Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

а

„И у њима Јанковић-Отојана %

„Ја сам главом Јанковић Стојане;

„Нисам више ни имао друга, „Осим Бога и себе једнога, » А нијет сам био учинио,

„Да се спустим до под твоју кулу,

„Да измамим Хајкуну ђевојку, „Да одведем себе у Котаре, „Па ми не би од Бога суђено: „Проклето ме пиће преварило.“ Тада рече Мустај-беже Лички: „Бе аферим, Јанковић-Стојане ! „Баш си дошто у онога руке, „Поји ће те, море, оженити.“ У ријечи пали под Удбињу Мепод куле Мустај-бега Личког, Гледа чету мало п велико,

И Хајкуна са бијеле куле

Мила. сестра Мустај-бега Личког,

Пред њоме је ђерђеф од мерџана,

У рукама игла од биљура, Пуни злато по бијелу платну; Када виђе чету из планине, Они воде свезана јунака

Код његова евијетла оружја, Испред себе ђерђеф отурила, Двије му је ноге подломила, Па је собом била говорила : „Воже мили! чуда великога ! „Зла погледа у добра јунака ! „Како ли га Турци преварише, » И без ране и без мртве главе

85

90

[00

105

110