Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
106
Па заспаше ђеце обадвоје.
Кад се прену дијете Јоване,
Танку кулу огријало сунце, 90 Рече ријеч дијете Јоване:
» Ој ђевојко, мртви сан заспала !
„На пенџере огријало сунце,
„Хоће мене Турци погубити,“
Вели њему Туркиња ђевојка : 90 „Не бој ми се, дијете Јоване !
уја бих тебе могла оставити
„И годину дана бијелијех
» У нашему двору бијеломе,
уда не знаде ни отац ни мајка.“ 9 Па се скочи на ноге лагане,
Па Јована у душеклук спрема
И затрпа њега душецима.
Ваздан Јово у душеку спава,
Доке њима тавна ноћца дође, 100 Те намири и оца и мајку,
Иде Јову на горње чардаке,
ИМ Јована вади из душека,
Донесе му господску вечеру,
И накупи жутијех дуката, 105 Па сиђоше пред подруме б'јеле, Опремише дора Атлагића,
Оде Јово до- под своју кулу,
-2=
Те опреми својега ђогата
И он узе, што имаде блага, 110 Добријех се доватише коња,
Па одоше у равне Котаре.
Кад у јутру јутро освануло,
Виђе љуба бега Атлагића,