Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

385

ЈЕ

А на руке Драгић-војеводи : „Здраво да сп, Драгић-војевода ! „Тебе фали сва твоја крајина, „Да си добар јунак на мејдану, „А менека не куди дружина, „Веће дођи, да се огледамо „Под Удбињом у пољу широку, „И. доведи ћерцу Анђелију,

„Ја ћу моју секу Јесмијану: „Ко погине, нек се не спомиње, „Ко л' остане, нека обје води.“ Књига дође Драгић-војеводп, Књигу учи Драгић војевода, Књигу учи, грозне сузе рони: „Авај мене и до Бога мога ! „Ја сам јунак веће остарио,

„И јуначки мејдан оставио,

„Ја не могу мејдан дијелити.“ Гледао га. нејаки Матија, Гледао га, па је говорио :

» Ој Бога ти, мој рођени бабо !

„Откуд књига, од кога ли града #

„И до сад су књиге долазиле, „Ал' их ниви са сузам учио.“ Вели њему Драгић војевода: „Прођи ме се, мој нејаки сине ! „Ова књига од Удбиње града, „Од проклетог Куне Хасан-аге, „Зове мене Куна на мејдана „Под Удбињу у поље широко, „Да поведем ћерцу Анђелију, „Он ће повест секу Јесмијану,

10

15

20

50