Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

со

967

Њему слуге коње опремише. Посједоше коње витезове, Отидоше у приморје равно.

Кад су били у Грахово равно, Бијели се чадор у Грахову,

Пред чадором два коњица врана; Кад то виђе љуба Зуканова, Бевједила Зукан-барјактару : „Господару, Зукан-барјактаре ! „Откуд они чадор у Грахову #% Бесједи јој Зукан-барјактаре :

»0 Хајкуна, моја вјерна љубо !

» Оно побро посло сретаоце, „Да сусрету мене и тебека.“

Они мало иду у напредак

Низ Грахово низ поље широко Док дођоше бијелу чадору,

А то Вуче сједи под чадором, Те он пије црвенику вино, Олужи му га сеја Анђелија.

Одја Турчин коња пред чадором, Он од Вука вјере не искаше, Веће право под чадор отиде,

А за њиме вијерница љуба;

А кад Турчин под чадора уђе, Ондај Вуче на ноге устаде,

Руке шире, у лице се љубе, Питају се за јуначко здравље, Па сједоше ладно пити вино; А кад су се вина напојили, Бесједио Јеринићу Вуче:

» 0 Турчине, Зукан-барјактаре !

80

со се

со си

100

с> (У

[10