Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

430 _

Од Турака мало тко утече,

Од хајдука мало тко погибе,

Обим један Лазо барјактаре,

А рани се Даничићу Виде. 1 Ту хајдуци Лаза укопаше,

Од Турака шићар задобише,

Па се натраг у гору вратише, Однесоше рањенога Вида,

Да се Виде у планини вида. 150 Тако сваком ономе јунаку,

Кој не слуша свога старијега !

[УН сл

445 66.

Михат Томић и паша од Требиња.)

(из Црне гореј. |

Кљигу пише паша, од Требиња,

Па је шаље у племе Дробњаке

А на име Милутину кнезу:

„Море чу ли, Милутине кнеже !

„Купи мене два товара вина, 5 „А и трећи бијеле ракије,

„И испеци тридесет овновах,

„ И направи тридесет одајах,

„И ти скупи тридест ђевојаках,

„Мене паши Ружицу ђевојку.“ 10 Кад је кнеза књига допанула,

58) Ова се пјесма у главној ствари ви мало не разликује од пете („Груцца ч паша са Загорја“), само што је мало друвчија и што су друга имена. И од једнога и од другога могло је нешто бити исти= на; јер су и у наше вријеме народне старјешине кашто наговарале хајдуке те су убијали Турке зликовце и сплепије, од којијех се друвчије нијесу могли бранити.

Б