Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

504

_ 486

И вију се алаји барјаци.

Кад су били у ту гору чарну, Тад' беседи лепота девојка: „Мили куме, мили стари свате ! „Завор менп у вас погледати, „А камо ли с вама беседити: „ Устегните коње витезове, „дауставте свирке и бубњеве, „ И савијте алаје барјаке: уПред нама је гора усарита,

» У њој пма дванаест усара, „И трин'ести усарине Ива, „Који ме је у мајке просио, „И лепим ме даром даривао : »„Покрио ме свилом и кадифом, „И посуо сву сјајним бисером, » Дао ми је дванаест прстена, » У њима је брез цене камење; „Уз прстење иљаду дуката ; Ал" ме мајка њему није дала, „Да се на њу врло наљутио,

„ Чекаће нас среди горе чарне.“ Но то свати ни да ају не ће, Већ пуштају коње витезове, Ударају свирке и бубњеве, Ударају гласне таламбасе, Вијају се алаји барјаци;

То зачуло дванаест усара, Па казују усарину Иви: „Господару, усарине Иво, „Ево свати Аврама спаије !< Кад је Ива речи разабрао,

=

155

160:

165

170

180

| (24) ст