Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

485

„Ако Бог да и срећа, донесе, „Те с' не буде јоште оженио, уја ћу млада баш ва њега поћи, „Јали зањга, јал већ ни за кога.“ Мајка Анђи онда проговара: „Бре не преши, моја шћери драга! „Док видимо, ко је и откуд је, „Што ли иђе тако по свијету.“ За тим мало бјеше постајало, Ал' ево ти Омиљанић-Илије

И он води кићене сватове, Здраво прошли Пролога планину, Јер им нису ништа учинили

Кад нејмаде лијепе ђевојке; Муком иду кићени сватови:

Ни пјевају, нити пушкарају, Барјактари савили барјаке;

Јера мисли Смиљанић Илија,

Да је веће Мара одведена,

За то с миром сватове проводи, Није -ласно доћи без ђевојке ! Кад Илија дође у авлију,

Пред њега је Анђа истрчала,

Не пита га: „Како си ми, брате #“ Већ му одмах ријеч проговара: „А чу ли ме, мој брале Илија! „Откада си кулу начинио,

„ Ваки јунак није доходио,

„Мој Илија, на бијелу кулу;

„Ја га таквог нисам ни виђела, „Ни његова стаса ни образа: „„Љепши јунак од сваке ђевојке;

245

25).

255

260

265

970

215