Srpska nezavisnost

— 489 —

БЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Пронупља јављају нам, о прд>авим делима окр. ннџинира Конзноровоког, који се свуда нздаје за „напредњака- и свуда агитира за „напредну партију". Дела су ова то.тико прљава да би требало да се Конзпоровскн већ давно ис-

! увреду више но похвалу, јер смо их на' правили нашим присталицама и неким тајннм изасланицима нротиву садашњег политичког стања у Србији. Види се да су „виделовци" сасвг.м ј оглувели и ослепели, кад они не внде и не чују, да је сав словенски свет а по-

терао из службе. Његове су крпвице р,,«,.;« Ј Ј 1 главито гусија противан њима н њиховом нслеђене и оне се нала:-е пред заступ- ' г

ником министра грађевина М. Гарашанином. Но Конзиоровском се још до сада нпје нншта догодило . п он се комотно размеће по Прокупљу и „бори" се за „виделовачку" партију. То га сигурно и заклања од последпца за његова прљава дела. Сем друтих злоупотреба доказано је, да је Конзноровски учинио многе приватне крађе. Он тако рећн где год стане краде. Од једног вишег чиновннка украо је скупоцену сребрну чашу. а из вшпе дућана разне стварп. У једној бакалнпцп украо је две саламе, и то тако рећп у магновењу ока, док се бакалин Сагао и некој другој муштернјп сипао зејтин. То је смотрио други један дућанџнја, којн нма свој дућан преко пута, те чнм се Конзноровскп удалп нз дућана, јави то бакалину. а овај потрчн за -напредњаком- пнџинпром. -Напредњак и инџинир носн обично огрнут капут, па је украдене саламе иснод капута држао левом руком на леђпма. Кад га стпгне бакалпн. одгрне му капут п рекне: п г. вн сте украли моје саламе". А Конзиоровски смешећи се одговори: „знател' ја сам се шалпо". У оваком прљавом послу ухваћен је више пута. У пследним актима све се то наводи п доказује. Па опет ништа. Конзиоровски кад се год представља коме вишем лицу. место да каже своје пме и зашшање, говори : „ја сам напредњак знате господине-. То ја сам _напредњак- спгурно је и заклон што одбије последпце злих дела од Конзпоровског. раду. Пропуштајте само све руске новине у Србију, па прочитајте сваки број њнхов н ви ћете у свакоме наћн жестоку осуду вашег „патрпотског" рада. Висте се бацили у „СФеру ц најљућег непријатеља нашег, увредилисте и отуђили све наше пријатеље а поглавито Русију, и ви још хоћете да вас Руси и остало Словенство не презиру и да ваш рад не осуђују. Оно рђаво расположење што влада у целој Русији противу вас, морају делитн п руски научењаци, тнм нре, што су они својим сопственнм очпма видели и упозналп ваш _патрнотски^ рад. Јест они су се уверили о вами и били су као словенске патрпоте п пријатељи српства јако потрешени, сажаљевајући што је судбина Србије пала у ваше руке. И онп ће кад се врате у своју отаџбину са тешкпм болом потврдити све оно што се пнше п мисли у Русији о вама, јер су се уверили да је све истпна и да у самој стварп постоји. Ви сте толико далеко забасали у „пријатељству и према вашој покровитељци суседки, да несмете јавно и са руским научењацима да се састанете и разговарате, бојећи се прекора. Ви који гоните руски језик пз српских школа. који сте најпрње у вашој пггампн нападали на Русију и који и данас

И таковп се људп зарад п партпзан- то ЧП ните, тражите да Руси о вами дока" тпггР- V тпжаиппЈ ТТо пасп I „ " бро мисле. Где вам је образ кадто тра-

