Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
102 -_
ет
Што му рече Туркиња ђевојка :
Да л ће доћи, да л навести Турке. У то доба тавна ноћца дође.
Шета Јово у зелену башчу
Под неранџу бега Атлагића,
Мало стаде под жутом неранџом, Стаде јека кров зелену башту: Отоји звека дробнијех ђердана, СОтоји шкрипа жутијех кавада, (таде клепет мества и папуча : Рече Јово, навела је Турке,
Па побјеже кроз зелену башчу. Јави му се Туркиња ђевојка :
„Куд ћеш, Јово, ногу подломио ЈЕ „Знаш ли, данаб што би говорио 7 Стаде Јово у зеленој баличи,
Дође к њему Туркиња ђевојка,
УУзе Јова за бијелу руку,
Води њега на горње чардаке, Па легоше у меке душеке. Заспа Јово како јагње лудо, Ал ђевојка спавати не може, Окреће се по меку душеку, Ужри Јова руком уз образе: »О Јоване, не дигао главе ! „Зар ти жалиш твојега ђогата ' »Да Бог да га узјахали Турци ! „А мој ђердан попили хајдуци | Кад то виђе дијете Јоване,
Он загрли Туркињу ђевојку, Пољуби је три-четири пута,
Да тко броји, и више би било.
60
[Е
(са (ој
от ср <>