Srpska nezavisnost

— 584 —

њем ових питања конФерепциЈа је обавпла своју з&д&ћу. Свршен рад у 7 час. по подме. Оверавају: Председ. Збора А. ВасиљевиК Бележндп: Жив, С. ВеличковиЛ Ст. Јованови/г. Ник. С. Јовановиб „Американац^.

„Брат је мио 11а ма које вјере био" Ето то је сдободни иревод српски, и то прави смисао, оних речи које Је Скобељев уцвељеним потомцима очаЈНог Кошћуска, на последњем састанку и растанку с њима, уиравио. Он (,Скобељ.ев) Д1оскив и Словенин од главе до пете који у зидинама престонице Уаиада те „купе меда, горе од шећера" — учи и оиимиње своје младе суилсменике^са

који овамо с дана на дан већма има и добија особите симпатијс, само зато, што се види да говори истину и што са разлогом бије несрећну партију виделовачку. Али пре свега можете замислити, да се нема а ма баш ништа добро, поштено и законито јавити: јер то неможете сад ни очекивати миелим не само одавде, него ни из једног краја наше Отаџбине

На гробу ^енерала Скобељева 1 --

Заиста, хтели смо рећи, кад и где, оваки топови загрме ту једва да ће ко и моћи и хтети да чује — слаба грла наша. Па ипак — ваља чинит своје. Пре свега далеко буди од нас и сама помнсао, да, било посредно било непосредно, обилазимо оно високо и светло мссто које је најстарији живи домаћин у храму више међународае политике човек од диеанп — тако радо направио своме госту-ђенералу — човеку од мегдана — али мислимо, доиста, да је том приликом један случајан (не мање зато и природан) распоред учињен у питању и сразмери Г услуге~ коју је Скобељов својим говором коме учинио. Хоћемо да кажемо да има неко коме је Скобељев и пречу и већу услугу. и од Француске и од Јевропе , тим говором учинио н хтео учинити; а тај је нско: неослобођеио Словенство у опште, а у првом реду ги, пскушани и преискушани борче балканског истока, ти — Србине тужни! „Ако се дирне у државе уговорима јевропским признате — у Србију ил у Црну Гору — ви нећете сами војевати к !... Ето то је и ту је неоспорно најнепосреднија н најоштрија, па утолико најважнија, страна говора Скобељевљева; и њу су најбрже осетили и најбоље разумели — Беч и Пешта! За ноћ, или за дан, тек као каквом мађијском хитрином ишчезе са јавног Израјиљ-тапета она, по нашем злу, тако чувена _СФера ннтереса", а на место ње појави се — .онасност од панславизма"! А да је Скобељев самом сабљом мануо, неби (зар) оном „културтрегерском а — „окупаторском и администраторском" — Бгап|г пасћ Об*еп-у, језик краће нресеко! Сам Ћесаре у ХоФбургу, кажу, живо је и безбрижно сањао о Солуну, иреко Веограда\ али — пробуди Га бели генерале\.... Ваистину, то је по реду ирва , непосредна и најнепосреднија , услуга коју је Скобељсв пкоме учинио. Ми само цитирамо кпеза Горчакова кад кажемо да је она ве.гика , јер остављамо времену н историји да покаже: да ли је она п највеба? — Разумимо се добро. Ово је свет и вск који рачуна, и мари да рачуна, само са неаосредним. да неречем и тренутннм, ус.тугама н добитцима. Ретко је он кад н вољан, а још мање кадар, да обухвати прави обим аосредне , често удаљене, користи која му се каквим добрим делом пружи и обезбеди. — »Тројецарски савсз а , на пример, није никаква нова ствар, чак нн за нас просте новинске читаоце српске, али колико је н српских политичара мерило и измерило прави значај ове колосслне комбинације, невелим за _Јевропу 1 - — на душу њој грех — него за наш рођенн исток и за нашу новорођену Србију? Од своје стране ми немамо никакве потребе ни намере да придајемо веће улоге и заслуте људима но догађајима, или-ти већу вагу сили народних и међународних рачуна и интереса но сили самих времена и околности. али мислимо да се певарамо кад предпоставњамо: да је Скобељев оним говором својим задао истом -тројецарском савезу" прави соир (1е §тасе — последњи удар. Ми наравно незнамо и нејамчимо. али и немање тврдо верујемо: да је живу огњу Скобељевљева родољубља и словенољубља ево суђено било да сажеже и последњу жицу оне везе политичке која би од Северног заштитника Јужне браће наиравила ортачког џелата њиховс слободе и • јединства. која би и од нас независних Срба стекла сталне вековне . робове и измећаре Немцу и Маџару. Оно, извесно. сам Бог ако зна шта и у најскоријој будућности чека и веће силе и државе. а камо ли малу земљу нашу, али, било да < ва наша Србија сретно дочека да, по- . моћу Скобељева мајке-Русије, извојујс себи положај и основ источнс Италије, било да, под каквим васкрслим . савезом тројецарским 1 * , утоне у крви дунавске Пољске, опет се ти задужени Србине Скобељева олагодарно сећај — 1 и зато: што се он и Пољске , топло сетио пре него је у ладни гроб лего 1 Внди 149-ти број „Сраске КеааАисности*.

