Srpska nezavisnost

•»

— 556 —

„ Самоуправа" се дал,е брани од прекора који смо мп адресовалп управо њепој јслностранпсти у оцеаи ..народнога зноја.'■ Ми смо реклп да ако је истппа да српски чпвовник жпвп од „Самоунравиног," _јад ног радника и пропзвођача" онда то правило вреди и за трговца и све друге , тако да кажемо, непосредно непроизводеће члавове нашег друштва, и додали смо : да је „Самоуправин" суд и нелогичан п ненотнун кад он ту налази само једног грешника — чиновника. Али „Самоуправа" неће да нам верује, него вели : „Господин писац чипећи вам овај пребацај извесно се нребацпо и сам заборавио, или је хтео да заборави да смо ми на кајишаре зеленаше и интерешџије тако исто викалп као год и на чиновничке велике илате." Ми имамо да кажемо да се „Госнодин нпсац" иије „пребацио", па ни „заборавпо," а најмање „хтео заборавпти", него се баш овако о томе на свом месту изразио : „било је времена, доиста, кад је радикалија у Србијп била, нећемо рећи одлпчно радикална али свакако, радикалнпја но што је данас — кад је трпала у једну непроизвоћачко-експлоататорску врећу и „ћивту" и „бирократу" и „газду" и „господина", алп" итд. Даое. пристајемо, било је то ; „викало а се с те стране „и на газдашке прпходе и интересе као год и на чиновнпчке плате," али само ка4? и Пре неких десст година кад је излазио онај нрви и прави „социјалистички " орган „Раднак," а не ова данапгља п „ради.кална" Самоуправа — у прво социјалачко (за разлику од другог радикалачког) доба Светозара Марковића, кога смо ми онде изриком и споменули да еиоху обележимо. А ако „Самоуправа" то неће да призна онда нека одреди какав зна јаван пут и начин — на који ћемо моћи упоредити садржину оног Светозаревог ( арвог и социјалачког) „Радника" са садржином данашње „радикалне" „Самоуправе" — 'урој ио број — колико да се впди ко од пас двоје има право ? Донде н дотле признајемо „Самоуправпн" глагол „викати" односно трговаца (тих бившпх „ћивта") у ирогилом времену. јер смо га односно чиновника још једнако „бпрократа") већ признали у садањеп ! Разумимо се добро. Реч је овде о начелном „викан>у радикала противу оне старе Светозареве „буржоазије" („ћивтарије") јер нам је сама „Самоуправа" давала и даје неке ирактичне доказе у том погледу. Ствар се тиче „млогог и млогог трговца београдског који се (по „Самоунрави") обогатио заштитом и помоћу владе у разним лиФерацијама и предузећима." Пре свега да упитамо „Самоунраву" да ли она. кад овако ;>ло говори, добро зна јавне законске односе наше државе са таквом једном трговачком операцијом каква јесте и треба да буде, лиферација ? Како му драго . ево ми ћемо да се и овде користимо нашим добрим „књижевннчким" гласом те да преведемо на (^нски ову опасну реч. ЛиФерација то је за нас јавна пабавка која се добија извеспим законом одређеним путем, јавном, писменом или усменом, утакмицом (конкур-

