Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

499 Па довати лака џевердана, П побјеже пољем ка планини, А ћера га Туре на ђогину. Таман хајдук у гору зелену, Турчин трже пушку кубурлију, Те он гађа Даничића Вида : Погоди га у ногу лијеву, На десну се хајдук дочекао, Џевердану живу ватру дао, На добро га мјесто погодио: Ђе спучава токе на прсима, Обали га са коња- ђогата ; Туре паде у зелену траву, Ал' не може Виде да допадне, Да му русу одсијече главу. У то доба допадоше Турци, Да погубе Даничића, Вида, Но му добра срећа прискочила, Те му пушка бјеше гласовита, Те се чула у Кунор планину, Познао је Мијат харамбаша, "Ваку ријеч рече у дружину: „Браћо моја, тридесет хајдука ! „Ено пуче лаки џевердане, „Виде ни је муке допануо.“ Па поскочи на ноге лагане, Оде право низ гору зелену, А за њиме тридесет хајдука. Таман Турци Вида да свладају, А допаде тридесет хајдука, Те с удрише Турци и хајдуци.

По једном се ватром претурише,

110

115

120

125

130

110