Srpska nezavisnost

— 545 —

све то знамо. као год и вп г.г. радикалн. па ипак тврдимо: један је зек или бар један штпт, за сваку па дакле и за „господску" сиротињу и ■— понављамо : да, ако је истина, да је сиротиња илпи оскудица главни п најприроднпји пзвор људскпх грехова и нскушења — а то су правило поставили, п на том правилу своје снстеме основалп. и најрадикалнпји социјалии модернога света — онда људска памет, људска наука и практпка, досада бар, није пронашла бољег пута релативном поштењу и спасењу од оног који се ево п сам показује. — То је што. овом прпликом имамо да кажемо „Самоуправп" на рачун опог начела чиновничке варале п установе чпновничке нлате које њени радпкали — како ко , како где и како кад — и нападају и заступају, н сноре и признају. па које је и „Самоуправа" у 134-ом броју свом. тако да кажемо, десном руком писала левом руком брпсала, јер двема раднкално протпвним тенденцпјама, па и сведоџбама . паизмснпчно места давала п дала. У нашем пдућем чланку задржаћемо се око начела п установе чиновнпчкпх певзија, п. ако нам време п проетор допусти. н око осталих , сптнпјих карактернстпка радикалног оргапа. А да „Самоуправа" небп п даље сматрала самог пнсца ових. као п оних првих, покушаја као п сувише „стара за теорпју" он се ево одма п потписује. Нинола С. Јовановик -АМЕРПКАНЛЦ". ■ЖШР ППЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Јлвез Лобанов]- Роетовеки постав .Ђен је за руског поеланпка па бечком двору и предао је ових дана своје пуномоћнје аустрнјском ћесару. Како је кнез Лобанов трећн руски посланик у Бечу од берлинског конгреса. то су неки бечкн листовп употребили ову прнлнку да претресу полптпчке односе пзмеђу Русије п Аустро-Угарске. Сви ти листови. разуме се опозпиионп. слажу се у томе, да то често мењање послаппка ннкако не може значити да нзмећу те две царевине владају добрп од-

носи. Као свугде тако и у АустроУгарској знају врло добро, да у Руснји играју личности потчињене улоге у државнпм питањима, јер сви без разлике, од првог до посдедњег Руса, служе искл>учиво руској народној идејп под онште нознатом девпзом: за цара и нравослав .Ђе. О тога налазе да је н ова трећа промена од берлинског конгреса само промена лпчностп. те да ће, према томе, мучно наступнти повол>нвје нрнлике у нолитичким односима између те две велике снле; на нротив држп се да у овај мах та пзненадна нромена може само значити прекид и овпх досадањих лабавих веза, који су између Петрограда и Беча постојали и да ће, по свој прилици, сада тек наступити запетост много јача и осетљивпја, него што се до сада показала. Разни узроци руководе те бечке листове при тој оцени полптичке ситуације; у првом реду пстичу за повод запетости између Русије и Аустро-Угарске данашњи владавинскн сиетем у Аустрији, који све већма ујемчава словенскпм народнма утицај на судбину монархпје, а с тим у свезу и агресивну источну полнтику аустријску. која очевидно тежи за освојењем Балкана. Осуђујућп са нартпјског гледишта ту полптику, један од тпх опознционпх лпстова. Ђ Нов. Сл. Преса к , налазп јединн епас монархнје у напуштању те спстеме п у безусловпом савезу са Немачком „како би у тешком часу, кад се на балканском полуострву и на Дунаву буде решавала судбпна псточних народа, пмалп јаког наслона". Даље. пзмећу осталих доказа да се у Аустро-Угарској не водп права полнтика, велп тај лпст: „У нас је завладало мишл,ење да смо од Србије створили кулису, коју ваља само да пстуримо нанред, па да утврднмо наш положај на балканском полуострву. Но то је судбоносна обмапа. Непосредно пред нашом кућом стражарн шилбок Русије, Црна Гора, и она ће нам у згодном тренутку створити тешке неприлпке." У сред таког страховања у Аустро-Угарској ево како рускп органи пишу. Да много не морпмо