сом) па кратко — ЛИЦИТаЦИЈОМ ' Има ли што „Самоуправа," у пачелу на пример, противу овако јавне практике ? Незнамо то до душе. алн знамо да је под либералном владом државпа лиФерација вазда била и јавна, законом прописана, лицнтација , а да се неби сваки час наметали „Самоунрави" за преводнике и „књпжевнике" то ју упућујемо Николп Пашићу инџиниру п предузимачу да јој он, као човек од струке и искуства, објасни штаје то јавна лиг^итација ? ■— Да, збиља, „Самоуправа" је споменула уз лиФерације и „иредузеГм^ — безсумље јавиа предузећа — јавне грађевине на пример. Пристајемо савршено и на то, и тврдимо : да је под либералном владом један закон и једпа практика вредила и за лиФеранте — набављаче — и за иредузимаче државне. Тога се закоиа либерална влада држала и хтела држати и у жељежичком „предузећу." Оно већ ви знате шта је од тог закона остадо кад је дошао БоНТу, али опет ми вас опомињемо колпко да се неби случајно „пребацили," „заборавили," па ни „хтели заборавити" да и то „предузеће" (као оно Ранко његове „модрице") уппшете у либерални тевтер. Још нешто. Рекли смо да је лиФерација лицитација , али то је она само и наравно по иуту којим се до ње долазн. У самој ствари то је трговачка шпекулацпја, — трговина, а трговиву нигде па ни у Србији , нису измислили либерали, као што ју неће „унпштитп" радикали. Дакле инак, „пребацили смо се" с тврдњом, да ви данас ударате само на чиновнике а не на трговце. Ударате ви и на трговце — либералце на пример ; а уверепи смо да ћете бити блажи и према чиновницима кад и у њпховим редовима нађете и створите себи — аартију ! Али шта ће онда остати од вашег чувеног радикалства и радикалних програма ? Верујте богуоно што и од „Виделовог" —- ире две године и вагиег — програма, и његове „чисте уставности!" Нови радикализам ће онда бити у ствари оно што данас није у Форми — стари иартајизам и егојизам људсш. Али ми некажемо, и нећемо да кажемо, да је то по себи какав грех. Није грех радити за себе — што не значи и само за себе — али јесте грех радити за себе а „викаги" на сва уста да радиш за „народ." И поједине странке и сами појединци нмају своја неоспорива права. Само, понављамо, то право ннје много обећаватн а мало или нимало нспуњавати — своје ирограме и своја начела властитим радовима и делима побијати и газити — баш као на пример ви гг. радикали између осталога и приликом гласања за оних сто и педесет хиљада динара „народнога зноја." Али да гледамо да, за овај нар бар, приведемо дискусију извесноме крају. Онај први чланак „Самоуиравин" („злоунотреба народнога зноја") ми смо већ у своје време дали разумети, тражио је наслона за своју популарну, јер анти-чиновннчку, политику у штедња , и потреби штедње, државних Финанција. Ми мисмо имали потребе да понова усвајамо оно зашта смс свагда би-

ли, и шта смо као странка на влади ирактиковали , штедњу у државним Финанцијама, али смо нашли и палазимо „Самоуправин" нут и предлог и за неправичан и за нецелисходан. Но да не би читалац остао под крајним утиском овако позитивног заступања једне ствари, нека нам је дозвољено положити од своје стране један принцип (начело) којим се извесно може постићи и једна и друга цељ. Тај је принцип : минимум броја чиновничког , а максимум награде и>егове. Другим речма и сада, али особито одсада, ваља се старати да, наравно, водећи строга рачуна о државној потреби, имамо што мањи број звања и званичника — са што веИом наградом. Нама се лично чини да ће се строгим испитом пронаћи да је наше чиновништво по струкама далеко горе расноређено него што је у целнни бројно заступљено, — да су то јест на неким местима људп послом нретоварени а на другима се други само башкаре п готованишу*) — него ми радо пристајемо да у данашњем и оигитем систему чиновничком, сувременој нримени истог на посе, ностоји известан нроценат излишних звања па и синекура. То наравпо, треба укинути или бар за будућност иресеГм Да саберемо дакле. Ми очеку/емо и очекиваћемо од „Самоуправе" јаван и јасан одгозор не питање које је она посредно и сама себи ноставила — да изађе с бојом на среду у питању чпновничких награда — као на нример ова либералска „Незавпсноет Српска." Ми то у толико јаче од „Самоуправе ' тражнмо што пам се (либералима) заиста и то одавно „привиђа," (ако хоћете и „слатко привиђа") једна земаљским уставом и законом условл.ена мера и потреба — ошптих избора! ИЗ ЛИСТОВА а,.) ^Восток" иише: „Познато је са каквом су бестидношћу наиадали швабомаџарски листови на Русију због Јевреја, на гле сада се појави то зло и у крилу те скриљене државе. и то у многојачој сразмери иу сувише опасном облику. Јевреји су у Русији заслужили својом иоквареношћу да се противу њи.х предузму строге мере. како би се народ сачувао од тих зликоваца. Но тако звапо гонење Јевреја, није ништа друто, до оно што се предузима и противу осталих неваљалаца и зликоваца. Та је појава код нас безначајна, н само су наши непријатељи а поглавито покварена штампа швабо-маџарска, могли дићи због тога читаву грају и у својој бесомучностн бранити неваљалце, а нас називати варварима. Но како је судбина правична и како она казни строго свако пепоштење. Сам „П-Лојд", који је најжешће викао на Русију, сад мора да призна и осуди „варварство" које се догађа у средини „интелнгентиог" света, у вароши Пожуну. И заиста појаве које су се догодиле у Пожуну, далек. у сваком погледу превазилазе „гонење" и „варваризам" руски спрам Јевреја. Оне се у велико разликују и по спиљашњости н по унутрашњим побудама. У Руеији се оне *) Ово је нарочито случај у мннистарству спољних послова гди нс само да се у начелу води политика „поШеззе ођНде" балавога Мдлапа Христнћа него се Фактички дају видети најжнвд>е слике по8нате, партајске протекције — на рачун државне касе — у лицу једног Алексе Симића, МагазиновиКа н других.