ства" трпе у државној службн. Па како да се сиромах народ не тужн у новоослобођенпм крајевпма на садање стање. Овога чуда мал да је било и под Турцима. Из Врање ппшу нам, како тамо нема више но два три „виделовца". Разуме се да је Тома Кара-Стајов међу њима. Наш извештач обећава нам да ће скорим послати ошппран оппс тога -виделовачког- присталице, нека свет внди ^светао- образ његов и његову „сјајношарену и прошлост. Ту ће се наравно оппсати и његово пр1датељство са Турцима а п -Бугарофцлство" ц мржња протпву свега што је сриско. Да је Тома Кара-Стајов бпо а п сада да је у души протпван српству, о томе има и сувише доказа. Прошлост је његова такова . да ће се сваки који прочита опис њен морати дивитп. од куд тај човек да може доћи до неког „меродавног" уплива , да и његов гла<* важи при решавању о судбини ове земље па и чиновника. Но такови људц као што је КараСтајов могу само код -виделоваца - игратн неке улоге. јер онн махом у своју јадну војску и рекрутују такове, којима је само лични интерес пред очима, а све остало девета брига. Даље нам се из истог места јавља, како се тамо народ јако задивио брзом скоку н аванзовању бнв. помоћника за начелника крушевачког. Али што се томе дивити . па то нпје првн а нн последњи прнмер. како „виделовци- евоје верне награђују за услуге учињене „партији-. Грађанство врањско радује се што се ослободило бпв. помоћнпка, који је у свачему потпомагао Тому Кара-Стајовог п његова два три друга -виделовца". Наравно да се сада Кара-Стајов сневеселио јер му одлази десна рука, те неће моћи жарити п палити како би он хтео. Тешко Врањи. кад је и то дочекала после свог петвековног робовања под Турцима. да по њој Кара-Стајови пале и лшре. Но ннкакво зло не може дуго трајати. па јамачно и овоме ће доћи крај.

жите носле вашег тоталног г наседанпЈа и са вашпм послаником у Петрограду? Вас сав руски народ и сво православно словенство па н св о српство мрзп и строго осуђује, и вп сте још толико дрски п безобзпрни да се на све бацате блатом. Али јаднпци једнн зар не вндпте да све то блато пада на н онако ваш црн образ.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Г. Јов. РистиЋ вратио се у недељу у вече са својом породнцом из купатила у Београд. — „Видело" нам у своме прошлом броју замера што смо казали да су два руска научењака г.г. Флорински и Безсонов билп потресени гледајући данашње жалосне наше прилике. Оно у свом бунилу не зна шта друго да каже, но да смо ми тиме нанели руским научењацима

Прогон Словака Словачке „Народ. Нов.- доносе Фамозну нстрагу, вођену по налогу мнннстра просвете ТреФора протнв пожунског правнпка Ивана Крња, што је полазпо седI ннце словачког друштва „Зоре^. Истрага је вођена у Пожуну, водно ју је др. Екелмајер. а трајала је од 20. до 24. апр. Текла је као што иде. Председник: Ви сте оптуженп да сте као гост присуствовали у седннцама тајнога друштва „Зоре", за то вас позивам да на ова питања одговорпте пстинито и савесно. Шта знате о друштву „Зори"? — Ништа осим онога, што сам чнтао у „Гренцботу." Јесте ли били члан илц гост поменутога друштва? — Нпсам. — Ннје ли вас нико позвао да ступите у речено друштво, пли да га материјално подпомажете? — Ннко — Шта знате о књпжницп пстог друштва? Ннпгга, као ни о њему самом. — Познајете ђаке што суистерани из лицеја? — Само Палинија ком сам био куратор. — А како сте дошлн до тога? — Поверно ми је то г. Дула. — Одкада познајете г. Дулу? — Од септембра путујућп у Пожун састао сам се с њим на врутачкој постаји. — А он се одмах у вас толико поуздао? — Мпслпм, да је то учинио на темељу свога познанства са др. Мудроњом, у кога сам ја васпитач деце. — Јесте ли често похађали Паулиннја? — Кад сам му имао дати новаца. — А нисте ли ручали или вечерали с њпм? — Ннсам. — Које крчме похађате? — Крчме у обште не похађам. Дакле у коју гостионицу идете? Необичавам ићн у гостионе. — Дакле нисте били код Шпехтенхаусера ? Нисам. — Па ни у којој другој гостионици? Недавно сам бпо код „Краља", где сам слушао народиу музику Чонкову а ночетком године сам био такођер код

