Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

и

„Свеваше му руке наопако #“

Кад дружину на рачун узела,

Ал не има друга седмерице. 115 Кад падоше под бијелу кулу,

Од Стојана узима оружје,

Па оружје носи у ризницу,

А Отојана спушти у тавницу У дубину триста ендезета, 120 Ђено лежи вода до кољена,

А јуначке кости до рамена.

(Оде беже у нову механу,

(де пити с четницима вино, | Да се вали Турцим Удбињаним“, | Каквога је роба заробио. Подиже се лијепа ђевојка, Она иде на тавничка врата,

ко у ЕЦ

И донесе једну кову вина,

На увицу сопушти у тавницу, 130 (Са тавнице грлом довикује:

» О јуначе, Бог те не убио !

„Откле ли си, од које л' крајине # „Како ли се зовеш по имену 7

„Како ли те Турци преварише, 135 „Те свезалше код оружја руке г“

Узе Стојан, те он попи вино,

Па ђевојци бјеше бесједио :

„Ко ме виче са тавнице б'јеле 2

„Пиво ми је грло преузело, _ 140 „Пусти мене-на чекрк узицу,

»Извуци ме до пола тавнице,

»Па ћу тебе онда казивати.“

Кад то чула Туркиња ђевојка,