своде на просте појаве, које немају никаковог даљег ни дубљег значаја, сем да се неваљалцима стане па пут. Но није то тако у трулој и скрпљеној швабо-маџарији. Тамо те појаве имају и по спољашњости и ио унутрашњости дубљи и већи значај, тамо еу оне ирава опасност ио цео склоп државни, који почива на трулим, неморалним и неноштеним основима. Познато је да су Јевреји у ШвабоМаџарској центар свега економног, политичког и културног живота. Непоштена, неправична и неморална нодела власти између Шваба и Маџира, узрок је што су Јевреји дошли до такове моћи у културном и политичком погледу. Покварена природа њихова знала се удворити Швабама и Маџарима и тим начином постала је Фактичан центар свега живота. Но како наказни облик мора имати такова држава, којој су Јевреји све и сва, сведочи јасно монструм државпи, који носи име Швабо-Маџарија. Јевреји су у Швабо-Маџарској представници и израз свега : власти, јавног морала, културног и просветног живота, дакле све. у њима се управо оличава Швабо Маџарија. Па кад се противу тих носилаца државности дигне свет, онда то није ствар мала, но је то појава праве унутрашње револуције, побуна против постојећег државног склопа. Догађаји у Пожуну носе такав замашан карактер, ко то не верује тај није у стању да дубље суди и размшиља о такозог рода стварима, тај најзад не познаје историју. Жалосну нал слику представља Швабо-Маџарија. Са две стране зија опасност тој скрпљсној и на неправди и насиљу основаној државп. С једне стране незадовољство свију народа а ноглавито Словена, који стењу под игом Шваба и Маџара а с друге покрет иротиву државе и самог оног елемента који је господарећи у држави. И један и други покрет је опасан, али он се не може спречити. Што је труло и трошно, што је неприродно — монстрезно — то мора да гине, да га нестаје. Швабо-Маџарска је трула и она се мора стропоштати, но Словени треба да су паметни, те да буду припремни да ту њену катастрофу експлоатишу у своју корист. Они треба да пођу правцем источних Словена, јер само на томе путу лежи услов за њихову лепшу будућност. Сви Словени треба да су отлучно противни Швабо-Маџарији и да раде на томе да се она сруши, јер само тако они могу постати оно што треба да су. — дописи Куршумлија, 5. Октобра. Одавна се ништа из овог краја нејавља, бар не опширно, па зато ево хоћу коју да речем гата се само код нас — у српском Сибиру — догађа. Не ће се ваљда мислити да ћу гато добро иисати. Нс. Та од кад су црни виделовци узели крму државну у своје слабачке руке, и почели по њиховски управљати овом јадном и најнапаћенијом земљом, ни једне још новине , оспм злогласног гласила мрака и таме _Видела и . неимадоше јавити својим читаоцима ништа добро, бар не у похвалу данашњој влади, па н ја ма како за то био расположен. а ако хоћу — а то сам увек рад — истину говорити. ие могу такоће ништа добро да вам јавим. Одавна се по новинама јавља. а по целој земљи чује вапај , због неправде освете, апшења, стварања кривнце не Алекси Протовом но невиним људима гурајући их да чаме по полицајским апсанама. Дакле као што рекох пречишћена напредњачка полиција одавна је одпочела свој рад. Није се питало још које прав или крив . поштен нли непоштен, но само је ли нанредњак. Нијели то, онда је капетану , нисару па чак и практиканту било огворено поље да га кнњи, апси и злостави. Чини ми се ми једини бесмо, који за дуго неосетисмо те владајуће напредњачке владавине. Цео овај крај. а нарочито Куршумлија — коју с' правом Си-