штво обогатило сопственика? Нпје: јер друштво му нпје нпшта дало. Да ли је сопственик обогатио друштво? Јесте, јер тамо где је била бесплодна пустош, сада се пропзводи жито, ранп доста стоке и живе радне руке. — Без подржавања државе. рећи ће ко, та радња небн бпла могућа. — Да узмемо да то стоји. али услугу коју чинн држава она наплаћује у порези. Дакле створена вредност прппада еамо сопственпку који ју је п створио. Било да је реч о кући, о радионицн, о машннп, о алату, о ма каквом капиталу право је увек једно и псто: дело нрппада раднику. Ствар је раднпкова, јер она је производ његова рада п његове штедње, јер он ју је створио у зноју свога лица. и што без њега те ствари пеби ни било. То показује да су слобода н сопственост спојенп као дрво и плод; једно је труд (радња) а друго жетва. Дирати у једио значп дпрати и у друго па обоје убитп једним ударцем. Запптајте пскуство

које су државе слободне? Оне где се поштује сопственост. А које су државе богате? Оне где се поштује слобода. Према томе. како се сматра сопственост, да лп као некн монопол уступл>еп од државе неколпцини повлашћенп. пли за индивидуалну творевину. — разно ће пзгледати законодавство. устав па н цело друштво. Ако се сопственост сматра за нешто што је закон створио. онда је она грозна као што су н свн монсноли; капиталнста се сматра се за разбојннка оних који немају ништа, а држава сматра се за слободоумну што одређује закони интерес, казни оне којн више траже. што удара намете на зеиљу, капнтале, насљедства, без да увића да вређајући сопственост она у исто време вређа и слободу. Ако ее напротив сопственост и канптал сматрају за богатства која стварају људи (нндивидуе), и уносе у друштво које се тпме користи, онда ће сонственост бптп свето нраво за све. и за-

наше читаоце, навешћемо само _ Петерб. ВјеЈомости", који лнст одсудно одбија од Руеије прекор као да је у њој овладао шовинизам н велн: „ако Русија тежи за освојењем БосФора, она нма само нред очнма своје политичке целп. Русија не мисли да проповеда рат против Аустро-Угарске, него жели само да подсети, да би се огрешила о историју кад би зарад свог политичког утпцаја на балканском полуострову смела дозволити другим државама на тај рачун неке уступке." То је и сувише јасно, и па сваки начин оно што Аустрију најјаче тиштн. — Из Царпграда побијају званнчно све вести, које су у носледње време пронели некн листови о бегству Митад-паше пз ТапФа, где га је султан прогнао. ИЗ ЈШСТСВД а~) срххс^згзс -Срнски Лист" доноси ове вести о танку. Фоча. 15 септембра. Од неко доба ријетко сам што читао у Вагаем цијењеном „Српском Листу ц од овијех страна, тако да би човјек рекао као да код нас влада гробна тишина. Али, на против, тако није; те ћу Вам ја испричати колико је могуће аише вјерније све догађаје који се збивају на овим странама. Устанак у Ердеговини није угушен као што су то мирод»убнве журналисте (наравна ствар Бечко Пештанске) у свијет раструбиле. Истина бог да се знатан дио усташа ерцеговачких склонио у Црногорску границу, али из каквијех побуда ннје ми познато. На Ерцеговачком земљигату остао је доста прнличан број устагаа под разним вођама. као, на примјер, пјд Силиагом Фортом. Омером Шачићем. Мујагом Куртовпћем. Барјактаром Бандићем. Вуком Жераићем. и осталијем четовођама. Те од кад се ћесарска војска почела повлачити из ерцеговачких планина у варогаи, уздуж читаве Ерцеговине појављују се нове устагаке чете, ноје неком невид.гивом силом сваки дап уекршавају. Поменуте чете ерцеговачких устагаа већином су састављене нз младијех момака. који су били позвани под оружје. те им се нпје допало да напусте евоју горштаску сдободу, па да се збију у Ћесарске касарне. Дал>е у четама има устагаа који су побегли из ћесарских вој-

