Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

таи

уја сам чуо и казују људи, 40

„Да имаде Туркиња ђевојка

„У Удбињи у Турској крајини,

„Чини ми се, за мене би била.

„Гледај, мајко, пребијеле дворе,

„Гледај дворе, и све око двора, 5 131 „А ја одох бијелој Удбињи,

» Нема мени рока- ни погледа ;

„Ни се кари, моја стара мајко, " зујок не видиш мене код мог двора.“ То јој рече. Јанковић 'Стојане, 50)

Па отиде бијелој Удбињи.

У лијепо доба доходио,

По акшаму баш у глуво доба

Доходио бијелој Удбињи.

Онђе Стојан једну тетку има, 55 По имену крчмарицу Мару,

Исто сестру свога оца Јанка.

'А кад Стојан.пред механу дође,

Овоју тетку по имену виче.

Стојана је тетка познавала, 60 Па СОтојану врата отворила,

И њему се млада одзивала.

Онђе Стојан ђога одеједнуо,

Те се с тетком у лице пољуби,

И пита се лијепо за здравље. 65 Ту Марине слуге изиђоше,

Те Стојану ђога приватише,

Водају га по мермер-сокаку.

Оде Стојан с тетком у механу,

Те он сједе пити ладно- вино 5 то А кад су се вина напојили,