Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
389
976
„Не будали, Куно Хасан-аго ! „Ја не требам мача ни једнога, „У мене је сабља Аламанка, „Коју ми је и бабо носио,
„Турске главе свагда доносио.“
Кад то виђе Куна Хасан-ага,
Да га дјете не ће да послуша, и говори нејаку Матији:
„Заход коња, нејаки Матија,
„Да ја теби стојим на биљегу.“ „Није тако, Куно Хасан-аго ! „Твој је мејдан, твоја и заходба,“
Кад то зачу Куна Хабан-ага,
На ино се њему не могаше, Већ он скочи на свога дорина,; Спушћа Мато секу Анђелију, Он је спушћа у зелену траву, Па је сеји тихо говорио:
„Не бој ми се, сејо Анђелија, !< Па он стаде Куни на биљегу ; Стаде Куна коња заходити
И бојнијем копљем обходити;
Добро га је био загледао
Баш у чело међу оба ока; „Али ђогат вичан је мејдану, Клече ђото на прва кољена, Преко Мата копље прелећело, У бијелу стјену ударило, Преби му се на двоје на троје. Онда стаде Куна на биљегу, Узе Мато коња заходити; Кад то виђе Куна Хасан-ага,
[а 5 о
150
160