Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

КЕ

И до њега Танковић Обмане, А за њима Мујо пристајаше, А за Мујом двје стотине друга, 205 Иду виђет, побит како ће ве;7') Ал ето ти од Котара Јанка На кулашу коњу помамноме, Носи бојно копље на рамену ; (0 десне њему стране у полицу 210 До рамена сердар СОмиљанићу И до њега Сењанин Иване ; А с лијеве стране у полицу До рамена Мандушићу Вуче А до Вука Шарићу Цвијане, 215 А за њима Стојан пристајаше На његову вранцу помамноме, да њим иду млади Котарани. Каде Јанко на биљегу дође, Он дозива нејака Алила: 220 »уЧујеш ли ме, дијете Алиле ! » Удри прије, да ти жао није,“ Али вели дијете Алиле: »„ Удри прије, од Котара Јанко, „ Твој је мегдан, твоје позивање,“ 225 Кад то зачу од Котара Јанко, Он покупи дизгене кулашу, А удри га чизмом и мамузом, 115 Оде кулаш пољем подиграват' Јанко скиде копље са рамена, 230 Упусти га у прси Алилу; Но је Туре јунак на мегдану, У руке му копље уватило,

злу с – А ) У говору би се казало: Иду да ваде, како ће се побити.