Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

119

Пусти њему на чекрк узицу, + 145 На узици куке од челика,

Извуче га до пола тавнице;

Проговара Јанковић Стојане:

„Ко ме пита са тавнице бјеле 2“

Јави му се Туркиња ђевојка : 150 уЈа те питам, незнана катано ! „Ја сам сестра Мустај-бега Личког.“ о ронаа Јанковић Стојане: „О Хајкуна, да те Бог убије ! „Ја сам главом Јанковић Стојане, 159 „Ја сам с тебе допао тавнице; „Пјана су ме Турци преварили, „Те свезали наопако руке.“ Вели њему Туркиња ђевојка : „Чујеш мене, Јанковић-Отојане ! 160 „Хоће тебе Турци погубити ; „Сјутра тебе хоће понудити, „Хоћеш ли се, болан, потурчити. „Потурчи се, Јанковић-Стојане, „А ја ћу ти бити вјерна љуба. 165 „У мог брата Мустај-бега Личког „Та имају двије куле блага: „Једна моја, а друга његова; „Ако буде мријети по реду, „Хоће нама обје останути.“ | Проговори Јанковић Стојане: „А не лудуј, Хајкуна ђевојко ! „Бога ми се не бих потурчио, „ја ми даду Лику и Удбињу. „ја имадем у Котарим блага |

с> ст „Више, Богме, него у Турака,