Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

106

Па заспаше ђеце обадвоје.

Кад се прену дијете Јоване,

Танку кулу огријало сунце, 90 Рече ријеч дијете Јоване:

» Ој ђевојко, мртви сан заспала !

„На пенџере огријало сунце,

„Хоће мене Турци погубити,“

Вели њему Туркиња ђевојка : 90 „Не бој ми се, дијете Јоване !

уја бих тебе могла оставити

„И годину дана бијелијех

» У нашему двору бијеломе,

уда не знаде ни отац ни мајка.“ 9 Па се скочи на ноге лагане,

Па Јована у душеклук спрема

И затрпа њега душецима.

Ваздан Јово у душеку спава,

Доке њима тавна ноћца дође, 100 Те намири и оца и мајку,

Иде Јову на горње чардаке,

ИМ Јована вади из душека,

Донесе му господску вечеру,

И накупи жутијех дуката, 105 Па сиђоше пред подруме б'јеле, Опремише дора Атлагића,

Оде Јово до- под своју кулу,

-2=

Те опреми својега ђогата

И он узе, што имаде блага, 110 Добријех се доватише коња,

Па одоше у равне Котаре.

Кад у јутру јутро освануло,

Виђе љуба бега Атлагића,