Srpska nezavisnost

— у таким варл>пвим моментпма избијају па повргапву старе зађевице измећу поједнаих држава европских, те се скоро пишта друго ве чује до пуст звекет оружја и великих припрема што се на све стра ве чпне — за сваки могући случај. На другом месту овога листа саопштавамо сеазапиону вест о ванредним мерама, што се чине у нашем суседству. Аустро-Угарска, поред већ извршених утврђења на галичкој граници, подиже нова утврћења ва ердел.ској граници; ова позива под војену заставу све своје бивше официре; она довршује вову војну организацију у цели лакше и брже мобплизације и концептрапије војске; она терети зем.гу новик и великим зајмовима. У делегацијама Аустро - Угарске падају круине и охоле речи о довршеној ратвој спреми њеној; те речи могу се сматрати као пзазивање ваперепо у нрвоме реду против — Русије. С друге стране обнавл.ају се појавп слични онима, којп су претходили последњем великом источном рату. Као 1875 године, кад је Бисмарково „парче Херцеговине" постало полазна тачка ирошле велике војне, тако сс н сада око још мањег „парчета" Колашина, варошнце и среза у коме мучво да има мвого вигае од 1000 глава. овттре црногорскн и турски јатагапи. То „парче 11 земл.е. које по бсрлпнском уговору принада Црној Горн, ,још п данас стоји под турском унравом. Ако се Т урска не опамети и не задовол.и праведне захтеве Црногораца, може лако битп да ће доћи и до крвавог сукоба измећу њих. Како је кнез Црне-Горе још пре неколико дапа послао порти ултиматум да Колаганн за 48 часова преда нрногорским властима,јер ће у протнвном случају отети га на силу. то се до сада можда веК и крв пролила ако је турска остала при свомс првашњем мигаљењу да се тај снор иоднесе на решење Европи. У Бугарској и Источној Румелији такође се извршују ванредни догаћаји. Између Турске и губернатора Источне Румелпје изродио се спор најозбиљније нрироде. Але-

ко паша одсудно је одбио захтев турске владе да ноднесе рачун о своме досадањем раду и газдовању. Он је то учинио начином којим се не служи губерватор према своме сувсрењу. У Бугарској, где су власти до скоро цајбезобзирније ноступале са својим политичким противницима, настуцило је са свим цротивно. Ире неки дан вратио се бив ши бугарскн миннстар и вођа опозиције, Цанков, у Бугарску. Његов долазак у Рушчуку изазвао је велику узрујаност, те је тамошњи цре«ект нашао за нужпо да Цанкова уханси. Но на велико изненаћење извршних органа, генерал Собољев мипистар унутр. нослова, чим је дознао за тај случај. одмах је телеграфским путем заповедпо да се Цанков нусти и да му власти ништа не чине. ПреФект је тим иоводом добно укор. То у најмању руку сведочи, да у Бугарској има ју оз«ил,нијег носла од нартајских зађевнца и нротерпвања, — да је или настуцило, илн даје близу време кад ће Бугарска рачувати на натриотизам свих синова њевих. Ако овим оојавама додамо опште ратне припреме што се данас у свој Европи чине: Француску, где се из дана у дан очекују велике промене; Руси.ју, која је довршила стратегијску железничку мрежу, Енглеску. где се доста јавно претреса могућност великог европског рата; Немачку, која се на врат на нос оружа: — онда се нећемо преварити ако нз тих појава изведемо закл.учак, да идемо на сусрет великим догаћајима. Хоће ли се они брзо илн спорије развити. то је питање на које ће само будућвост моћи одговорити. Таксирање хлеба у БеоградуI. Мишља смо да пошто протече годпна. од како је у Београду престало таксирање хле^а, мишл>а смо да ће тада истећи и рок овој аренди чувеног Богића. Али се преварисмо. То нетаксирање хлеба траје и данас, а траје, чини нам се, бесправна и противзакона слободна радња продлје хлеба; па и ако је то све противзаконо, врховни полицијски вадзорник г. министар унутрашњих дела, допушта да се

