Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

386

„Ко погине, нек се не спомиње, „бо л' остане, нека обје води; »ја сам јунак веће остарио

„И јуначки мејдан оставио,

уја не видим мејдан дијелити,

» А срамота не изић' Турчину.“ Кад то чуо нејаки Матија,

Он је своме бабу бесједно:

»уНе орпни се, мој рођени бабо ! уја ћу за те на мејдан изићи.“ Говори му Драгић војевода: »Ид' одатле, мој нејаки сине!

»још ти ниси боја ни видио,

У А камо ли да на мејдан идеш,“ —

» 0] чујеш ме, мој рођени бабо! уја ћу ићи, макар ћу не доћи,

„Под срамотом теб' оставит' не ћу.“

Кад то виђе Драгић војевода, Да-се Мато оканишти не ће,

Он му даје кључе од ризнице: „Иди, Мато, на ћемерли кулу,

»„Оправи се, штогод љешше можеш,

„И обуци секу Анђелију, »Обуци јој ђузел одијело;

»Па ти узми оно копље бојно, „И припаши сабљу Аламанку, „Коју ти је пи бабо носио, »„СОвагда Турске главе доносио: „И ти узми челикли наџака, „И узми ми штуца зеленога !< Док је Мато себе опремио, Опремпо себе п сестрицу,

сл 55