Srpska nezavisnost

- 473 —

Толико з& оно што смо казали о Ваеи а еад имамо да предамо јавноети још неке заелуге г. Васиис. еа којима сс може поиосити еамо допиеннк „Садашњости," а и вредно је, да ее прибележе у тевтер нрсчишћене полнцнјс. Једва 5—(.» месеца од како је са службом у Чачку, п за то време иоред небројсно угуреу»лука игго је починно. покрао је н депозитну касу начелетва. Да елучајно ^закониста" ннјс отишо ових дана на одсуство тсшко да бн му ко смео завирити у рачуне - јер јс велики љубинац г. Кочин: а овако носле њсгова одласка нанНе се — случајно — на прикривепа акта по којима су наплате вршенс и тако ееап-ћитап на!»е се: да јс тај „одличнн иолицајац „напредњачке— прсчишћене полицијс украо само 1500 динара разних државних прихода. Толпка је сума крађе до еада изнађсна а евст говорн да ће бити и већа. Какве ли ће мере надлежни противу дЗаконисте- предузети — виднћемо. но Факат је. да је овај малер швиндлер Васин јако онееиокојио многе овдашњс „виделовачке" нотркуше а нарочито Браљинца 1п зрс — помоћннка. — Матпћа т 8рс капетана. и Туцака ш вре — пнеара среског: а већ за оне. којима је г. Ваеа дигао новаца на зајам или у есиапу из дућана да н не говоримо. Првпма пропадоше обсћана звања а други ће плакати за г. Васом. Оволико за сада, о законисти Васи: а сада да поћемо даље. Говораше се но овој варошн, да ее и нретходнпку г. Ваепном појавно у каси недостатак од сто п нешто више дуката. н то баш пекако у оном време ну кад се вратио са одсуства из Београда н кад одмах по повратку авансова од писара начелетва II клаес. за пиеара среског. Зли језици говоре, као да је тај његов деФицит имао уплива на његово безпостепен» авансовање код г. Богића: но уколико су ти гласови оенованн вајбоље ће знати тај господин, а можда и г. Богић. Ми нак белсжимо и ово тек колико успомене ради, с тим. да је дотични господин деФицит попунпо зајмом, ког је код добрих људи нашао. Сад јошт нешто. Некн Велимир Ж. Протнћ беше до 1Н70 године почаени потпоручик у војеној служби а у почетку 79 год. постаде нисар начелства окр. Нишког. На концу 1880 г. постаде писар начелства I класе. а да врши дужноет среског писара у Морави рудничкој. 'Гек што је дошао на ново онределсње у Мораву, и нзвршио неколико продаја, тс дошао до приличне суме новаца, — буде на брзу руку позват у Ннш да понуни недоетатак у каси са којрм је руковао: н он је позиву одмах ељедовао. Знао је колики му је нсдостат&к. па је са толико и ваљда нешто више иепразнно деиознтну касу у Морави. и недоетатак у Нишу попунио, а затим се вратио на дужноет у Моразу. Није прошло ?>—4 месеца а наш Веља постаде потпуни срескн писар у Ваљевској Мионнци при свем томе. што је ее знало или је требало да се зна какве је трагове за собом оставио. Е, ама знате. он је нанредњак. па ее за остало и не разбира. Дође време да нолази на ново онределење у Мионацу. Ваља предати касу са којом је руковао, и он ју је неправну

