Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
126
Је
Окренуше пољем широкијем, Примише се у Огорјелицу,
(уд ње право у Кунор планину, Па. Купора у поље Котареско. Тада рече Јанковић Стојане: „О Хајкуна, лијепа ђевојко ! „Баш се мене задријема тешко, „Већ одјаши од коња ђогата,
„Хоћу мало санак боравити.“ Вели њему Туркиња ђевојка : „Не, Стојане, твога ти јунаштва ! „Пони вранца у равне Котаре, „Па је ласно санак боравити: „Ја се бојим чете од Турака.“ Не шће Стојан послушат ђевојке, Већ од коња добрих одеједоше, Па он сједе у зелену траву,
А ђевојци у криоце главу, Заспа Стојан како јагње лудо, Ал' ђевојка спавати не може. Док се бијел данак запознаде, Рано рани Мустајбеговица,
Да обиђе на кули ђевојку, Болесна је синоћ омркнула; Ал не има на кули ђевојке, Покупљено пз ризнице благо, У тавници нема Јанковића,
А не има у подруму коња; Поврати се на бијелу кулу,
Те избаци пушку хаберника ; Зачу беже на зеленој лонџи, Своме се је јаду објетио,
ис сл (==)
260
(15) => сл