Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

1

2

Жао бјеше Мустај-бегу Личком, Јер од рода више никог нема, Пусти суве низ бијело лице, Па он сједе на меке душеке, Цура паде у криоце главом, Једну руку у џепове тура, Другу руку брату у њедарца, Док украде кључе од тавнице, Од ризнице и од коњушнице, Превалп се по меку душеку. Говори јој Мустај-беже Лички: „Сестро моја, Хајкуна ђевојко !

„Јесте, брате, милом Богу вала !“ Подиже се Мустај-беже Лички, Он отиде на зелену лонџу,

Да вијећу чини с Удбињаним“, _Како ли ће уморит' Стојана;

А ђевојка на ноге скочила,

Па отвора бијелу ризницу, Стојаново извади оружје

И накупи егбета дуката,

Па се спусти пред тавницу б'јелу, Из тавнице извади Стојана, (одведе га пред подруме 6'јеле, Извадише коње из подрума : Добра ђога бега Личанина,

Што га јаше на мејдан јуначки, ЛП вранчића љубе Личанина,

Ког бржега у крајини нема; Ђога јаше лијепа ђевојка, Стојан јаше вранца од мејдана;

210

220)

5 „Није л' Бог д'о мука одминула Пе ==

230)

2395

24()