Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

388

Попе ми се Мато на ђогата, Баци за се сеју Анђелију,

Три пута је припасао пасом,

И четвртом од сабље кајасом, Па ми оде преко поља равна, Кано зв'језда преко неба сјајна. Кад је био под Удбињу града, Али Куна шатор разапео,

Под њим сједи, пије рујно вино, Олужи му га сеја Јесмијана; Вино пије, низ поље погледа Кад ће рупит' Драгић војевода. Мато њему Божју помоћ назва: „Божја помоћ, Куно Хаван-аго |< Обазре се Куна Хасан-ага,

Кад сагледа нејаког Матију: уБог помог'о, курвино копиле |< Говори му нејаки Матија :

уБе чујеш ли, Куно Хасан-аго ! уја нијесам курвино копиле, »Мени се зна и отац и мајка,“ Вели њему Куна Хасан-ага :

» Сјаши, море, да пијемо вино |“ Ал' говори нејаки Матија :

»ја нијесам дошто вино пити, „Већ јуначки мејдан дијелити,“ Препаде се Куна Хасан-ага,

Па извади два мача зелена, Бацио их пред Мата у траву: „Узми, Мато, кога теби драго, »Да не речеш, да је пријевара,“ Говори му нејаки Матија :

100

105

110

115

130