| предао. Све што је новаца примио н завео у књигу предао је, а за оно штоје г. напрсдњак примао а незаводио у књигу и нсостављао у касу, но у свој џсн и трошио на „просветнс и цељи — није га нико ни нитао. Тск по одласку г. Всљнном на ново определење на1>е ее случајно — гомила новчаних акта стриати у евежњевс свршепнх акта од пре неколико година. и кад је рачун склонљен нађено је, да је г. Веља од народа наплатно н утајио нешто вишс од 5000 динара! Мислите ли да је г. Веља за ово иотрзан на одговорУ Јок еахранн Боже! Нешто он, нешто његов отац прота шиљалн су постеиено на отплату. а г. Веља комотно јс нродужио званичан рад но истом шаблону и у Мионнцп. и тек пошто је и онамо воздигао повсћу суму новаца, прсдузста јс истрага над њиме. Е на ко сад можс тврдитн, да нсма разлнкс између прсђшпњнх и садањих нолнцајаца. н да није пречпшћена нолнцнја ама потпунцс у правцу .внделовачком ? За еада оволико. а канда ће другом нриликом битн и круннијнх ствари. јер се нсшто крупно иза брда ваља илн по народскп речено: „јако идс Мара еа сватови*. —♦«♦♦>♦ БЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Ниша нам иншу, како је не еамо по варошима у новоелобођеннм крајевнма. но и по селима народ огорчен нротнву п виделоваца.- Они иосланнци који су били у већипн и подпомагали „видсловачку- владу несму ни да ее покажу међу народом. Свуда се с нестрнлењем чекају нови оншти изборн, јер се од њнх народ нада спасу од несноснпх прилика. ј нгго их створише ^видсловци.- Како се ј свест у народа нробудила нема сумње да ће нови општи избори испасти у корист народну а противу „виделовда. ц Иетина да -виделовачки- агенти муте свуда по народу. не би ли га уловили у : своје виго:$е. алн народ окреће е нрезрењем главу од тих лажннх аностола, којн хоће да га наведу на страпнутицу несреће. г Виделовци~ су се са својим радом толико проиграли у народу, да их сада свако мрзи и презнре. Њихове агитације могу само потепцнрати народно огорчење, а никако нису у стању да извојују оно што њима иде у рачун. Народ ће при новим ошнтим изборнма бирати само оне људе за евоје носланике, о којима је потпуно убеђен да ће својски и искрено заступати његове интересе и права. а од оних који су . потномагали г виделовце а за цело неће битн ни један изабрат. 0 томе може еваки бити уверен ко нознаје расположај пародни. Ако _внделовци- ово нс верују нека ногледају мало шире у дубље по народу на ће се потиуно уверити. Њихови агенти истина њих лажу и обмањују, да би само очували свој „комад.-

Народ јс огорчен у највећо) мсри противу „виделовца" и он строго осуђује њихов штетан рад. Ко ово не верује нска заиђс ио народу на ће ее на сваком кораку уверити да је тако. А најзад нови оншти избори осведочићс најасније да јс овако као што ми овди ишосимо. Из среза бело-паланачког јављају иам, како је народ тамо јако овлојеђен противу дв«'јнцс п виделоваца~ чиновника. који чнне чуда и иокоре. које народ није глсдао ни под Турцима. Народ би поднео тужбу иротив тих људн. али зна у наиред да се иеће ништа вајдитн јер врана врани неће да кона очи. но оне свс екупа кљуцају и прождиру народни зиој и муку. Шта та два -виделовца- чине не да сс опиеати. Покори су њихови толики да пе би требало ни један час да се трпе вншс у државној служби. Али они су зату■цане и елене нристалице .виделовачке" па су им руке у свему одрешене. Тако то пде код . виделоваца - . Чини шта ти је воља. само нотпомажи „странку" па не бој се да ћс ге глава заболети. Све се на рачун нартизанства може и све је дозвољено. Жалосно је стање сиромах народ доживео. Место у недрима своје мајке Србије да дахне душом. он трпи више но под Турцима. Но ваљда л то.ме злу мора бити краја. а оно што је народ забележио у свој рабош мораће се у евоје време оеудити.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Са више страна из унутрашњости јављају нам наши уписници. како наш лист неуредно добијају. До нас ннје ннкакове крнвице, јер ми свагда наш лист шаљемо нашим упнсницима уредно. Ј1ако је погодити где нашег листа не стаје. Ревносни . внделовачки- поштари и полицијске власти не ће уредно да лист раздају уписницима, него га задржавају нри себи. деру и бацају, еамо да не би у народ нроднрао.јер ^виделовцима - не идс у рачун да свет чита критику и осуду њиховог „поштеног* рада. Наравно да нротиву овакових злоупотреба у вршењу званичних послова нема лска. јер бадава ће се ко тужпти противу -виделовачких" поштара и нолицајаца. кад им ее одозго неће нншта. Они све раде по мигу „са више- на је сасвпм природно да би свака тужба остала без уснеха. „Виделовци - мнсле да ће се јавно мнење утишати тиме. ако се пресече пут у народ опознцијоним листовима, те су се за то и латили тих мера. које се морају у уставној земљи строго осудити. Али какова уставност нод -виделов-