14) све на његове очн и дал>е чвни, нити прехузима какве год мере противу тога, било путем закона ако мисли да му закон у томе што смета, било иначе. Министар унутр. дела, г. Милутин Гарашанин, ммсли да је учинио и доста а и по закону, кад је прошле године репшо: 4а — бар у Београду — арестане таксиран,е хлеба. Шт^, ово таксирање постоји но осталим нашим варошима, њега се ни мало нетиче, ма да су се, као што смо могли сазнати , обраћали хлебари из неких вароши молбом, да и код њих престане. Што је ова његова наредба противна јасним прописима самих законских наредаба, то њега ни мало не „трегоЈет*, да Је таксирање хлеба противно законима. Ма да се део београдски општински одбор — изузимљући вал.да само Мијанла Павловића, Јако заузимао да одржи и даље у важности таксирање хлеба нрема одредби изложеној у тачди под чл. Ло. закона општинеког, ма да је он изноеио м многе важне разло.е, због којих би требало да се и дал>е таксира хлеб, инак г. министар се ухватио за један §. казнит. «аконика, који му ниЈе дао да мало дал»е види него само оно, што је и како јс Богић хтео, па је својим рсшењем од 11 Августа 1&82. 11Н. 11.213 пр.жламовао: г 4а нема закона ао коме се може олређивати такса ародавању хлеба* И одбор општине београдске, који је у први мах толику заузимљивост, за ову ствара показао, најпосле је Јегао, ућутао се, ваљда помишл>ајући: сила Бога не моли. Но ми и данас држећи, да оно решење министрово, које мало пре споменусмо, несамо неоговара него шта више да јс и противно »акону. покушаћемо, да о томе убедимо и министра г. Гарашанина. — јер. чини нам се, да друге није ни потребно о томе убеђивати — па ако он ипак остане нри томе, да нема закона за таксирање хлеба. не ћемо као. општина београдска: помислити сила Бога не моли, него ћемо *^екати , кад небуду скупштинарии „пасошлије и , „двогласци^. II. Да би се питање о таксирању хлеба што јасније предетавило . вал>а разгледати законе и уредбе, које су пређе, раније. постојале, као и оне, које данас поетоје о овој ствари. Ево тих закона и уредаба. Док није 1860 г. издан казнигелни за• коник, постојао је аолицијски законик 04 27 маја 1850 104. а по овом законику, а на име по §.118. прописано је: 4а аолиција о^ређује таксу о хлебу (:цео §. 118. гласи: „меанџије , екмекџије (лебари), касапи (месари) н мумџије (свећари) морају имати на вратима прилепљену од полиције одређену таксу и само ће по тој таксп за своје ствари наплаћивати - :). Осем овога §. 118. постојао је још један. који се односи на хлеб, п то §. 66, који је гласио; _ меанџије, које се ухвате 4а.... неаечен хлеб аро^ају, 4а алате новчане казни 5—10 талира, а хлеб да се узаати и . * В. Бропшру: „Пнташе о таксврању иеба у општини београдској, (-.званична преписка вођепа између онштине и државних власти:), Београд. Шгампарија гадруге штанпарсинх радника, 188!.

Из овога се види, да је до казнителног законика не само за меанџије него и за хлебаре законски постојало таксирање хлсба. Али уједно из очога види се и то: како је још „полицајни чиновннк- мешао меанџије и хлебаре уједно и узимао их тако рећи за синонимне, равнозначеће. Да их је пак он тако узимао, најбол>е показује наведени §. 66., јер доиста нико, па ваљда ни Богић, неби могао тумачити, да је хлебару дозвољено продавати непечен хлеб а само меанџија да се казни кад такав исти хлеб продаје. Ово мешање меанџија и хлебара за једно исто од тране законодавца врло је важна околност по решавање оког питања и треба је имати непрестано иред очима, као што ће се то мало доцније још боље видети. Да видимо сад, каква је и у чему је наступила нромена са издањем казнителнох законика од 29 марта 1860. год.. када је престао важити онај полицајни законик од 1850. године. Наместо §§. 66 и 118. полиц. законика, у који а се говори о хлебу, постоји један једини § у казнителном законику са више тачака. То је §. 372., и у колико се тиче хлеба. ево његових одредаба. (Наетавиће се). ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Алексинца нам јављају, како министар правде неирестано гони судију тамошњег суда г. Милмсава Радивојевића, само за то што он није „виделовац", те неће да ради и мисли као неке судије. по калупу „виделовачке" „судске независности". Противу г. Милисава подигао је лаж ну тужбу Марко Милојковић, „виделовачки и присталица, у којој хоће да му подмете оно, на шта човек није ни помислио. Ствар ова дошла је и до касације. У некој ствари Марковој на приметбу г. Милисављеву , ннје могао Несторовић председник суда, као рођак Марков да суди, те је то огорчило Марка. и сада напада на г. Милисаса. -Виделовци би хтели да све власти н судови служе њиховим личним користима. али у том погледу могу успети код „независних* суднја -виделовачке" багре, али код л»уди који неће да своју савест потчињавају партајским обзирима. но раде по правдн и закону не могу -внделовачке-. присталице да прохру, и за то они дижу грају противу таквих људи и -савесних чиновника. те се служс противу њих најосудл>ивијпм ередствима. Док се ова ствар сврши. изнеће се на јавност да се види, докле су _внделовци и па и министар кадри да се занееу партанчношћу. Видеће се тада како н миннстар измпшл>а разлоге. да само њнма нашкодп евојим полгтичким противнпцнма. Једнога музнчара, за кога би могли рећи: овај је спреман да може дати правац опери. Уз ове недаће, које су код нас и сувнше видне долази јошт и та. што наше Позориште није у стању да негује и плаћа праве певаче, кој'и би били достојни израз у вештини оперској. Што се тиче саме „Врачаре". ми нисмо вол>ни да понављамо. на овоме месту. њену Фабулу, јер је то на последку споредна ствар у једној онерети. У главноме, основа ј *е делу врачање. узето из народњег живота, али слабо изведено. Радња, која треба да се око тога врачања концентрише , имајући са њиме чврсте везе. лабаво су везане, и ми на појединим местима видимо догађаје, за које незнамо одкуда потичу. Н. пр. зашто Циганка неда Бол>ару да се са сељанком венча ? Да ли за то . пгго то није у реду или је она сама у њега заљубљена. Сад да пређемо на композиције господина Јенка, у колико нам ту наше лаичке способности дозвох>авају. Ми смо од толико год. имали нрилике да слушамо компознције Даворина Јенка и ми имамо да изнесемо две замерке, од којих се прва замерка не односи искључиво на њега самог, већ на све наше српско-хрватске композиторе. Шта је управо цел> композитора у једноме народу, ако хоће да му компози-