Југа: да незабораве на евоЈе источно по- ј Д° н Д е > Докле виделовци крмом државрекло и аравославље — он исти мири и ном управљају. ране превијау Варшави католичкоЈ бра- Довољно је да вам се каже, да је оћи Пољацима, показујући и њима прст . вамо Ј ^раловић, па сад нма и ЈЈогићевића оигите оиасности, и аиелуЈући и нл њи- | , . . » уза се тс му и он са тужоом и иначе хову свест и љубав словенску! А само ј Ј Ј Ј оиаЈ који зна етрахотност провалије коју помаже, поједине свуде апсити, који поЈе верозаконска традиција и цредрасуда 1 стуцке њине као одвећ незаконите криискоиала нзмеђу руског иравиелавља и тикују. Миелим да ће те се сетнти који иол.ског католицизма, само тај , велим : ■ т0 Богићевић та онај заБога који је . може покушати да достојно оцени и овај ј ' п I II ' | био везан од народа у Стеиошу и коморални иодвиг белог генерала ! Доиста л * Ј Ј Скобел>ек 1е . шшев се на таку висину ' ме С У иола браде неки кочијаши изчу-

Скобељев је , иоиев се на таку внсину : брата и Јупака , заслужио да иостане евоЈнном и еиоменом не еамо иравославиог већ н целокуаног Словенства! 11онављамо, еам Бог ако зна да ли је за нас, Словене у опште, рано или доцкан 1 добру ее надати; али, ако има каква иманета који СВО (Ј ^говенство може и треба да веже; ако има каква цвека које су сузе СВОГ (уловенсгтва и дужне и нужне да зали• 1 ; у, то је, верујте, оно гито се налази — што ниче и расте — на гробу Ђенерала Скобелева (Сл,едује наставак и свршетак).

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Пптање о анексији Босне п Хер( цеговпне почиње наново да се расправља у аустро-угарским листовима. Досад су за анекспју већином говорилп само аустријски. немачки, лнстови, а маџарска штампа заузимала јс одвојен положај и тек у носледње време као да се ломпла, да ли да тумбе окрене све дојакошње своје назоре у томе нптању или да остане доследна првнм својнм ми-

су иола браде неки кочиЈаши изчуиали, и кога Је по његовом казивању у ј ка«анама Гарашанин ио слики иоетавио за каиетана, иа ће те онда еами знати, да се овамо ништа друго не ради, него | се као и ио свој отаџбини нашој поште' ни људи и који су мало у народу чувени терају, апсе, само ко није напредњак ј и од партије виделовачке. Но за срећу ' овамо је сав скоро народ против те грозне партије, која оће земљу у црно да завије, а који је од те виделовачке иартије , истина да их има мало и то никакови скоро људи у грађанству, они они се небоје ни Бога ни закона и над њима се ништа не предузима па ма шта чинили, а има их н такови. који су псовали сву власт на земљи, њепе наредбе и законе, називајући и доказујући, даје то све противно нашем отачаству, а на против добру нашу суседку тако звану од виделоваца, „пријатељицу Аустро-Угарску", похваљују и дижу. Неће вас ваљда изненадити кад кажем, да је ово псовао, и говорио или по наговору или по чувењу познати пришипетља бив. преседника скупштине Алексе Протовог, Сретен Јокић, који је сваком раније из листова познат као без за-