цнма 'У Прс ће се ватра л вода измиј ти. но што ће Г) виделовци Ј постати љ> ! „чисте уставности". Оно шта се са I мс родило. не можс се лако иекорени' Оволико смо нашли за иотребно да ) чемо ради наших уписника: нремда они сви знају шта је узрок пгго не ) бнјају наш лист )федно. Ми смо више нута дизали глае нј про гиву тих зло\потреба п виделовачки полицајаца и поштара, али шта је вај, кад се -виделовцп и ни на пгга не об; ру но терају свуда своју самовољу. Е" ши читаоци пека ее иретрпе мало, ј ваљда ће и овом нееносном стању би краја. иа ћемо се иосле рачунати за С1 — И ^Видело- има образа да бра _поштени" кшеФт са реквизиционим ПЈ знаницама. у коме -чиете и руке -\лев Протова играју главну улогу. Јадно -В дело - би хтело да докаже да није Д.: ринковић отишао за то у комисију да могне Алекси н компанији. да се стј забашури. како нс би брука и.шшла видик. Људи који би ијоле нмали об за, не би у оваким нриликама, где , отворено пали у клопку, номаљали бела зуба. но би ее покрили и ћута" Али код п виделоваца и је саевнм нро вно, они грцају у блату и оиет се ко че и внчу да су они п поштени и . Нее тницн. зар ви мислите да је свет с ако сте ви. те не види ваша чуда и коре. Не, не. вашп су покори толикн их морају п елепци осетпти. -Виделовци- су то.тико дрски да ј прете и нама. да ће нам показати г они знају о -нашим комисијама и ка су биле наше _верне" судије у комј јама п у суђењу,- на ће се они корсем елужити Фактима а не нодметањем. О лике дрекости нема нигде у евету. ви да сте што нмали противу нас I 1 нели би одавна. али немате ништа, вам ни пзмишљавања ни подметања иомажу.јер су слабачке прљаве руке ! сс ^каља оно што је еветло као еув Наше судијс и комиеије ва:: 1а су ра, ле нравнчно и иоштепо не штедећи кога. А вашн -независни - судије н _н внчнс - комисије, само знају за иарти! ! етво. А рад је вашпх партизана свј чиет а ^иоштен", свуда ваши нар зани умеју -ноштено" да -очисте," комисије ваше н судије, морају еаих?' прикривају и ништа више. Кад би ва комиснје и власти радиле само налик наше. ваш би Алекса Протов са свој^ кумианијом одавна вукао гвожђс, а нс бпо још слободан, да може удешава како да се етвар забашурн. Не треба да је човек нророк. па да нанред погоди. како ће те ви сврниг и са „ноштеним - радом вашег Але* Протова н кумианијс? Неће зацело А.ј кеу и компанију ни глава заболети. I

седамдесет и пет година. којп је имао на себи одело од нлаветне чохе н са допуштењем госпођа задржао је на глави ловачку капу. Ова лпчност, која је много наличила на херцега Бурбона, био је главом кнез Кадињан. велики ловац. један од носледњнх великаша француских. У који пар Лабрпјер покушаваше да оде иза канабета да замоли Модесту на један чаеак на разговор. уђе унутра човек један од трндесет и осам година. мален. дебео и посве обичан. — Мој син, кнез Лудон. рече херцегиња Вернељовица Модести, која на своме младом лнцу не могаше сакрити израз уднвљења. кад виде, ко је носио име, што га је вандејски ђенерал толико прославио и својом смелошћу и мученичком смрћу својом. Садашњи херцег Вернсљ био је трећи еин. кога је отац одвео бно у емнграцнју и једини јс остао жив од четворо деце. — Гаспаре ! рече херцегиња зовнувгаи к ееби евога снна. Млади кнез дође на материну реч. а херцегиња настави поназујући му Модесту : — Госиођица Лабасти, сине мој. Будући наследник, чија женидба јсдиницом Депленовом била је већ удеше-