ника, оставивгаи у касарни аљине и све гато се војничко називало да им друштво неби замјерило гато су у гавапским гаћама и блузама долазили у усташки логор. Ове номенуте чете ерцеговачких усташа крстаре свуд дуж читаве Ерцеговинс и то почимллћи од Билеће па до Благаја. а од Фоче до самог Сарајева. Оне у свом кретању сукобе се у внше нрилика са ћесареким војницима, нападну а више пут буду и еами нападнути, гоне, сијеку и бију, а догоди се да и самн буду надбивени теда бјеже. измичу и изчезавају у густим ерцеговачким планинама. те се оиет у згодној прилици ирикажу непријатељима. Тако је ономад, и то ако се не варам дана 11 тек. мјесеца чета Анте Кљакића напала једно омање одјел»ење ћесарских војника у Бишинн и посјекла 0 ћесарових војника на сријед сриједе царског друма. Те доклсн ће ово ненријатељство између ћесарских војника и ерцеговачких усташа трајати сами Бог зна. Толико је јасно да ћесарски војници с толико пута већим бројем ниеу били кадри угушити устанка. Па ни посредством саме Црне Горе устанак неће бити, нити је мого бити, угушен. јер између ерцеговачких вођа има л>уди који су самосталног духа те не примају свашто за готов новац; дал>е има мноштво мухамеданаца који не прихваћају тако радо заповједи, као што то чине многи Православни. По свијем изгледима устанак у Ерцеговини има ће замашнијих посл>едица, јер се у народу опажа све то веће незадовољство нити овђе има изгледа у мир. Колпко сам извјештен с ноуздане стране, усташи ерцеговачки а тако исто и бокељски који се у Црној Гори налазе полажу млого на полазак Књаза Николе у Петроград а особито одкада су чули да су сва захтевања Књажева у Бечу одбијена, у погледу повратка ерцеговачко бокељскпх усташа на своје домове. Овијех дана имали смо великијех кигаа. те су нам многе штете почињене усјевпма, а није се Бог зна код нас ни радило ни обрађивало. Даће Бог да нас огрије сунце слободе . среће. мира напретка и благостања. ♦ !■> ♦ Д Н Е В Н И К Страни. (Љубавне бактерије). Познато је да су бактерије ситне животињице. које болести изазивају. кад ма којим путем у човечију крв доспеју. Тако је пролетос др. Роберт Кох нагаао да и суву болест једна врста бактерија нроузрочи. Но сад

конодавац поштоваће сопственост као и другу Форму слободе. У првом од ова два друштва. постојаће мрзост код сиротиње, страх код богаташа. насиље код администрације, дакле свуда беда и нево .Ђа. У другом друштву владаће рад; рад ће у исто време доносити плодове и биће у уважењу. Када се једно и друго буде ширило и потпомагало, богатство и слобода сићиће и у најннже слојеве друштва и унеће са собом праву еманципацију. ону која ослобођава човека од незнања и немаштине. Које од тога двога преовла1)ује у Француској? Нптп једно нпти друго. Но морамо рећи , и ако поли тнчка економија привлачи духове ноштовању сопствености, нашп су закони суревњпви п деспотски. У њпма налазнмо. више или мање ослаблене. две лажне и штетне идеје: једну која нам је остала од Луја XIV, по којој својпна улазн у домен државе; друга коју пмамо од Р\*соа. Мабли и њихове школе. по

коЈОЈ Је сопственост протнвна природи, а наследство друштвепа привнлегија. Отуда чудне теорије неких иравника, који од порезе нравне један део сонствености. а од државе сопственика свију земаља. Отуда онп великн терети нри пренашању сопственостн тако, да прп свакој промени сопственика држава узима за се нешто што наличн на десетак. Отуда она терети на насљедства који нериодично упропашћују капитал и спречавају његово умножење. Прави је интерес друштва да сопственост циркулише, да се капиталн умножавају: но Финанцијскп закони снречавају пренашања. п када имање дође у руке наследнику, оно је тако оптерећено тим дугом, да због тога врло често мали еопственицп падају у руке каишарима. То је зло, а оно долази отуда што је одвојена идеја соиствености од пдеје слободе; све то престаће оног дапа када се буде разумело , да је у економији слобода средство пронзводње, сопственост у изгледу, а сопсгвеност плод слободе, нли ако се оће остварена слобода.