Srpska nezavisnost

ко било, за што се онда бојатн од опознцноних листова ? Коме су дела добра он нема чега да се боја. Али на жалост сваки је већ уверен да је сав рад г виделовачки- од грдне и неоцењпве штете по народ и земљу, па за то се они и боје опозиционих листова, јер знају да је у народу на свс стране ужасно огорчење противу њих, па кад народ још и из новина увери се о „поштеном и раду њиховом онда се могу таласи високо дигнути и утопити и онако разбијен чунић „видсловачке" власти н самовол>е. Што се тиче оних општина које по наговору нолпције неће наш лист да плате, под изговором да га нису поручиле. то ће елабо помоћи пред судом. Јер ако нису хтеле да наш лист примају, оне су требале одмах у почетку то јавити. а не сад кад су се навршиле три четврти. Ми се надамо да ће се и они које полиција наговара обавестити и увидетн на што их иолицнја наводи. Што се тиче писара Мите Петровића, ми би га упитали да ли се он за то плаћа. да поједине општнне наговара да не плаћају оео што дугују другоме. или да врши свој званичан посао онако, како то закони захтевају. Г. Мита вад»да не плаћа радо своје дугове, па би хтео и другога тој рћавој навици да научи. Леп, врло леп поук даје полиција народу. Из среза моравског у округу ножаревачком јављају нам, како је тамо лепо прослављен рођен дан нашег престолонаследника Краљевића Александра. Вал>ани поп Павле Радивојевић је позвао све општине које припадају цркви четерешкој да дођу тога дана на светковину. И народ се у великом броју искупио у цркви четерешкој. Полиција ннје ништа за овај дан наредила ни обзнаннла, сигурно је заборавила од многих других »пречих" послова. После службе је ноп Павле држао леп говор, којн је народ непрестано ирекидао <3урпим „жнвио и Краљевић Александар. Из Јагодине пишу нам, какојеитамо лепо обављена тужна успомена на славног генерала Скобељева. На парастосу 45ило је млого отличних граћана и официрски кор. Полиција _виделовачка ц и овде је правида сметње. Кад су били растурени плакати но свима јавним местима, начелник се нађе побуђен да позове сина г. Лукнћевог са иардуром у начелство и ту га је нротоколарно саслушавао као по каковој кривици. л Виделовцима и се не донада кад народ даје израза свога поштовања великпм словснским патриотима, који су сав жнвот свој носветили велнкој словенској ствари п који с-у се искрено заузимали за будућност српског народа. П )И.ма више годе Хајмерле н њима равни туђинцн и заклети непријатељи српје господину Лабријсру и молим вас, однесите му натраг његов дар. Ви му можете казати, да моје незнатно нмање, као н мој укус; нс доиуштају мени да имам ситнице, које иодносе само за краљице или за милоснице. А к томе ја могу што прнмити само од мога вереника. Замолите тога доброг младића. да задржи свој бич, докле год не знате, да ли сте толико богати, да бисте га моглн од њега купити. — Дакле је моја ћерка пуна разборитосги? рече пуковник и пољуби Модесту у чело. Каналис употреби разговор, који се развео мсђу хсрцегом Ерувилом н госпођом Мињоновицом, па изађе на терасу. камо дође и Модеста гоњена љубопитством. а он је мислио, да њу доводи жеља да буде госиођа Каналисовица. Поплашен због безобразности, с којом је он извршио што војници веле полукруг, а што би према правословљу частољубачком сваки други у његовом положају исто тако нагла био учинио, он гледаше како ће да наведе какве такве разлоге, кад вкде да долази несрећна Модеста. — Драга Модеста, рече ласкавим гласом : према ономе докле смо ми дошли, било би замерити вам се, кад би вам се нриметило. колико су ваши одговорн го-

