Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

109

Од кољена златом извезене,

= с>

Па опаса мукадем-појаса, | | А за појас девет самокреса,

Сви у суво заливани злато,

А покрај њих ножа пламенита,

А на бедро сабљу оковану,

А на главу калпак и челенке, 1:

сл А покрај њих валку позлаћену,

И пригрну диван-кабаницу

Са сувијем окићену златом,

Па се скиде низ бијелу кулу,

А слуге му ђога изведоше, 150 Те се ђогу на рамена баци,

Па се спусти пољу у ордију,

Те он крену силовиту војску,

Привати се Кунаре планине,

сл сл

Ту их стиже од Кладуше Мујо | И са њиме Турске поглавице. Куновицу гору прејездише, Опустише се у поље Котарско, Али Јанко допго на биљегу, Са Јанком су четири сердара, 160 Сва четири од равна Котара, И са њима двје хиљаде војске Котарана на гласу јунака. Каде Турци у поље дођоше, | Те се мало рахат учинише, 165 Јанко зове нејака Стојана: » О мој сине, дијете Стојане ! » Иди, сине, у Турску ордију, 113 „је поздрави од Кладуше Муја, „Нек изведе нејака Алила, о