ј ције небуду тренутне као звуци, који са последњпм повлачењем гудала, на стру' нама нзумиру ? Његова је цел>, да буди и развија укус, основан на мптнвима народње мелодије. ако их тај народ има. | Можда ће когод о томе спорити. изној сећи, како је музика општа и да она ; припада целоме човечанству, те по томе је горње тумачење неосновано и шовинистичко. То не стоји, јер музнком и појезијом имитирајући оном што постоји већ, не долази се до никакове оригиналности, која је у музнци в појезији потребна. Са свим је друго позитивна ! наука. која је једнака и иста свуда. По| ларну звезду ма од куда посматрали, видимо увек опакву каква је ; али музика и појезија носе на себи увек тип онога земљншта на коме се порађају. У тој оригпналности и лежи добит за човечанство, јер се само тим путем долази до савршепства леиоте. Да су се се нешто Руси угледали на већ постојећу музику талијанску. неби јошт ни данае имали евојих мелодија. Да су негато Талијанн забацнли неговање својих мелодија, па се придржавали туђнх, били учннили икакву корист у томе поглсду ? — За цело не. Па по томе смо . и убеђени, да је ово само пут. којнм | један музичар треба да пође. Иначе ! остаје само јошт један пут орпгинално-

сти. плн тај припада ђенијима, творачким духовима. који сами собом предстај вљају свет и проналазе општу црту, која се код свију народа налази. Ми Срби нмадемо у нашој народној | мелоднји . готово не додирнути. мајдан мотива, који се, као такови. могу мерити са најоригиналнијим мелоднјама. Па поред свега тога, после Корнелија. свн наши вештаци на томс пољу, бацише се утрвеним путем западњачких мелодија, прерађујући поједине раденике. на томе пољу. Узрок је томе што изучавајући вештину на западу удаљују се од духа народње мелодијг, на коју и доцније слабо обраћају пажњу. Ово ј *е једна од најважнијих замерака која се не односи искључиво на самог г. Јенка. већ на све србо-хрватскс композиторе, који можда и више прилпка имадоше да овим нутем пођу. Друга замерка односи се на госиодина Јенка. Кад ко хоће да пеему компонује, потребно је да језнк те песме савршено разуме. Ми смо овде присталице Глинкине. Декламацнја у песми мора бити јасна и разумљива, акцентирање умесно тако, да дизање и падање тонова не долази у контраст са ударањем гласа на жојединим слоговима у речнма. Ако се овако мелодија са речима не слаже

онда се речи ^шко разуму. Ову погрешку носе комиозиције Даворина Јенка. Он, необраћајући довољно пажње на гласоударе у рсчима. често и смисао изврне. Нпр. место _код њене сам-.... он каже: „код ње несам-.... место: „глава- каже: ^глава^, место : _док има-. каж«: „док има-. место: -Дијогена* каже : ^Дјогсна-. место _треба и . каже : _треба~. Ово је варваризам у језику, а то нема ни један компознтор права да чинн, па ма тај композитор и сам Бетовен био. Ми смо уверени да би г. Јенко обраћајући већу пажњу на језик могао од ових погретака избећи. н да бн према своме дару обраћајући пажњу на народње мелодије могао доћи до лепе славе. Из целог нзводнмо закључак, ди опера н оперета ннсу још за нас. Оставимо то пароду, који је може неговати. а ми прионнмо да створимо сталнији темељ драмн, којој потребује јошт доста времена. да се однегује. као пгго ваља. Драгутин Ј Илијћ.