Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

389

976

„Не будали, Куно Хасан-аго ! „Ја не требам мача ни једнога, „У мене је сабља Аламанка, „Коју ми је и бабо носио,

„Турске главе свагда доносио.“

Кад то виђе Куна Хасан-ага,

Да га дјете не ће да послуша, и говори нејаку Матији:

„Заход коња, нејаки Матија,

„Да ја теби стојим на биљегу.“ „Није тако, Куно Хасан-аго ! „Твој је мејдан, твоја и заходба,“

Кад то зачу Куна Хабан-ага,

На ино се њему не могаше, Већ он скочи на свога дорина,; Спушћа Мато секу Анђелију, Он је спушћа у зелену траву, Па је сеји тихо говорио:

„Не бој ми се, сејо Анђелија, !< Па он стаде Куни на биљегу ; Стаде Куна коња заходити

И бојнијем копљем обходити;

Добро га је био загледао

Баш у чело међу оба ока; „Али ђогат вичан је мејдану, Клече ђото на прва кољена, Преко Мата копље прелећело, У бијелу стјену ударило, Преби му се на двоје на троје. Онда стаде Куна на биљегу, Узе Мато коња заходити; Кад то виђе Куна Хасан-ага,

[а 5 о

150

160