„Краља" на ручку с др. Мудроњом пошто је госпођа Мудроњова одпутовала. — Ко је ишао тада с вама и какво сте друштво нашли код „Краља а ? — С др. Мудроњом ишао сам сам, а у гостионици нашлц смо много људп, с којим ннсмо ни разговарали. — Јесу ли то људи млади или старији. — Не сећам се. На тџ прочиташе нмена чланова „зоре" питајући ме код свакога, да ли га по1 знајем, одговор: не, осим Пивку, који долази кадкад к мом ђаку Јанку Мудроњу да му иокаже задаће. — Познајете ; лн Цимрака ? — Као колегу од прошле годпне познајем. Но дакле, тај је баш члан „Зоре"; а Боднцкога? — ћпрнла | Бодицкога познајем као земљака. — Па и тај је међу члановима „Зоре", Држи! те ли каквих листова? — Не — На то ме упозорише на криминалне посљедице : ако сам говорпо непстину. те подписах заппсник што се после свакога преслушања догађало. И равнатељ му рече да повратим књиге, које сам узео из ака; демичке књижнице. Други дан. Председнпк: Нпсте ли ннI кад агитовалп за панславпзам? — Ја панславизма ни не познајем. Нпсте ли ! такође нн једнога од ваши прпјатеља потпомагалн? — Прошле године послао , сам свом ирпјатељу Шохању, релнгнра; ном пз Лученца 20 Фор. — Зашто су га пзкључплп ? — Рад панславпзма. Јесте лп знали што о лученском тајном друштву? — Ннсам, већ сам касније сазнао нз „Ео8опс21 МгаЛб-а и . — Окрнв\ љенн сте да сте међу лпцејском омла1 дином сабирали новце, можете ли нам рећн имена прилагача?Ј— Сва та ствар нпје имала карактер збирке: баш сам тада имао 15 Фор. кад изненада добнјем од свога прпјатеља Шохања лпст, у ко, јем ме молп, да му пошаљем неодложно ] какву год подпору, пначе се неможе ма| кнути из Лученца: из пријатељства дакле скупнх још међу својпм прнјатељима неких 5 ф . па му пх тада скупа са својпх 15 Фор. посла. ТреКи дан. Председнпк: Из истраге показаше се нека Факта, која сведоче против ваше тврдње да нпсте бплн ннкад | код Шпехтенхаузера зато промнслите ; добро нисте ли били чешће у гостионици него што сте првобнтно навелн ? ј — Истнна сад се сећам. да сам пре 4 ј недеље бно код Шмитхансла, те сам по, ппо онде 2 дец. вина и састао се онде са свеуч. педелом. Председнпк звонп. Педел уђе. Председник Спрема њему:) Је лн пстнна да сте се с овим господином састали недавно код Шмитхансла Педел: Јесте. — Председник к педелу: Зовнпте Лопупшога. (Лопушнп уђе). Председнпк к њему: Вп сте тврдилп. да сте г. Крну виделп пре 2 недеље код Шпехтенхаузера с теологом Хробоњом ? Лопушни: Заклети се неби могао, али се сећам нешто, да сам га једанпут впдио Председник к мени: Познајете ли Хробоња ? — Бијасмо саученпцп. — Јесте лп били с њим, кад је недавно дошао амо ? — Јесам. Куд сте све ходалп ? По улпцама. а билп смо п крај Дунава и у горњем парку. — Шта знате о забавци. коју је приредио некн Милош Маковицкп који је позвао на нсту н Цнмрака с Будицкпм у неку гостпоннцу. но исте вечерп имала је у тој гостионпцп л Зора и своју седницу: услед чега су споменута господа прнсуствовала у седнпци -Зоре": нисте ли и ви тамо били? — Незнам о свему томе ништа. — А познајете ли Маковпцкога ? — ћнрнла Маковицкога познајем: кад је био проI шлога божића у Пож ну, повео ме је у ; своју гостионицу и представио минеко: га као свога брата; но да лп је то био I Милош или се звао иначе, не сећам се. — Од тада се нисте разговарали више с представљеним вам младићем ? — Нисам. 0 чему сте говорплп с ћирилом Маковипким? — Прпповедао ми је о одношајнма староградске академије, а после тога говорасмо о обичннм стварима. Вп дакле тврдите да нисте бнли нп гост нп члан г Зоре ц . — А како се та ваша тврдња слаже с пзјавама Мплоша Мако- : вицкога, Молпториса и Браксаторпса, који тврде да сте били гост нстога дру- ј гатва? — Не појмим, како су могли то |

