Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

132

Онда Стојан тетки бевједио: »О чу ли ме, моја тетка мила ! „ја сам чуо и кажу ми људи, „Да имаде Туркиња ђевојка „А у вашој бијелој Удбињи „У вашега аге Синан-аге,

ст

~

„По имену Влатија ђевојка,

„Да је таке у свијету нема;

„Чини ми се, за мене би била ; 9() „Већ ме всјетуј, моја тетка мила,

„Како бих је јунак избавио 20.

А Стојану тетка бесједила:

„О Стојане, мој мио братићу!

„Прођ' се врага и његова трага ! 85 „Нитко не зна у нашој Удбињи, „Какова је Златија ђевојка,

„Нит' је птко Златке сагледао,

„А камо ли Златку да избави !<

Кад то зачу Јанковић Стојане, 90 Он је својој тетки бесједио :

»Ој Бога ми, моја тетка мила !

„Ја ћу јунак Златку избавити,

„Ја ћу своју изгубити главу.“

Замисли се тетка Стојанова, 95 Шта ће сада зборити Стојану,

Све мпелила, на једно смислила,

Па Отојану поче бевједити :

»О Стојане, мој мио братићу !

„Каде сване и огране сунце, 100 „Сакрићемо у подрум ђогина,

„Па ти скини ђузел одијело,

„ А обуци туцачке хаљине,