Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

393

580

„Ко л' по смрти стара саранити #<

Ал' говори Сенковићу Иво:

„Што 6' се, бабо, рува поплашио 2

ја с' не бојим ни жива курјака, 65 „А камо ли мртви кожетина ;

Ако може Турчин подвикнути,

» И ја могу, бабо, подвикнути ;

»Већ дај мени тестир и благослов,

»дДа Турчину на мејдан изиђем; то зејок је, бабо, твога чеда Иве,

„Не ћеш Турком ти прести кошуља,“ То се Ђурђу на ино пе може.

Свог му добра дору оседлао,

Дору седла, испод гриве љуби: 75 »10, доро, врло добро моје !

„Доста ли смо, доро, војевали,

„Из Турака робље изводили,

» Од Турака глава доносили:

»Сад сам, доро, остарио врло, 80 уја не могу више војевати,

„Сад те шиљем с главом неразумном, „Са Иваном, са јединим сином:

уИва ј, доро, глава неразумна, |

» Чувај, доро, моје чедо, Иву.“ 85 Па Ивана оправио лепо:

Све му своје руво обукао

И своју му сабљу припасао,

Па Ивана лепо световао:

„10 Иво, моје чедо драго ! 9() »Пођи, сине, пошто у добри час ! „Тамо, сине, добре среће био !

„Бог те здраво п мирно носио,