Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

116

Пребило га на дв је половине, Па потеже копље костоловку, На Јанка га Туре упустило ; Јанко има коња од мегдана, Кула бјеше хендек ископао, Два 6' Алила онђе укопао, Па се кулаш слеже у хендека, Тре га Туре копљем претурило, И у земљи копље саломило. А кад бојна копља изломише, Јанко трже мача зеленога, Алил трже сабљу димишћију, Један другом јуриш учинише, Ману Алил, а дочека Јанко, На мач оштру сабљу дочекао, На двије је поле пресјекао, И Алилу руку обранио,

Рука паде у зелену траву; Други пут га ударио Јанко, Удари га по бијелу лицу, Одсјече му лице до вилице, Синуше му зуби до ресице ; Трећи пут га ударио Јанко, Прес'јече га по свилену пасу, Па га тури са коња ђогина. Мили Боже, чуда великога ! Кад погибе Турска поглавица, Наљути се млога породица, Те у пољу заметнуше кавгу, Ев' се бише половину дана, Срби Турску крдисаше војску, у Кунару гору наћераше.

НО у <>

[055 сл

“> (5 [===

Ју

5 (о Д

260

265.