ства, но Скобељев и остали родољуби словенски. Те маневре полиција је јамачно за то предузнмала.да би грађанство застрашила да не учествујс у овој тужној свечаности. Али све те маневре слабо, помогоше. Грађаштво се одазва лепим саучешћем, што му служи на част. п Виделовца- није ни јсдног било на парастосу. А њима и није место у таков. ма свсчаностима, које еу излнв тоилог народног осећаја и патриотства. Што је парастос тако лепо приређен има се сем осталих приписати у заслугу свима пдјј чеђачима. Г-ђа Лукићка положила је нарочито труда око спреме за парастос. Она је зготовила кољиво и наиравила леп венац. А после је сама са кољивом нред црквом присутне послуживала. На парастосу је служило сво јагодннско свештенство под п начелством и г. Станка Димитријевића протојереја и нред. конзисторије београдске у пензији. Нека је слава јагомшцима што су се и они уврстилн међу остале свссне општиве српске, које су приредив парастосе славном Скобељеву, показале свом свету како мисли н осећа српски народ. Оне су и изнеле на видик. да народ српскн неће да иде оним по нас штетним путем ко;им срљају „виделовцн и . ДОМАЋЕ ВЕСТИ У свезн са нашом белешком у прошлом броју о поштеној шпекулацији Алексе Ђ. Поповића Протовог са реквизицијоним нризнаницама, јављамо накнадно: да је влада, дознавши за Алексин белај, одма послала тајно свога верног Димптрнја Маринковића члана касац. суда као неког комесара. Велимо тајно, јер знамо да Министарство Иравде, као надлежно. нема звакичног акга о том Маринковнћсвом ванредном комесарству. Идемо да видимо шта ће и Маринковић, познати бранилац -двогласаца и помоћн Алексн Протовом п компанији у овој трговини са народним знојем. — Унравни одбор „Београдске задру1е за међусобно иомагање и штедњу а имао је пре неки дан своју седницу у грађанекој касини н том прплнком изабран је за председвика г. Ђура Вајферт а за унравннка г. 7 аса БанковиК. Пошто изабрани унравник није овде , то задруга још неће моћи отпочети рад док се он не вратн. Не би бнло згорег то ускоритн. - Ко бн још сумњао о крајним смеровима -напредне" нартије. тај ће се уверити из ове претње _Алексе Ђ. Поповнћа бив. председника народне скунштнне и , куда нншане и шта желе „Виделовци," и каква им је, у оиште, још преостала нада да се у власти одрже: ^Истина сподину Дерувилу мучни за човека који љуби, а нарочито за песника, чија је душа женска, нервозна, те осећа оне тисућс љубоморности ираве љубавн. Ја бих могао бити један дипломат, кад не бих био погодио, да су ваше прве кокетеријс, ваше прорачуњене недоследности имале само ту намеру, да ироучите нашс карактере... Модеста нодиже главу нокретом умнпм. наглим и кокетннм. коме тин могао се можда наћи само код зверова, код којнх нагон причињава чудеса љупкости. — ...и тако дошавнш себи, нисам више био будала. Ја сам се дивио вашој Финоћи, која је у сагласности са вашим карактером и вашим лицем. Не бојте се, ја никад нисам претпостављао, да толнка намерна претворноет није замотак за обожавану бсзазленост. Нс . ваш дух, ваше изображење ништа није одузело од оне скупоцене нсвнности, коју тражимо од евоје жепе. Ви сте достојнп да будете жена једног песника, једно^ дипломата, мислитеља, човека који је одређен да нознаје несталне околности у животу, и ја вам се у истој мери дивим, у којој осећам наклоности према вама. Ако се нисте са мном само титрали јуче, кад сте иримилн веру једнога човека, чнја сујета иреокреће се у понос, кад види

признајем , да само аревратом у држави могу иос.\аници бити неуставно и незаконо одговорности аодаргнути „но ако они који чокушају да изврше ареврат не могу га извршити. онда се тврло уверавам да су за њих саремлени квартири у казаматима градским, тоичидерским и аожаревачким са гвозденим огр.шцама око ногу и . Тако писано 20јула 1882 године у „наиредњачком" листу „Виделу". Д Н Е В Н И К Страни. 1ајна Тиса-Ес,гарска , о којој смо у једном од нрошлих бројева опширно говорили, ночнње све више да се разбистрава. Тако сада доносе маџарски листови писмо једног Еврејина. писано судијн Бару који је истрагу против окривљених Евреја повео; то нисмо је тако ннтересантно, да га је вредно прочитати. Оно гласи : „Поштовани господине судче! Не тражите мртво тело Естнре Шољмоши, јер догађај који нспитујете , овако- се збио: ШарФова (шактерова) жена дозвала је дезојку у кућу и упустила се с њом у разговор. Њен муж дошуњао се девојци иза леђа. н као у шали запушио јој ади. У том тренутку тури ШарФовица велику масну крпу девојци у уста. а ШарФ је ухвати за руке и веже их наопачке на леђа. Тако је однесу у собицу , где је била када за купање. Девојка је нстина могла на нос дувати. али није могла викати: само је стењала. У вече се искуиише многи ЕвреЈЈЈ, те држаху договор. Некн тврдише да неће до^ро бити ако Естиру закољу, јер је Калвинка. Њих троје. Шварц. Шарф :* Лихтман уверавгху на против. да су и Калвини хрншћани јер и њих крсте именом Бога у три лица. Они нобедише. Прво окупају девојку, а затим је тупим дрвеним ножем ошурнше. Кад су је уносили у сиеагогу, метнуше јој под нос хлороФорум да не би стењала. То је и уснава. У синагози (еврејској цркви) положише је у Форми крста. а на главу јој навукоше џак. Шварц се молио Богу са осталима. а Шаро је дотле оштрио нож. Кад свршише молитву. прочита Шварц овај стнх из Талмуда: „Узми жнвот безбожнику. јер то јс Богу угодно.** Затимприступи Шварц дсвојци, која је још била занесена клороФорумом н пресече јој гркљан. Шварц подмете суд за крв; остали су боли девојку, издигли је за ноге у вис и тресли да боље исдури сва крв. Затим јој распорпшс трбух, иеекоше срце, раздслишс сваком ио мало парче н — прогуташе. При том су говорилн: „Тако нека прогута пакао безбожног гоја, а Бог јудејскн нека постане господарем над псима-. Лешнну укопаше у соби, но доцније кад се

