Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
и
„Свеваше му руке наопако #“
Кад дружину на рачун узела,
Ал не има друга седмерице. 115 Кад падоше под бијелу кулу,
Од Стојана узима оружје,
Па оружје носи у ризницу,
А Отојана спушти у тавницу У дубину триста ендезета, 120 Ђено лежи вода до кољена,
А јуначке кости до рамена.
(Оде беже у нову механу,
(де пити с четницима вино, | Да се вали Турцим Удбињаним“, | Каквога је роба заробио. Подиже се лијепа ђевојка, Она иде на тавничка врата,
ко у ЕЦ
И донесе једну кову вина,
На увицу сопушти у тавницу, 130 (Са тавнице грлом довикује:
» О јуначе, Бог те не убио !
„Откле ли си, од које л' крајине # „Како ли се зовеш по имену 7
„Како ли те Турци преварише, 135 „Те свезалше код оружја руке г“
Узе Стојан, те он попи вино,
Па ђевојци бјеше бесједио :
„Ко ме виче са тавнице б'јеле 2
„Пиво ми је грло преузело, _ 140 „Пусти мене-на чекрк узицу,
»Извуци ме до пола тавнице,
»Па ћу тебе онда казивати.“
Кад то чула Туркиња ђевојка,