Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

366

378 „Које данас у приморју нема: „Тко добије сјутра на мејдану, „Нека обје води у крајину.“

А кад Зуку ситна књига, дође, Те видио, што му књига каже, На књигу се гротом насмијао ; Гледала га, вијерница љуба,

Па му љуба била бесједила :

» О. Зукане, драги господару ! „Откле књига, од кога ли града 7 » Од кака ли главна господара г „Што л' се тако смијешљиво пише 7“ Бесједи јој Зукан барјактаре: »0' Хајкуна, моја. вјерна љубо ! » Ова књига отуд из каура,

„Из бијела града Шибеника,

» Од једнога млада капетана, „Капетана, Јеринића Вука;

ујер ме Вуче скоро побратио, » И дарове мени припремио, „Мене Вуче зове на дарове, »Па дарове п на миловање,

»Да се' видимо хм да о' дарујемо, „Потврдимо Богом побратимство ; „И овако побро овђе пише, „Да поведем тебе, моја љубо.“ Па дозива своје вјерне слуге:

» Чујете ли, моје вјерне слуге ! » Опремајте два коња витеза,

» хоћу данас ићи у приморје

» А“ једноме Богом побратиму 319 „У бијела града Шибеника.“

ср ст

сл