Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

352

О И убојна копља узимаше. Обзире се Турчин па Анђушу, Па Анђуши с коња бевјеђаше : » 0 Анђуша, Јеринића секо !

» Ако мени буде до невоље, »Буди мени дапас у невољу; Ако Бог да и срећа од Бога, „Те погубим твога брата мила, »„Узећу те себи за љубљење, „Моја љуба теби робињица.“ Ал' бесједи Јеринићу Вуче:

»0 Хајкуна, Зуканова љубо ! „још се јунак нисам оженио, „Ако мени буде до невоље, „Буди мени данас у невољу; „ако Бог да п срећа од Бога, „Те погубим твога господара, „Узвећу те себи за љубовцу,

_убупићу ти четири робиње,

„А четири код двора пмадем, „Што сам јунак собом заробио »Све из ваше бијеле крајине.“ Кад то зачу кићена Хајкуна, У млоге се мисли замислила,

Све мислила, на једно смислила :

»Кад ћу бити Анђи робињица, „Волим бити Вуку госпођица,“ Отидоше у поље јунаци.

Оде Турчин у поље широко, Оста Вуче чекат' на мејдану; На њега се Турчин наћерао, И њега је Вуче дочекао,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ Ш

24.

145

150

155

160

165

170