слима: да би анекција Босне и Хер- нимања човек, али таки су наши напредцеговине :;начила несрећу за монархију. Пут Калајев као да је и у том погледу знатно допринео, да се поремети мшпљење у маџарској штампи, јер ево већ почињу и сами Маџари ватрено говорити за анексију, а то је доказ да су меродавни полнтичкп крутови у Аустро-Угарској : Мићнћа, гди.је ово Јокић псоваои потурао, I за узето дело у постуиак казни два пуумели да н&викну и маџарштину па .. . . ; та по јо-то дневном платом, што му као освајачку задаћу монархпје, и да су . што ^ујемо није капетан акта тог несврсе и маџарскн полптичарн оирија- ј шеног изслеђења послао п што је то над тељили с том мишљу, да се Ј *едног ' Јокићем кои је Браловићу н Алекси дудана нрогласе Босна н Херцеговн ша ' предузимао на као нераздвојш! делови хапсбур

! њацн. Биће вам смешно и загонетно, шта је било са тнм који је тако псовао и грдио у јавним местима пред народом. али је то данас код виделовачхе полицнје лако ребус тај разрепшти, кад се унапред зна које он и чији самеар, даклс ништа и несамо што њему ннје било нипгга, него још на ј жалост Браловић капетана златиборског

шке царевпне. Тако, између осталих . пнше маџарски лист »Вуд&иегити Хирл&п* ово : ^Анексија се мора пошто по

Шта више Браловић је по причању ' известне личности и акт среског капе| тана г. Мнћића, којим је тражио да се ! неки трговци ужички по тој кривици ЈоЈ кићсвој преслушају. поцепао, и сад нека се види правда и закон пречишћене ви-

то извршити. Томе не треба нико да > деловачке полиције: а осим овог сад осе зачуди . јер другче и не може : иет оГ, Р аз,,вапа ,; Р ал " пнћем И Га Р аша " *г\ нином комисија теретн зато г. Мићића иити. (Јво садање нривремено ста- ! , лс г г I и његова писара г. Јовапа Мидошевића. ње неда се дуго одржати, и с тога, ј Види народе ред и законитост људи се Босна мора што пре присаједини- и жалоени власника који заетупају оне тимонархији. Треба становшиш Бос- ј што вичу на најсветнје у земљи, а ако 1 би и најпоштенији човек ма против јед| ног папредњака па ма то био и Сретен ј Јокић. јер се бољп у ту нартију неће I ни увући. почео викати илн његове посI тупке крнтиковати. одма у затвор без испита. Овакав један грозан призор слушах и

не да су Једном на чисто, чији су они поданици. и онда се неће више тако лако бунити. С друге стране мора се то учинити и због тога , да туђи агенти не заваравају внше тамошњи народ . да ма.* ко може Восну отети илнд ајенекоме намера ономад кад случајно бијах дошо у здање ! послом па кад чух вику познатог лаФа, обратим нажњу н чујем гди виче терајте лолу у апс. а онај опет каже несмеш ме господине уапснтн ја сам државни чиновник, нашто ми даде повода те већма обратим позор да вндим које то, а оно весели руковоћа овд. телеграФа, који ће без сумње за онаку дрскост која недоликује једном говсдару а камоли Браловићу као вајном прсчишћеном Началнику окружном, тражити законе заштите, али судећи калуп и правду виделовачку опет ће сирома руковођа повући то својим леђима или кесом. (СВРШНЋ.Е СЕ.)

да нлм је узме...: Најзад треба и Србија и Дрна Гора да иаају . да ће у том случају. — ако би им се ирохтело да данас сутра пређу ору жаии границу Босне, — имаги носла са Аустро-Угарском".

