Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

392

979

Ми

„Ја сам, сине, врло остарио,

„Не могу се ни коња држати, „Камо л' терат по мејдану 0 Турци, „А прести се нисам научио, „Турком прести не могу кошуља, < Ал беседи Сенковићу Ива: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу ! „Ако с', бабо, остарио врло,

„Је не можеш на мејдан изићи,

» Од Бога си мене испровио,

„Бог је мене теби поклонио,

»ја ћу, бабо, на мејдан изићи, »Оћу твоју заменити главу.“

Ал му Ђурађ поче беседити : зујраго чедо, СОенковићу Иво ! „Можеш, вине, на мејдан изићи, „Отићи ћеш, ал ми доћи не ћеш; „јер си, сине, јако неразуман,

„Још ти нема ни шеснаест лета,

„~ Турчин је јунак од мејдана, „Да му нема у крајини пара;

„На њему је руво страховито: „Рисовина п самуровина,

„А на коњу сама међедина, „Бојно копље вуком покројено ; „Само ћеш се рува поплашшти, „А камо ли кад подвикне Турчин, „И поцикне коњиц под Турчином, » Од страа ћеш пасти са коњица, „И своју ћеш изгубити главу; „Па што ћ' тужан после тебе баба # „Ко лубабу лебом доранити #

УДА

сл 50