за убијство дознало извадише лешину и сагореше је. Зато не тражите мртво тело дево)чино нн у земљи ни над земљом. јер од девојке остао је само прах и пенео Пискц даље саветује судију, да не испитује ствар савесно. већ да је замрси и забашури и нуди му велику награДу ; иначе нрети најгорим и вели да су све власти у Маџарској подилаћене на и министарство , које неће никад дозволити да сс Евреји због овог убијства осуде и осрамоте. С тога Ои, завршује писац. истражви судија ставл»ао само на коцку своју будућност, а можда и живот. ако би на силу Бога хтео да остане поштен и савестан. За сад оволико, што даље буде, јавићемо. НОЗИ^Е Крунисање руског цара обавиће се почетком септембра. У Русији се чине велике снреме за ту свечаност. Света матушка Москва опет 1«е да буде сведок једие величанствене п еиохалне појаве. Народ рускн много полаже у садашњег руског цара. он се нотиуно нада, да ће он скорпм довршити велики задатак Русије, којије његов отац, цар ослободнлац започео. Крунисан»е садашњег иара биће нрава народна свечаност, јер сваки Рус једна чека да види царску круну на глави свога мнлог владаоца. Све што се по страним неирнјател>ским новинама проноси о некин опасностима од нихилиста, гола је лаж н пакосна измишљотина. У Руспји а поглавито у Москви смеју се таквим лагаријама. Но ненријатељп словенски терају тај свој подли занат са рачуном. Они бн хтелн да помуте ту народну свечаност, па и ако би било могуће да се круннсање одложи на што дуже време. јер знају шта после овога долази. Но бадава им сви напори. Рачуни ће њихови остатп без пкаквих резултата. — Руски се народ Ј *ако заинте ресовао парницом галпчке браће своје. Огорчење. које је пропзвело то насилно гонење галпчких Руса од стране Аустрије, велико је, оно је захватнло све слојеве руског народа. Сада |е право Русије на те старе руске земље ностало јасно « ваком Русу. и свакн сада мисли озбиљно. да треба браћу своју ослободнти што пре испод туђег јарма.

да сте га ви нзабрали, чије маие н »стаће врлинама уз ваш божаствени додир: онда вае молим, не вређајте у њему чуство, које је он терао до порока!... У души мојој љубоморност је сила која раствара, и ви сте ми довољно ноказали сву њену моћ; она је грозна, она руши тамо све. 0! није овде реч о отеловској љубоморности, настави он на Модестин један крет; то је којешта!... Овде се тиче мене; у том иогледу ја сам размажен. Ви позиајете јединствену ону накловост, којој сам благодаран .«а једину срећу, игго сам је уживао, ако иначе н јесте доста нсиотнуна. Он издиже главу. — Сви народи, продужи, еликају љубав као дете јер она сама себе не нојми, ако јој се сав живот не ода... Е, ово чуство имало је своју границу природом означену. Оно је било мртворођено детс. Најумније материнско чуство погодило је н ублажило ово болно место срца мога, јер жепска. која себе оссћа, која себе види како изумире за радости љубавине, она нма анђелске дуготрпељивости; п тако херцегиња ми у том погледу ннје иричинила ни најмање боље. За десет година није било ни једне речи, ни једног ногледа мнмо свој циљ. Речима, мислнма, погледима ирндајем ја више вредности, него што им је дају

обнчни људи. Ако јс за мене један поглед нензмерно благо, најмања је сумња самртни отров, који дејствује онога часа; ја онда не љубим више. По момс мншљењу, а иротивно мишљењу велике гомиле, која мари да стрепи, да ее нада, да исчекује, љубав треба да се оснива на нотпуној, детињој. бескрајњој безбедности... Оно слатко чистилиште, које женске тако радо хоће на ов ме свету да нам уготове својом кокетношћу, за мене је сверепа срећа, коју ја не примам: за мене је љубав или небо, или накао. Пакао нећу и ја у себн осећам толико снаге, да могу да иодноснм вечито рајско плаветнило. Ја се одајем без прикривене мисли. ја нећу имати нн тајне, нн сумње. нн преваре у будућем жнвоту, алн зато иштем узајамност. Ја вас можда вређам сумњајући у вас; номислите. да вам у овом не говорим но само о себи... — Доста је; али то никад неће бити сувише. рече Модеста увређена свнм оннм пецкањем у тим речима, где је херцегиња Шолнјсвица бнла као маљ: ја сам се навикнула. драги мој, да вам се дивим. (НаставиКе се)