дописи

Ужице. 16 октобра 1882 г. Много времена прође, а из овог краја ништа се нејавља у ваш поштовани лист,

Нспод Рудника. на Митров-дан. „Посае кшпе јапунџе". Нар. пословнца. Ко би хтео да представи себи верну слику наших видедоваца, тај би ударио на жешће муке, но што су биле муке баснословнога Тантала. Насликати, карактерисати једну по себи микроскопичну, али ту$им уаливом, туђом силом магновено силну партију ; схватити тачно правац партиЈ*е, која уме боље и вештије да се претвара од најматорпјег Камслеона мислим да није лак задатак. Човек, коме слепа партајичнвст није одузела очи ни вид, кад баци један било и летимичан — поглед на рад и политику виделоваца, мора се потреств ј из дна душе и, поред свега отимања од ! ужаена потреса, жмарци га трољетнице ј пролазе; памет му од гнушања застаје. Виделовци. посматрајући бездан, што им се испод ногу провалио, громко сада ! подижу свој глас противу нереда н жиј гогау жигом праведнога гњева превратне струје, које су се из петних жила упиI њале да остваре у нашој отаџбини, под I ведрим српским небом, неке теорије, с ; којим је образована Европа већ давно раскрстила. Кад би то жигосање и тај гњев био истински израз политичке свести, државничке увиђавности, тад би се одиста сваки Србин зарадовао овом ненадном обрту Фронта у виделовачкој полптици, н за љубав Српства, опште нам. отачбине, опростио би им млого што шта; јер је спас отаџбине највећи и најсве: тији закон ноштеном патријоти, ма коI јој партији он припадао. Једанаестн Октобар наша народна историја забележиће црним словима, што у новијој историји нема нримера, да се једна, пакленом мишљу задахнута жена одважила, да подигне своју убилачку руку на свога Краља; а то се догодило код нас. И где ? У божијем храму : у месту, где најокорелији зликовац штеди своју жртву; устручава се и стиди да попрска олтар божији крвљу невиних људи г а камо лп првог српског Краља, са чијим је животом тесно скопчан живот, опстанак једне младе Краљевине. И заиста вест о атентату на живот нашег витешког владаоца као муња пројурила је кроз све пределе пространога Српства; народ је листом појурио у цркве и сузним очима заблагодарио божијем промислу, што није допустио, да се демонска мисао изврши. Виделовци обраћају се у свом органу на вредне и поштене домаћине српске; питају чиновнике, свештенике и учитеље, да ли су они јатаци у безочном арамилуку, који се на рачун драгоцене слободе од ово неколико месеци тера по Србији ? Чиновници, свештеници, учитељи и сви остали вредни н поштени домаћини српски, с поносом могу одговорити виделовцима, да ће н од сад, као што су и до сада увек чврсто стајати уз престол омиљених Обреновића. Што виделовци сада јадикују и хоће да праве капитал за своје цељи, то им нико неће замерити. Опстанак је виделоваца у питању, а борба за опстанак то је закон природни са већим или мањим разликама како код животиња тако и код људи. Животиња , сљедећи свом истинкту, не бира средства за свој опстанак ; алн људи, у броју којих увршћујемо и виделовце, треба да се у борби за опстанак служе само оружијсм поштеним, законом дозвољеним. И когод унапред Фактично докаже својим противницима, да није бирао средства за самоодржање; да му закон није био полазна тачка, највећа светиња, тај најмање има право, да своје противнике окривљује због нереда, друштвених потреса. Кратки преглед виделовачке политике убедиће и најневернијег Тому, да су Виделовци доиринели данашњем стању у нашој отачбини. Ко се у Србији не сећа шта су Виделовци писали пре, но што су се дочепали државног крмила ? У каквом су материјалном финансијском стању нашли нашу Јемљу? Ко је угушио тополску буну ? А ко је пустио на слободу те бунтовнике ? Ко је певао апотезу убицама Цара ослободиоца? Које је иартије орган покуша-