Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

446

И он виђе, што му књига пише, Од књиге се љуто узмучио;

Но га пита вјереница љуба:

5 А што ти је, драги господару #“ Све јој кнеже по истини каже. Но му вјерна љуба бесједила :

» А не бој се за то, ако Бог да !< Па је ситну књигу написала,

Те је посла Томића Михату: „Мили куме, Томића Михате ! „Доведи ми тридевет хајдуках, »„Шњима ходи на моје дворове, „2 ј уљега' паша од Требиња, „Уљега' је у племе Дробњаке, „Је он купи данке'и харача, „Па и то му јоште доста није, „Већ ђевојке љуби на срамоту; „Но ти дођи и доведи друштво, »Не би ли му погубио главу.“ Кад Михата књига допанула,

И кад виђе, што му књига каже, С хајдуцима у Дробњаке пође, Докле дође кнезу на дворове. Но га дивно кума дочекала, Све му млада за пашу кажује, У то скочи тридесет хајдуках, Направише тридесет одајах,

А по селу рухо нокупише, Обуче се тридесет хајдуках, Сваки пође у своју одају;

Кнез испече тридесет овновах. А кад дневи око подне било,

[45] сл