Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
132
Онда Стојан тетки бевједио: »О чу ли ме, моја тетка мила ! „ја сам чуо и кажу ми људи, „Да имаде Туркиња ђевојка „А у вашој бијелој Удбињи „У вашега аге Синан-аге,
ст
~
„По имену Влатија ђевојка,
„Да је таке у свијету нема;
„Чини ми се, за мене би била ; 9() „Већ ме всјетуј, моја тетка мила,
„Како бих је јунак избавио 20.
А Стојану тетка бесједила:
„О Стојане, мој мио братићу!
„Прођ' се врага и његова трага ! 85 „Нитко не зна у нашој Удбињи, „Какова је Златија ђевојка,
„Нит' је птко Златке сагледао,
„А камо ли Златку да избави !<
Кад то зачу Јанковић Стојане, 90 Он је својој тетки бесједио :
»Ој Бога ми, моја тетка мила !
„Ја ћу јунак Златку избавити,
„Ја ћу своју изгубити главу.“
Замисли се тетка Стојанова, 95 Шта ће сада зборити Стојану,
Све мпелила, на једно смислила,
Па Отојану поче бевједити :
»О Стојане, мој мио братићу !
„Каде сване и огране сунце, 100 „Сакрићемо у подрум ђогина,
„Па ти скини ђузел одијело,
„ А обуци туцачке хаљине,