Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

102 -_

ет

Што му рече Туркиња ђевојка :

Да л ће доћи, да л навести Турке. У то доба тавна ноћца дође.

Шета Јово у зелену башчу

Под неранџу бега Атлагића,

Мало стаде под жутом неранџом, Стаде јека кров зелену башту: Отоји звека дробнијех ђердана, СОтоји шкрипа жутијех кавада, (таде клепет мества и папуча : Рече Јово, навела је Турке,

Па побјеже кроз зелену башчу. Јави му се Туркиња ђевојка :

„Куд ћеш, Јово, ногу подломио ЈЕ „Знаш ли, данаб што би говорио 7 Стаде Јово у зеленој баличи,

Дође к њему Туркиња ђевојка,

УУзе Јова за бијелу руку,

Води њега на горње чардаке, Па легоше у меке душеке. Заспа Јово како јагње лудо, Ал ђевојка спавати не може, Окреће се по меку душеку, Ужри Јова руком уз образе: »О Јоване, не дигао главе ! „Зар ти жалиш твојега ђогата ' »Да Бог да га узјахали Турци ! „А мој ђердан попили хајдуци | Кад то виђе дијете Јоване,

Он загрли Туркињу ђевојку, Пољуби је три-четири пута,

Да тко броји, и више би било.

60

(са (ој

от ср <>