Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
ЈИМ
Хада Мујо књиге растурио, Мало сједе на бијелој кули, Али стаде јека пспријека, Зачуше се јасни таламбавси, Гледну Мујо пољу у ширину, Сплна војска поље притиснула И пред њоме двије поглавице, Једно бјеше Будалина Тале, А друго је Ковачина Рамо, Шњима равна хиљада јунака; Далеко их Мујо сусретнуо, Ате води на вренгију кулу, Сплну војску у пољу устави. Мало стаде, за дуго не било, Ал' ето ти Накић-Ибрахима И са њиме Танковић-Османа, Они воде хиљаду јунака,
Њих далеко Алил сусретнуо, Силну војску у пољу устави, Аге води на бијелу кулу, Шњима Мујо сједе пити вино, А Алил се оде оправљати, Облачити рухо и оружје:
Он обуче танану кошуљу,
По кошуљи кадивли ђечерму,
По ђечерми зелену доламу,
По долами токе Мркоњића, Штоно их је Мујо задобио Од јунака Петра Мркоњића У Кунари високој планини; А на ноге црвене чакшире
115 До кољена у срму облите,
110
[а сл 130