Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

383

Те му бојно копље саломио; Оста Турчин чекал' на мејдану, На њега се Вуче догонио, Њега Турчин јесте дочекао, Те је Вуку копље саломио;

А кад они копља изломише, Онда оштре сабље повадише, Па удари јунак на јунака.

Они оштре сабље изломише, Врло Турчин обранио Вука. Кад се Вуче виђе на невољи, Он наћера вранца на ђогата, Док Турчина за грло докучи, Они оба у траву падоше,

Па се нове по пољу широку; Турчина су пјене попаднуле, Јесу Вука мутне и крваве, Јер је Вука рана освојила;

А кад виђе кићена Хајкуна, Она трчи низ поље широко, Те од сабље находи комаде, Па полеће на оба јунака,

За. њом трчи дилбер Анђелија, Па бевједи Анђуша ђевојка: „Немој, була, ти на брата мога, „јер тако ми Бога истинога ! „Ако згодиш мога брата мила, „Кривој ћу ти очи- извадити.“ Ал' бесједи љуба Зуканова : „Стани, Анђо, ти не иди за мном, „Ја не хоћу твога брата мила, „Веће хоћу душманина мога,

180

185

190

205