начелнпк. — Хоће лп се ова очпгледна незаконитост и од сада практпковатн, као н до сада, идемо да видимо. А. Р.

што је тада у моди било, а после је сасвпм нешто обично постало. — Ја бпх, госпођпце, одговори херцег учтиво, радо дао десет година од мога жавота, кад бпх имао права поднетп вам ову прекрасну стварку. — А! ево продрзљпвца, викну Модеста, кад угледа Каналиса да на коњу долази. Само- песник може тако лепе ствари да нађе... Господине, рече Мелкијору, мој ће вас отац корити, јер дајете разлог онпма. који вам овде пребацују да сте распикућа. — А! викну Каналис безазлено, дакле зато је Лабрвјер колачкц јурио жз Хавра у Париз ? — Зар се ваш секретар усудио бити тако слободан ? рече Модеста в пребледе, па добацн Фрањицн Кошетовој бич тако асурно, да се у томе млгло читати њено нрезирање. Дајте ми, оче, тај бич. — Сиромах момак, који тамо од умора тешко на постељи почива! примети Меркијор иратећи девојку, која је обола коња. Ви сте, госпођице, немилосрдни. Ја немам, рече ми. него само тај начин, да ме се она сети... — А ви бисте могли поштовати жену, која би кадра била примати споменв са свију вашара? рече Модеста.