тврдитн. — Да се ви састанете с тим младићима па да вам они у очи рекну: Били сте гост „Зоре" — што би ви на то? — Рекао би им да то није истина. Четврти дан. У 10 сати пре подне био сам позван на лицеј ради конфронтације с Браксаторисом и Маковнцким, који сЈ суочпв ме, опозвали своју тврдњу. Само Браксаторис је тврдио, да сам био једанпут у седници „Зоре" кад се иста обдржавала код г. дра Мудроња, те да сам шта више чинпо иримедбе. Ја сам и ту тврдњу изјавио као неистиниту. У 12 сати био сам нреслушан на академнјп. Председник: Шта вас је принудило, да сте оставили теологију и прешли на Факултет права? — Учинио сам то следећи својој вољи; нисам имао воље за свећеничкн сталеж, а истунитп нисам пре могао радн тога, што нпсам имао средства за издржавање: моји материјални одношаји променпли су се тек кад сам постао васпитач код г. дра Мудроња. — Ннсте ли можда имали у мисли, да ћете као правник вшпе моћи користити својим елавенским једномишљени- 1 цнма. дакле су то били народнн обзири? — Свакако сам био уверен, да ћу овако моћи више користити и човечанству и домовини и народу, него у сталежу, за који нисам имао зњања. — Дакле ви хоћете у животу да радите у интересу словачке народности? — Мпслим. будућп сам се родио у Горњој Угарској, да и круг мога деловања онамо пада. Шта знате о 13 марту; нисте ли чулн, да је лицејска омладина прославнла успо* мену смртн цара Александра II.? — (Ту вест, која је посве непстпнпта, донео је л Ро28опуук1ек11ар", којп вели, да је тада и неки Стонога говорно врло слободно, бунтовно; тога Стоногу — који ни не екеистира — тражили су дотле узалуд по свим заводима. ал га дакако ненађоше.) Познајете ли каквог Стоногу? — Нпкад нисам чуо за то име. — Али је то словачко нме? — Да. — Прошле годпне држалн сте руски новина које држнте и данас? — Да. — Зашто? — Да их читам. — А зашто нх чцтате? — Да се прпвикнем руском језику. — Дакле вас рускн језик особито занлма? — Занима ме са знанственог гледшпта. — Ал зашто учите баш руски, а зашто не француски или . талијански ? Јер ми је руски. будући знам словачки, лакше учити. — Или мислите ли, да ћете кад пледпрати као правннк пред рускпм областпма? — Баш протнвно; мнслнм, да ћу пред мађарским областима. Где излази тај лист? — У Руснји. — У којој вароши? — У Москви. — Какав му је садржај? — Политички. — Како се зове? — -Рус. с — Шта значи то? — Русија. — Држи ли га још којп од вапшх знанаца? — Ннко. — Ви га можда позајмљујете или читате из њега другима? — Ни једно нп друго. — Шта је предплатна цена? 17 Фор. — Но видите. мени на вашем месту и вашим одношајнма би то била нпак прескупа пасија. — Ја не плаћам ништа, него добивам лист бадава. — Тада сте сигурно његов сурадннк илп дописник? — Не, замолио сам уредништво, да ми га шаље бадава, па ми је и испуннло молбу. — То није вероватно, ја барем да сам новинар у Иожуну, не бн каквом год московском ђаку шиљао бадава свој лист. Или су можда Руси великодушнији од Мађара. Какве су то биле књиге, што сте нх недавно очекивали из Беча? — Молно сам прпјатеља, да ми пошаље оданде од којег антиквара руских белетрнстричнпх књига. — Одговор добили сте неповољан на допнсницпУ — Да. — У каквом језнку. — У словачком. Пети дан. Лане сте држали руске и словачке часописе да их продајете, који Су то бплн? — Руских осим споменутога, и словачких нисам држао, но само нсколико примерака „Новога народнога пријатеља," као личнп познаник уредннка Затурецког. — Ко је тај Затурецкн?^Учитељ. Тим је истрага свршена, апосљедица тих истрага је била, да су неки искљученн на целу годину, други на по, а некојн за увек.