Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

470)

По даљини ни далеко није: Преко Босне у Херцеговину; Ал' се с љутом змијом завадпо, (0 љутом змијом Лимуном хајдуком, Тешко му се Лимун заклињао: „А да би ме не родила мајка, „Већ кобила, која коње рађа! „Не ћеш твоје загрлити злато » У твојему шехер-Сарајеву.“ Тако стаде три године дана, Пише књигу ђевојачка мајка:

„ А мој зете, Сарајлија Јово! „Ево има три године дана,

» Од како си испросио злато,

„Нит' је водиш, нит одговор дајеш,

„Већ су мени свати додијали, уја ћу дати Мару за другога,“ Књига дође Сарајлији Јову, Књигу учи, грозне сузе рони; Питала га остарјела. мајка:

„ А мој сине, Сарајлија Јово ! „Отклен књига, огњем изгорјела ! „Те је тако жалостиво учиш 2“ Мајци Јово право казиваше:

„ АХ бора ми, моја стара мајко ! „Ова ј' књига од моје пунице, „Да ја идем и водим ђевојку, „али ће је дати за другога; „Сјетуј мене, мпла мајко моја! уја како ћу провести ђевојку „Од проклетог Лимуна хајдука 2“ Мајка Јову тихо бесједила :