на, поздрави девојку и као да га њена ленота није онако удивнла. као његовог оца. Ту је Модеста могла сравњиваги данашњу омлађину са некадашњим старцнма, јер стари кнсз Кадињан већ јој је две три ласкаве речи казао, доказујући тиме. како се он нсто тако клања женекој као н краљеветву. Херцег Реј торе, најстарнји син госпође Шолијевн! це, који је падао у очи са онога начина, који снаја продрзљивост са неустручавањсм. поздравио јс Модесту. као и кнез Лудон, скоро кавалерски. Разлог овој разлици међу синовнма и оцевима долази можда отуда. што се наследницс не осећају више да су тако важне. као њихове мајке, на напуштају терет моћи. видећи да су оне еамо еснка. Оцеви имају још ону углађеност. што је скончана еа њнховом исчилелом величнном. као што сунце још злати врховс брдима. кад је све око њих всћ у мраку. Најиослс могаше Ернест да кажс Модести две речи и она сс днже. — Мала моја лепотнце. еад ће вас одвести V вашу собу, рече херцегнња мислећи да ће Модеета ићи да се облачи н повуче за звонце. Ернест одирати Модесту до велнких степеннца. предгтавл,ајућн јој молбу злоерећнога Каналиса, па покуша да је | дирне. описујући јој Мелкијоров страх.

— Он љуби. видите ! Он је роб. који је мислио да ће моћи ноломитн лаиац. — Љубави код овога грознога рачунара ? запита Модеста. — Госпођице, ви сте сад на уласку у живот, ви му не знате још кланце. Ваља опростити све недоеледности једном човеку. који се етави нод власт жени старнјој од њега, јер он онда није ј ту ништа. Помислнте. колико је жртава поднсо Каналис овој божици! Сад. он ' је толико сејао. да не може презретн жетву : херцегиња нредставља дееет година старања и среће. Ви сте учинили. да је овај иесннк на све заборавио. који. по несрећи, има више сујете него гордости: тек кад је опет видео госиођу Шолнје, знао је шта ће изгубитн. Кад бисте знали Каналиса. ви бисте му иомогли. То је дете. које ће за увек пореметити свој жнвот... Ви га назвастс рачунарсм: али он рачуна врло рђаво, као што је тако код свију несннка, који | су људи од чуства, нунн детињства, које као и децу заеењава оно што се сјајс. иа трче за њим... Он је миловао коње н слике. он је заволео славу, он продаје своје рубље. да би набавпо оружје н намештај пз врсмена ренесансијс и Луја Петнаестога, а сад бн хтео да дође до моћн. Хоћете ли рећи. да су те трнчарпјс важне етвари '?

— Доста, рече Модеста. Ходите. ј че она опазивши свог оца. кога зов макнувши нањ главом. да би имала њ гову руку: ја ћу вам повратитн она дв ретка од писма: однесите нх славном мужу и уверпте га, да ћу му сасвим п жељи учинити: али уз једно условље. Ј хоћу да му ви пзразите сву моју хв на уживању. што сам га имала гледа, ћи да се само менн за љубав игра ј дан од најленших комада немачкога т« атра. Ја сада знам, да Гетов ремек н| је ни Фауст ни гроф Егмонт... А како Ернест посматраше накоен девојку са блссастнм лицем. нас гави оа — То је Торквато Тасо ! Кажите 1\ енодину Каналису, нека то оиет читј» додаде смешећи ее. Ла ее ослањам 1 вас, да ћете то казати од речи до реч вашем нријатељу. јер ово није никакв пецкање, него правдање његовога пове дења. с том разлнком, да ее надам, д: ћс он, благодарећн Елеонорнној маниго сти. постати врло разборит човск. .Иаставжке се)